Bak je aludirao na holivudske filmove koji prikazuju crne scenarije i kojima veštačka inteligencija preuzima kontrolu nad nuklearnim arsenalom, kao što su „Ratne igre“ Džona Bedema ili „Kolos: Forbinov projekat“ Džozefa Sardženta. On je upozorio da bi upotreba veštačke inteligencije bez ljudi uključenih u lanac komandovanja nuklearnih snaga bila „opasna“ i „bezobzirna“.
Kongresmen Ted Lu
rekao je za Foks njuz da je „veštačka inteligencija neverovatna, može da pomogne društvu na mnoge načine, ali može i da nas ubije“.
Pored njih dvojice,
zakon su predložili i kongresmen Don Bajer iz Virdžinije i senator Edvard Marki iz Masačusetsa.
Prethodno je vođa većine u Senatu Čak Šumer pozvao kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju da omoguće ekspertima uvid u tu tehnologiju pre nego što se ona bude koristila.
Pentagon je u ovoj fiskalnoj godini odvojio 1,8 milijardi dolara za istraživanje i razvoj veštačke inteligencije, navodi „Foks njuz“.
Američka centralna komanda
zaposlila je prvog savetnika za veštačku inteligenciju, dr Endrjua Mura, nekadašnjeg visokopozicioniranog Guglovog eksperta za veštačku inteligenciju, koji je i na čelu Nacionalne komisije za bezbednost veštačke inteligencije u SAD.
Šajler Mur, glavni oficir za tehnologiju u Centralnoj komandi, rekao je da vojska vidi veštačku inteligenciju kao pomoć ljudima da razumeju podatke koje imaju i da ih usmere u pravom smeru. On je podvukao kako Pentagon veruje da ljudi uvek moraju biti uključeni u komandni lanac koji donosi konačnu odluku.
Mnogi naučnici veruju da veštačka inteligencija može biti opasna kada je nuklearno oružje u pitanju, pa je tako nedavno istraživanje među ekspertima za veštačku inteligenciju, koje je sproveo Stenford, utvrdilo da 36 odsto njih smatra kako ona može dovesti do „nuklearne katastrofe“.