Deluje nestvarno, tužno i zapravo pokazuje svu besmisao savremene civilizacije.
Procenjuje se da 39.000 tona odeće koja se ne proda u SAD i Evropi stiže u pustinju.
Raznovrsna odeća proizvedena u Bangladešu, Kini koja je bila na tržištu, a nije prodata završava prvo u Čileu i raznosi se u prodavnice širom Latinske Amerike.
Prema pisanju medija u Čile stiže godišnje oko 59 000 tona odjeće. Na kraju krajeva, ono što se ne proda 39000 završi na pustinjskoj deponiji.
Ova gomila odeće stalno raste i sada pokriva veliki dio Atakame.
Odeća se neće kompletno razgraditi jer ima hemijske elemente koji nisu biorazgradivi pa je pored ekonomske to i ekološka katastrofa.