Amerikanci sve teže nalaze posao, jer je sve manje radnih mesta
Autor: Glas javnosti
U 2024, poslodavci su zapošljavali u proseku 168.000 radnika mesečno, ali se taj broj usporio na prosečno 35.000 u poslednja tri meseca, rekao je predsednik Federalnih rezervi.
Malo Amerikanaca uspeva da brzo nađe posao, a inače su poslodavci u SAD-u su 2025, otvorili manje radnih mesta na mesečno u poređenju sa poslednjim godinama, kada su kompanije nastojale da se prošire, dok se ekonomija oporavljala od pandemije
Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel nagovestio je mogućnost smanjenja kamatnih stopa prvi put posle skoro godinu dana, što ukazuje na rane znake poremećaja u ključnom sektoru američke ekonomije, tržištu rada.
Upozorio je da bi tržište rada moglo da oslabi, što bi potencijalno rezultiralo „značajno većim otpuštanjima i povećanjem nezaposlenosti”.
Usporavanje bi moglo da dovede do toga da Federalne rezerve snize svoju referentnu kamatnu stopu na sastanku u septembru, što bi bilo prvo smanjenje od decembra 2024.
Dva sektora podigla zaposlenost
Smanjenje kamatnih stopa moglo bi da ojača tržište rada tako što bi pozajmljivanje učinilo jeftinijim za potrošače, podstaklo potrošnju i omogućilo preduzećima da investiraju i zapošljavaju više radnika.
Generalno, američki poslodavci su u toku ove godine otvorili manje radnih mesta na mesečnom nivou u poređenju sa tempom rasta u poslednjim godinama, kada su kompanije nastojale da se prošire, dok se ekonomija oporavljala od pandemije.
U 2024. godini, poslodavci su zapošljavali u proseku 168.000 radnika mesečno, ali se taj broj usporio na prosečno 35.000 u poslednja tri meseca, rekao je Pauel.
Međutim, prema podacima Biroa za statistiku rada od 1. avgusta ove godine, dve industrije su se suprotstavile tom trendu: zdravstvo i socijalna pomoć koja obuhvata usluge kao što su briga o deci i savetovanja.
Da ta dva sektora nisu doživela rast zaposlenosti, tržište rada bi se suočilo sa velikim gubitkom radnih mesta u poslednja tri meseca.
Briga zbog niske stope rasta zaposlenosti povećala se početkom avgusta nakon što su vladini podaci pokazali naglo usporavanje zapošljavanja u julu, zajedno sa mnogo slabijim rastom zaposlenosti u maju i junu nego što se ranije verovalo. Brojevi su bili toliko zabrinjavajuće da je predsednik Donald Tramp doveo u pitanje njihovu tačnost i otpustio šeficu Biroa za statistiku rada (BLS) Eriku Makentarfer.
Od 1. avgusta, kada je BLS objavio svoj mesečni izveštaj o zaposlenosti, Tramp je više puta tvrdio da je avgustovski izveštaj „namešten” kako bi se „veliki uspeh republikanaca” u ekonomiji predstavio slabijim.
U prvoj objavi na društvenim mrežama, Tramp je osudio nalaze biroa da je u julu stvoreno samo 73.000 radnih mesta – manji broj nego što su ekonomisti očekivali. Takođe je osudio oštru reviziju broja zaposlenih iz maja i juna, koja je pokazivala da je otvoreno 258.000 manje radnih mesta nego što je ranije objavljeno. Nakon toga, Tramp je otpustio Makentarferovu, koju je nominovano bivši predsednik Džozef Bajden, optužujući je da je iz političkih razloga falsifikovala podatke o zaposlenosti uoči izbora 2024. godine kako bi poboljšala šanse demokratske kandidatkinje Kamale Haris za pobedu.
Trampova greška
„Potrebni su nam tačni brojevi”, napisao je on, dodajući da će Makentarferova biti zamenjena „kompetentnijom i kvalifikovanijom” osobom.
Nakon iznenadnog smenjivanja Makentarferove, ekonomisti širom političkog spektra izrazili su zabrinutost, upozoravajući da bi postupci predsednika Trampa mogli da ugroze nestranački rad u BLS-u.
„Reakcija širom političkog spektra da je ovo bila Trampova greška sa opasnošću da potkopa američku statistiku je tačna. Problem izgleda da je u tome što predsednik reaguje bez konsultacija sa bilo kim kao da je još uvek u TV emisiji gde je njegova najpoznatija rečenica bila ’Otpušten si’” kaže za „Politiku” Ričard B. Friman, šef Katedre „Herbert Ašerman” za ekonomiju na Univerzitetu „Harvard” i istraživački saradnik u Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja (NBER) koji trenutno radi i kao kodirektor Centra za rad i pravednu ekonomiju na Pravnom fakultetu „Harvard”.
Govoreći o konkretnim inicijativama koje bi mogle pomoći BLS-u i drugim statističkim agencijama da poboljšaju svoj rad, naš sagovornik kao prvu ističe da bi predsednik trebalo da poveća budžet BLS-a kako bi mogli da imaju što veći uzorak firmi kao pre nekoliko godina.
„Predsednik je mogao da kaže ’brojevi su nestabilne, verujem da radimo bolje nego što pokazuju, ali potrebni su nam precizniji brojevi i tražiću još novca za BLS i druge statističke agencije kako bi mogli bolje da rade svoj posao’. Umesto toga, on želi da potroši malo bogatstvo da napravi balsku salu u Beloj kući kako bi milijarderi i poznate ličnosti mogli da se zabavljaju i planira da smanji budžet za statističke agencije”, zaključuje Friman.
Njegov savet Trampu bi bio da kaže: „Žrtvovaću balsku salu od 200 miliona dolara da bih poboljšao statistiku kako bi bolje mogla da meri koliko dobro radim.”
Predsednik je, da podsetimo, nedavno objavio planove za izgradnju nove balske dvorane na imanju Bele kuće, vredne 200 miliona dolara. Cena će, kako kaže, biti pokrivena privatnim donacijama. On je opisao ovaj projekat za En-Bi-Si njuz kao svoj „poklon zemlji”. Izgradnja balske dvorane površine oko 8.400 kvadratnih metara treba da počne u septembru.
Friman izdvaja još dve inicijative koje bi mogle pomoći BLS-u i drugim statističkim agencijama.
„Predsednik bi trebalo da predloži da agencija radi na razvoju novog algoritma koji uzima u obzir druge indikatore zaposlenosti kao što su neke procene privatnih anketa i podaci o zaposlenosti koju prijavljuju radnici da bi video da li prosečne vrednosti ovih ili drugih podataka daju manje nestabilan prediktor. Tada bi komesar BLS-a mogao da kaže: danas smo imali ovu anketu. Prošlog meseca/nedelja imali smo još jednu; a pre dve nedelje treću. Nalaženjem prosečnih vrednosti svih njih, izveštavamo da je zaposlenost malo/mnogo porasla ili štagod da je slučaj”, kaže naš sagovornik.
Objašnjavajući standardni proces u slučaju kada neko sumnja u BLS statistiku, on kaže: „Standardna praksa kada je neko zabrinut zbog statistike jeste da kontaktira Nacionalnu akademiju nauka kako bi oni imenovali komisiju stručnjaka za statistiku, ekonomiste za rad, komesare rada iz (američkih saveznih) država i neke poslovne stručnjake i pronašli način da poboljšaju tačnost statistike.”
Naš sagovornik naglašava da šef Američkog biroa za statistiku rada ne revidira ništa.
„Osoblje BLS revidira rezultate na osnovu dobijanja dodatnih zapažanja firmi. Mora biti da su firme koje su kasno popunile svoje ankete lošije poslovale. Ako je ovo bio redak događaj, mogli bi reći da je slučajan. Ako otkriju da se to ponavlja, osoblje, a ne šef, revidiraće algoritam za merenje zaposlenosti na osnovu onoga što su firme prijavile”, kaže Friman.
Nacionalna statistika
Tomas A. Stejplford, vanredni profesor istorije i liberalnih studija Univerziteta Notr Dam, u tekstu objavljenom na mreži neprofitnih medijskih kuća „Razgovor”, između ostalog je objasnio da li bi najviši zvaničnik BLS-a mogao da falsifikuje podatke.
„Bilo bi veoma teško da komesar sam izmeni ili falsifikuje podatke. Podatke kolektivno sabira veliki nestranački kadar koji je zaštićen propisima o državnoj službi, tako da bi komesaru bilo nemoguće da jednostavno promeni brojeve. Ipak, komesar bi mogao indirektno da oblikuje podatke BLS-a. Komesar bi mogao da oteža pristup određenim podacima, da posveti manje resursa nekim temama ili da potpuno zatvori neki niz podataka. Još značajnije, kreiranje nacionalne statistike je komplikovano: uvek postoji neizvesnost, čak se i stručnjaci neće složiti oko mnogih pitanja. Dovoljno motivisan komesar bi potencijalno mogao da usmeri podatke u željenim pravcima jednostavnom promenom metodologije. Međutim, ako bi osoblje BLS-a smatralo da komesar zaista pokušava da manipuliše statistikom, očekivao bih da bi mnogi od njih podneli ostavku ili javno protestovali. Ali nema znakova da se to dogodilo pod vođstvom Makentarferove. Ona ima snažnu podršku bivših komesara BLS-a i vodećih ekonomista”, zaključuje Stejplford.
Šef Bele kuće je 7. avgusta ponudio i dokaze kako bi opravdao otpuštanje komesara BLS-a. U Ovalnoj sobi, gde su novinari okupljeni zbog „važne” objave, Tramp i ekonomista Stiven Mur iz Heritidž fondacije, konzervativnog tink-tenka, prikazali su grafikone sa onim što su, kako su rekli, stvarni podaci.
„Ovo pokazuje da je tokom poslednje dve godine Bajdenove administracije, BLS precenio stvaranje radnih mesta za 1,5 miliona radnih mesta. Gospodine predsedniče, to je ogromna greška”, rekao je Mur.
„Možda nije bila greška, to je ono što je loše”, rekao je Tramp i dodao: „Ne mislim da je greška, mislim da su to uradili namerno.”
Prema onome što je Mur nazvao „neobjavljenim podacima popisa”, u prvih pet meseci Trampovog novog mandata, „prosečan prihod medijalnog domaćinstva prilagođen inflaciji za prosečnu porodicu u Americi već je porastao za 1.174 dolara”. Tramp je taj rezultat nazvao „neverovatnim”.
„Nismo imali poverenja. Mislim, brojevi su bili smešni”, rekao je Tramp tada novinarima.
Glas javnosti/P02S
SKINI APLIKACIJU
