Paljenje Badnjaka, tradicija stara koliko i samo hrišćanstvo, pomen je na vatru naših predaka u ognjištu. Upravo to ognjište, ono srpsko, čuvaju i Srbi u, kaže naš domaćin Goran Kitić, u pretposlednjoj stanici na svetu, u dalekoj Australiji.
Iako je u Sidneju rominjala kiša u australijskom letnjem danu, sa one strane planete gde je sada drugo godišnje doba, vredni domaćini su običaj ispoštovali kako i dolikuje a dobri hrast ih je dočekao – zelen. Naime, kako je u Australiji sada, za razliku od Srbije leto, tako je i badnje drvo u punoj svoj prirodi i lepoti, zeleno i razgranato.
Muškarci su dočekani po starom srpskom običaju - domaćom rakijom "šljivom". Uz tradicionalni pravoslavni pozdrav "Dobro jutro, srećno Badnje jutro", vredni domaćini su nazdravili rakijom i krenuli u seču badnjaka. Uskoro je kamion bio napunjen i badnjaci dovezeni pred novim Hramom Svetog Luke.
Srpska zajednica u Sidneju organizuje da se badnjaci upakuju, da ih njihov sveštenik otac Aleksandar osvešta i posle će biti podeljeni Srbima koji žive u sidnejskom predgrađu Liverpul i koji su okupljeni oko ovog hrama.
Uz sliku svetog Nikolaja Velimirovića i zvuke srpske duhovne muzike, badnjaci se pripremaju put kuća Srba koji i u dalekoj Australiji srcem i dušom ostaju okupljeni oko svoje Srpske pravoslavne crkve, uvek gledajući ka matici Srbiji.