Analiza Al Džazire: Hoće li Gaza biti izraelski Staljingrad?
Autor: Glas javnosti
Uprkos daleko superiornijim vojnim sposobnostima, Izrael bi mogao da se nađe zarobljen u Gazi.
Smrtonosni bombaški napad na Arapsku bolnicu Al-Ahli u gradu Gaze u utorak uveče, u kojem je poginulo najmanje 500 ljudi, prema zdravstvenim zvaničnicima, izazvao je globalni gnev i pokrenuo još jednu rundu međusobnih optužbi.
Palestinska strana je ubeđena da je eksploziju izazvala još jedna pametna bomba bačena iz aviona izraelskih vazduhoplovnih snaga, ali je Izrael požurio da okrivi palestinske borce, tvrdeći da je eksploziju izazvala raketa ispaljena iz Gaze koja nije uspela da stigne do puna putanja leta.
Oskudni dokazi dostupni neposredno nakon toga nisu dovoljni da se donesu definitivni zaključci. Samo pažljiva analiza ostataka koji su ostali u bolnici, a koja bi trebalo da otkrije delove spoljašnjeg omotača uređaja koji je eksplodirao, mogla bi da dovede do pozitivne identifikacije.
Ipak, čak i pre ovog najnovijeg napada, postojao je sve veći broj dokaza koji ukazuju da su izraelski vazdušni napadi na Palestince u Gazi bili uglavnom neselektivni. Najpažljivije analize ciljeva ne uspevaju da otkriju jasan vojni obrazac u nemilosrdnom vazdušnom udaru, što nameće pitanje: Koja logika je podstakla izraelski poziv Palestincima da evakuišu severnu Gazu prošle nedelje?
Iz perspektive vojne strategije, postoje dva moguća odgovora. Za Izrael, bilo bi greška.
Prva mogućnost bi mogla biti želja da se na putevima pojasa Gaze stvori takav haos da bi kretanje boraca Hamasa postalo otežano ili gotovo nemoguće. Ta logika bi sledila klasično vojno razmišljanje, mnogo puta dokazano u različitim ratovima. Ali ovo nije klasičan rat sa dve jednake strane, niti su borci Hamasa klasična vojna formacija. Svaki izraelski pristup koji to ne priznaje ne može garantovati čak ni ograničen uspeh.
Tokom godina izraelske blokade enklave, borci Hamasa stvorili su paučinu tunela iskopanih ispod pojasa Gaze. Iz očiglednih vojnih razloga, samo njihovo postojanje bilo je strogo čuvana palestinska vojna tajna, a čak i kada se njihovo prisustvo više nije moglo poricati, dozvoljeno je da procure samo nejasne informacije, tako da su i dalje obavijeni velom misterije.
Čini se da je praksa kopanja prolaza pod zemljom najpre počela sa potrebom da se prevaziđe izraelska okupacija teritorije koja je trajala do 2005. Prve spekulacije da bi Palestinci u Gazi mogli švercovati robu, vojne potrepštine i klasičnu krijumčarenu robu pojavile su se 1990-ih, u vreme kada je traka još uvek bila pod političkom kontrolom Fataha.
U početku se pretpostavljalo da su ti tuneli veoma rudimentarni, dovoljno dugački da prođu ispod graničnih ograda sa Egiptom sa ulazima sa obe strane skrivenim kućama. Trčale su nekoliko stotina metara i bile su toliko male da su ljudi morali da čučnu da bi ih iskoristili. Ko god da je posetio Sarajevski tunel, strukturu koju je Armija Bosne i Hercegovine užurbano iskopala sredinom 1993. da bi ublažila opsadu grada, može da zamisli kako su verovatno izgledali rani tuneli Egipat-Gaza: uska, skučena, ručno iskopana cev sa niskim plafonom koji drže grede i stubovi.
Vremenom su prekogranični tuneli postali veoma efikasno sredstvo za krijumčarenje zaliha u Gazu. Mreža se proširila i unutar palestinske teritorije, omogućavajući slobodno kretanje dalje od znatiželjnih civila koji su mogli biti neprijateljski doušnici i izraelske opreme za nadzor, od satelita, aviona i helikoptera do bespilotnih dronova. U tom procesu, kopači su postali visokokvalifikovani i poboljšali kvalitet podzemnih objekata.
Hamasovi video snimci objavljeni prošle nedelje pokazuju tunele neverovatne veličine i sofisticiranosti, izgrađene od odgovarajućih montažnih betonskih elemenata, dovoljno visoke i široke da omoguće ne samo visinu stajanja i dovoljnu širinu borcima da se kreću brzim tempom, već i dovoljno prostora za deluju kao dobro zaštićeno skladište za oružje i municiju, uključujući rakete.
Obim i tačna lokacija tunela su nepoznati, ali nema sumnje da je mreža široka i da omogućavaju efikasno kretanje trupa i municije pod zemljom. Za sve praktične svrhe, relativno male borbene snage Hamasa mogle bi se prerasporediti iz jedne vatrene borbe u drugu kroz tunele, kako u odbrambenim tako i u ofanzivnim operacijama. Dakle, ako je izraelsko naređenje da ljudi u severnoj Gazi napuste ima za cilj da uspori Hamasovo raspoređivanje trupa, to je pogrešno tumačenje zemaljske – ili bolje rečeno podzemne – stvarnosti.
Druga moguća linija razmišljanja izraelskih vojnih komandanata za naređenje mogla bi biti želja da se područje isprazni od neboraca i da se ofanziva učini jednostavnijom i lakšom za vođenje.
U teoriji, postoji zdrava logika u tome: ako se većina civila evakuiše, napadači mogu pretpostaviti da je onaj ko je još uvek prisutan na terenu borac, a time i legitimna vojna meta. Štaviše, takav razvoj događaja bi smanjio kolateralne civilne žrtve i smanjio optužbe da izraelske odbrambene snage neselektivno ubijaju civile.
U stvarnosti, Izrael je morao znati – kao što su Ujedinjene nacije i brojne humanitarne organizacije naglasile – da bi bilo nemoguće da se 1,1 milion ljudi na ionako gusto naseljenoj teritoriji preseli preko noći, posebno u uslovima opsade u kojima hrana, voda, lekovi i gorivo su u deficitu.
Ali čak i kada bi svi neborci sledili direktivu i nekim čudom uspeli da napuste severne oblasti, izraelska kopnena ofanziva nikako ne bi bila prolaz, uprkos njihovoj nesrazmernoj prednosti u obučenoj, naoružanoj i opremljenoj pešadiji, potpunoj neospornoj kontroli nad vazduh i dominaciju u sofisticiranoj hi-tech opremi poslednje generacije.
Stara vojna maksima kaže da komandant može smatrati zauzetu teritoriju samo kada su njegove vojničke čizme na zemlji u svakom uglu i u centru tog područja. Gusti urbani teren ispunjen ruševinama, gde su zgrade već u velikoj meri uništene ili oštećene vazdušnim bombardovanjem i pripremnom artiljerijskom vatrom, je verovatno najzahtevniji i najizazovniji tip terena za vojno napredovanje.
Kada se traži presedan, Staljingrad mi pada na pamet. Uprkos boljoj obuci i vojnom iskustvu i ogromnoj tehničkoj nadmoći, nemačke armije su se osam meseci borile da zauzmu razrušeni grad, da bi bile savladane odlučnošću i žrtvom sovjetskih branilaca.
U polurazrušenim gradovima, napadači su u mnogo težoj situaciji nego na bilo kom drugom terenu i klasičan odnos 3:1 koji je potreban vojsci koja napada da ima šanse za uspeh nije dovoljan, sa odnosom 5:1 ili višim. realnije.
Paradoksalno, ako civili u Gazi poslušaju izraelske zahteve i napuste sever, olakšaće borcima Hamasa da se bore jer ne bi morali da brinu o posledicama svojih akcija na sopstvenu braću i sestre. Mogli su bez razmišljanja da udare svakoga ko se kreće po zemlji, znajući da bi njihovi drugovi koliko god praktično koristili podzemne hodnike da nestanu sa jednog mesta i da se neočekivano pojave na drugom mestu.
Izrael se sigurno sprema za sledeću fazu. U narednim danima ćemo ispitati njegove vojne opcije, sposobnosti i moguću taktiku.
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
