Berlin postaje grad „sunđer“?

Šta su Nemci smislili kao rešenje ovog problema?

Berlin se poslednjih godina suočio sa ozbiljnom nestašicom vode, a sve češće i drastičnije smene suša i obilnih padavina preopterećuju sisteme vodosnabdevanja i kanalizacije u jednom od najsuvljih delova Nemačke.

Zbog višegodišnjeg problema, lokalne vlasti rade na uvođenju principa grada-sunđera. Između ostalog,kao deo rešenja problema, skladištiće kišnicu u velikim podzemnim rezervoarima. 

Sada Berlin gradi infrastrukturu za sakupljanje kišnice. Sve veća površina je pokrivena betonom i asfaltom, a i zemlja tokom suše otvrdne, pa može manje da upije.

Brza saobraćajnica do kraja godine: Od Šapca do Loznice za pola sata

Kada je sistem za primanje fekalne i kišne kanalizacije isti, on se češće prepuni. Ti cevovodi sprovode otpadnu vodu do postrojenja za prečišćavanje. Tokom jakih padavina, obim vode koja ulazi u kanalizaciju može premašiti njen kapacitet. U tom slučaju, višak kišnice i drugih neprečišćenih otpadnih voda se preliva direktno reku Špreju.

Berlinski vodotokovi su dosta uski i spori, a sa druge strane, na nekim mestima u Berlinu protok vode kanalima je manji od 10 kubnih metara u sekundi, tako da se sve što je dospelo u vodotok tu dugo i zadrži.

Tako dolazi do uginuća ribe i smanjenja nivoa kiseonika“, objasnila je za Dojče Vele Astrid Hakeneš-Rump iz berlinskog vodovoda i kanalizacije BWB..

Inače, od 2018. godine, Berlin traži načine za skladištenje kišnice, pa je tako odabrao primenu principa grada-sunđera.

Ta strategija urbanog dizajna povećava otpornost gradova na poplave uvođenjem poroznih materijala u izgradnji urbane infrastrukture kao i povećanjem zelenih površina kao što su kišne bašte i zeleni krovovi.

Prvi korak u ovom poduhvatu je izgradnja nekoliko podzemnih rezervoara za prikupljanje kišnice.

Ona naknadno može da se ispumpa ka postrojenju za prečišćavanje, pre nego što se ispusti u kanale i reke.

Devet objekata je već završeno. Najveći rezervoar kišnice biće završen do 2026. godine i to u samom srcu grada, na manje od dva kilometra od Brandenburške kapije.

On će biti dubok 30 metara i moći će da primi gotovo 17.000 kubnih metara kišnice što je oko pet olimpijskih bazena.

Novi stambeni projekti moraće da imaju strategiju za prikupljanje kišnice

Berlin je kao i većina velikih gradova prekriven betonom i nepropusnim površinama, pa su planeri brzo uvideli da rezervoari neće biti dovoljni. Tako je Berlin propisao da projekti stambenih objekata moraju da sadrže strategiju za prikupljanje kišnice.

Ne služe oni samo za pisanje kazni: Mladi policajac velikog srca (FOTO)

Prema tom propisu, samo mala količina kišnice sa novih objekata može otići u sistem kanalizacije, dok ostatak mora ili da ispari ili da prodre u tlo.

Senat Berlina i BWB su osnovali agenciju za kišnicu koja savetuje urbaniste u projektovanju zelenih krovova i zgrada i razvoju inovativnih ideja za prikupljanje i skladištenje kišnice, kako se ne bi mešala sa otpadnim vodama.

Tako je nedavno izgrađen novi stambeni blok sa veštačkim jezerom koje prikuplja kišnicu. Biljke na obali pomažu u prečišćavanju te vode, koja se može koristiti za navodnjavanje, dok ozelenjavanje takođe doprinosi smanjenju temperatura i zaštiti od bujičnih poplava, Piše EUpravozato.


Glas javnost/B10S 

SKINI APLIKACIJU