Američki mediji: 10 razloga zašto treba rasformirati NATO

Sada su veći izgledi da će NATO doprineti uništavanju međunarodne bezbednosti nego li njenom jačanju, jer gura Rusiju ka autoritarnosti i povećava verovatnoću izbijanja nuklearnog rata, ocenio je The National Interest.

Renomirani američki list navodi da je pandemija dovoljan razlog da se svetski lider dogovore o preraspodeli rashoda na uštrb vojnih. U tom kontekstu naglašava i da treba dovesti u pitanje izdatke za NATO čije ambicije naduvavaju uglavnom Sjedinjene Države.

The National Interest ukazuje da se svet umnogome promenio – da više nema ni SSSR, ni Varšavskog ugovora i Berlinskog zida – a su Sjedinjene Države i dalje u Evropi, dok se NATO proširio suprotno obećanjima koja je Zapad bio dao Sovjetskom Savez.

Sve ovo, ističe američki list, kao osnovno namećepitanje: da li NATO danas jača nivo bezbednosti u celom svetu ili ga zapravo smanjuje? 

Dalje u tekstu navodi 10 najboljih razloga zbog kojih NATO pakt više nije potreban.

Prvi: ni jedan od tri razloga za formiranje NATO više nije aktuelan. Istovremeno, Zapad je odbacio ruski predlog za zaključivanje  kontinentalnog sporazuma o bezbednosti koji bi važio od Dablina do Vladivostoka, a sa njim bi Moskva postala novi element bezbednosne arhitekture od koje bi svetska zajednica imala koristi“.

Drugi: navodna "ruska pretnja", zbog koje bi SAD trebalo da ostanu u Evropi, takođe ne može opravdati postojanje NATO jer je veličina ekonomije EU pre Bregzita bila 18,8 triliona dolara, a 16,6 triliona posle njega, dok je ruska ekonomija `teška` samo 1,6 triliona dolara. I ovo je dokaz da je Evropa i sama sposobna da se odbrani od Rusije.

 Treći: hladni rat predstavljao ekstremni rizik za ceo svet, a trenutna se situacija samo pogoršala zbog nestabilnosti ponašanja nedržavnih igrača, poput terorističkih grupa. Te pretnje se mogu otklanjati zajedno sa Rusijom.

Četvrti: SAD su jedina članica NATO koja je pribegla članu 5 („napad na jednog je napad na sve“), a to se dogodilo nakon 11. septembra 2001., kada se terorizam pokazao kao pravi neprijatelj. Rusija je pružala neprocenjivu obaveštajnu pomoć i podršku u borbi protiv terorizma u Avganistanu.

Peti: potencijalni protivnik (NATO) je sada na ruskim granicama, zbog čega Moskva postaje „sklonija autoritarizmu, a njena demokratija slabi.

Šesti: u vojnim operacijama NATO u Srbiji pod predsednikom Klintonom i Libiji pod predsednikom Obamom, kao i u 20-godišnjem ratu u Avganistanu, koji su pokrenule i sprovele SAD, nije bilo „ruskog faktora“.

Sedmi: najveća pretnja čovečanstvu je „nuklearni holokaust koji visi nad svima poput Damoklovog mača“, a NATO ima baze u 29 zemalja, od kojih se mnoge graniče sa Rusijom, pa se čovečanstvo suočava sa rizikom nuklearnog rata.

Osmi: Sjedinjene Države troše gotovo 30 odsto svog budžeta na vojsku, pa potreba za neprijateljima, čak i imaginarnim, nikada neće nestati. Amerikanci imaju pravo da postave pitanje zašto su potrebni tako veliki troškovi, pogotovo što zdravstveni sistem SAD u vreme pandemije nije dobio adekvatno finansiranje i još je u stanju deorganizacije. Manja potrošnja za NATO oslobodila bi potrebna sredstva.

 Deveti: NATO snage koriste se jednostrano. Za aktiviranje pakta nije potrebno odobrenje Kongresa SAD nitii međunarodne zajednice. Međutim, Americi je potrebna jaka diplomatija, a ne sirovi vojni alat poput NATO.

Deseti: ratne igre blizu granica Rusije i kršenje sporazuma o kontroli naoružanja predstavljaju pretnju koja može da uništi sve, dok je ceo svet fokusiran na neuhvatljivog i nevidljivog neprijatelja.

 The National Interest zaključuje: „Sa vremenom će se neizbežno pojaviti i drugi globalni problemi sa kojima će zemlje morati da se suočavaju zajedno. Međutim, 70-godišnji NATO nije sredstvo za njihovo rešavanje. Vreme je da se odmaknemo od te zavese konfrontacije i formiramo globalni pristup bezbednosti koji će se baviti trenutnim i budućim pretnjama“.

SKINI APLIKACIJU