AMERIČKI REDITELJ, OLIVER STOUN: Srbija je definitivno na NAKARADNOJ LISTI NEPRIJATELJA AMERIKE!
Autor: Glas javnosti
Američki nezavisni reditelj Oliver Stoun inače podiže prašinu za sobom izjavama, komentarima, a najviše delima.
U danima kada se na 74. Kanskom festivalu, u okviru programa „Premijere” prikazivao njegov dokumentarni film „DžFK ponovo: Kroz uveličavajuće staklo”.
Trideset godina posle igranog filma DžFK, o istrazi ubistva američkog predsednika Džona Kenedija, koji je izazvao ogromne reakcije širom sveta, Stoun sada na svetlo dana iznosi mnoga dokumenta i svedočanstva o tome da iza ubistva Kenedija stoji CIA.
NE PROPUSTITE
Intervju za „Politiku” posle filmske premijere počeo je onim uobičajenim „korona pozdravom” dve osobe sa maskama. Stoun je svoju masku skinuo tik pred početak razgovora, moja je kao i svih ovih kanskih dana propisano ostala na licu…
Jeste li vakcinisani?
Četiri puta sam vakcinisan.
Kojim vakcinama?
Sa dve „sputnjikove” i sa dve „Fajzerove” vakcine, jer Evropska unija ne prepoznaje i ne priznaje „sputnjika”, a meni je bilo potrebno da boravim u Evropi. Ovakvo vakcinisanje me sada stavlja u poziciju dokaza o američko-ruskoj koegzistenciji.
Vakcinisala sam se kineskom vakcinom, ni ona ovde u Kanu nije prepoznata što mi stvara problem, šta kažete na to?
Neverovatno je glupo koliko politizuju i medicinu. To je sramota. SAD hoće da vlada i vodi čitav svet sa agresijom prema Kini i Rusiji, ali i prema Kubi, Venecueli, Iranu, pa i prema Srbiji.
CIA je odgovorna i za stvaranje ovakve klime u svetu?
Bez obzira ko nam je trenutni predsednik, sve je to odlučeno u toj velikoj mašineriji koja se zove Nacionalna bezbednost. Ona pravi te liste neprijatelja koje trajno treba da postoje i bez obzira na to da li su na vlasti demokrate ili republikanci, to se nikada neće promeniti.
I ta lista neprijatelja nikada neće nestati, zašto?
Zato što je potrebno da čuvate svoje neprijatelje kako bi finansirali te džinovske fabrike oružja koje prodajete, lobije, gigantske obaveštajne službe, kako bi stvarali ogromne finansijske fondove i još mnogo toga.
Možda Srbija nije više na toj listi neprijatelja SAD?
O, Srbija definitivno jeste na toj nakaradnoj listi. Još se doživljava kao proruska zemlja, a iz ruskog ugla jasno je da se smatra da je Amerika otcepila Kosovo od Srbije. Još ste vi pod posmatranjem i jasno je da će se na vas obraćati pažnja, jer ste potrebni na toj listi.
Mnogi vaši filmovi su politički ili imaju taj snažan politički eho?
Nisam ja napravio mnogo političkih filmova, jesam o tri predsednika. Snimao sam i filmove o Volstritu i o fudbalu. Ja jesam snimao dokumentarne filmove, reagujući na određene političke situacije, ali kada snimam igrani dramski film izbegavam politiku, jer znam gde me to može odvesti. Može odvesti do grešaka koje je napravio Džordž Kluni sa filmom „Martovske ide”. Ja sam uvek izbegavao takve zamke. Filmovi o Niksonu, Džordžu Bušu i o Kenediju jesu bili politički jer su oni bili političari.
Trideset godina posle filma DžFK vi se u dokumntarnoj formi ponovo vraćate ubistvu Džona Kenedija?
Zato što je toliko toga ostalo nepriznato i neosvetljeno u vezi sa atentatom na njega, koji je uzdrmao čitav svet. Ko ga je ubio? Sigurno ne Li Harvi Osvald ili mafija, CIA ga je ubila i za to postoje dokazi.
Zašto je to učinila?
Zato što je Kenedi bio velika antikolonijalistička figura. Što više postavljate pitanje zašto je ubijen, češće na površinu izbijaju detalji. On je polako menjao kolonijalni mentalitet nacije, nije nebitno ni što je Irac poreklom, jer je u sebi imao taj snažni nezavisni duh, kritikovao je Francusku tokom alžirskog rata i održao govor o Alžiru u Senatu, što ga je dosta koštalo. Kada je ubijen Patris Lumumba on nije krio svoj šok. Bio je mlad, čovek i političar koji je obećavao, reformator, veoma voljen od strane ljudi širom sveta i od strane Afroamerikanaca u SAD. Bio je borac za mir i promene. Dakle, on je bio figura koja je mogla da im izmakne kontroli i tu se negde krije njegova smrtna presuda. Najvažnije je pitanje zašto je ubijen, koji je stvarni motiv.
Mnogi od dokumenata se još kriju, a obećano je da će se otvoriti sva arhiva?
Mnogi dokumenti su već isplivali, trebalo je do kraja aprila ove godine da Bajden odobri objavljivanje još dokumenata, ali je to izbegnuto.
Veliki broj njih ste izneli u „DžFK ponovo: Kroz uveličavajuće staklo”, ali stvari nisu prošle bez problema?
Pravili su probleme još dok smo snimali film. „Vašington post” nas je još tada napao da kopamo po starim ranama, ali šta su nam mogli. Film nije sniman američkim sredstvima. Britanski producent stoji iza filma, kao i britanski distributer koji će film plasirati širom sveta. Mislim da vam ovo dovoljno govori. I ako distributer ne bude uspeo da ga proda za prikazivanje u Americi, znaćete da je nešto pogrešno.
Nazivate CIA nezaustavljivom i veoma bogatom mašinerijom, ali u njoj rade pojedinci, šta ćemo sa pojedinačnom odgovornošću?
To je agencija koja radi kao sat. Ako joj kazaljke vraćate unazad, ona će ih brzo vratiti tamo gde treba da budu. Mnogo je novca u njoj, ona je veoma bogata, prebogati ofšor fond.
Da li ste pod njenom prismotrom?
Moje ime izaziva strah. Stavili su me na „Če Gevara listu” i ja sam time polaskan. CIA ima uticaj u čitavom svetu i ako ovaj moj film može da pomogne da se to konačno jasno vidi i kaže, onda mogu da budem zadovoljan. Ako jednog dana osvanem iznenadno mrtav ili izvršim samoubistvo, nemojte u to verovati.
Nadam se da se šalite?
Ne šalim se, svašta je moguće.
Da li će reakcija na ovaj dokumentarac biti bučna kao što je bila posle filma DžFK?
Siguran sam da će nas vlast i američki mediji napasti. Pisaće nešto u stilu : „Nema u filmu nikakvih novih dokaza”, a koje još đavolje dokaze tražite! Pregledajte sve ove stare dokaze. Pogledajte ih dobro još jednom!
Mislite da će današnja mladost biti zainteresovana za ovaj vaš film, da ga pogleda i da razmišlja?
Mislim da hoće. Ako neće, onda su glupi. Srećom ima toliko mnogo pametnih mladih ljudi koji će dobro razumeti film i istorijske događaje o kojima govori.
(Glas javnosti/Politika)
SKINI APLIKACIJU
.png)
.png)
