Korporacija RAND (think tank koji služi američkoj vojsci) objavila je izveštaj o američkoj strategiji eskalacije u konfrontaciji sa Rusijom, koji predstavlja naznaku da se američka vojska ne sprema da zamrzne sukob u Evropi , već da ga zaoštri. Još zanimljivije je način na koji se planira upravljanje ovom eskalacijom.
Glavni zadatak Vašingtona u aktuelnoj krizi, kako to formulišu analitičari RAND-a, jeste „kažnjavanje“ i „obuzdavanje“ Rusije. Međutim, to mora da se uradi tako da se Rusiji ne da razlog da koristi svoje nuklearno oružje i da situacija ne sklizne u rat punih razmera između Rusije i NATO-a .
Izveštaj RAND-a najpre za sledeću rundu eskalacije sukoba u Ukrajini prebacuje odgovornost na Rusiju, i u okviru takvog narativa, šta god da Amerikanci urade, je samo odgovor i „odbrana“ sebe i svojih NATO saveznika.
Američki eksperti ne razmatraju mogućnost da će Rusija udariti na teritoriju SAD. Po njihovom mišljenju, scenariji će biti potpuno drugačiji. Mogućnost upotrebe oružja za masovno uništenje Moskve – nuklearnog, biološkog ili hemijskog – takođe je izbačena iz okvira studije.
Autori izveštaja govore o izuzetno ograničenom nenuklearnom udaru ruskih trupa na teritoriju evropskih zemalja koje su članice NATO-a ili na vojne objekte SAD i NATO-a, uključujući i one locirane u svemiru.
Scenario eskalacije uključuje tri čina. Prvi korak je hipotetički napad Rusije na saveznika SAD u NATO-u. Druga je reakcija Vašingtona. I treće je reakcija Moskve na ovu reakciju.
Ključ za Amerikance je, naravno, drugi korak. S jedne strane, Vašington mora da pokaže svojim saveznicima da član 5 Povelje NATO-a funkcioniše i da će Ujka Sem uvek štititi svoje evropske vazale. S druge strane, drugi korak treba preduzeti tako da se Rusija ne isprovocira na dalju eskalaciju.
„Cilj dosadašnje ratne politike SAD bio je da se izbegne rat između NATO-a i Rusije“, podsećaju autori izveštaja. „Ograničeni ruski napad na NATO ne negira ovaj cilj“.
Razmatrana su četiri scenarija borbe. Prvi počinje tako što Rusija lansira raketni napad na skladište ili prazan aerodrom, recimo, u Poljskoj , dok javno zahteva da Vašington prestane da isporučuje oružje Ukrajini. Kako bi SAD trebalo da reaguju?
NATO saveznik će, naravno, zahtevati tzv. kinetičku akciju - na američkom novogovoru to znači raketne udare i vojne operacije uopšte. Međutim, više nego proporcionalan kinetički udar na rusku teritoriju će gotovo neizbežno dovesti do dalje eskalacije sukoba. Podjednako rizični su i destruktivni sajber napadi na infrastrukturu. Nove ekonomske sankcije donose puno problema ne samo za Rusiju, već i za druge države.
U ovoj opciji analitičari RAND-a razmatraju mogućnost odgovora SAD samo uz pomoć diplomatskog pritiska i ekonomskih mera. Međutim, nezadovoljstvo oštećene zemlje – članice NATO-a i eventualni razlaz među saveznicima je ovde neizbežan. Simetrični ograničeni raketni napad na rusku teritoriju takođe se smatra jednom od „manje eskalirajućih“ mera.
Druga opcija je ciljani napad, kao što je uništavanje američkog satelita u svemiru. Američki napad na platforme sa kojih je izvršen napad na satelite mogao bi dovesti do ljudskih žrtava. Osim toga, otvoreni napad na ciljeve u Rusiji nosi visok rizik dalje eskalacije.
Međutim, stvar je pojednostavljena činjenicom da nema potrebe da se koristi peti član povelje NATO-a i polemiše sa saveznicima. U ovoj opciji sloboda delovanja SAD je mnogo veća nego u prvoj. Analitičari RAND-a smatraju da će se ovde moći ograničiti na širok spektar nekinetičkih (odnosno nevojnih) napada na Rusiju – propagandnu osudu, diplomatski pritisak i ekonomske sankcije.
Treća opcija je ciljani napad. Ovde se pretpostavlja da Rusija izvodi raketne udare na tri vazdušne baze u Poljskoj i Rumuniji , iz kojih se vrši isporuka oružja Ukrajini. Vojnici i civili ginu.
Ovde će nekinetičke mere (odnosno diplomatija i sankcije) samo pomoći. Glavni akcenat je na kinetičkim dejstvima – odnosno raketnim udarima po teritoriji Rusije. Manje proporcionalni kinetički udar trebalo bi da bude praćen intenzivnim nekinetičkim akcijama, posebno uspostavljanjem diplomatskog dijaloga na temu Ukrajine. SAD treba da objasne Moskvi da je sukob u Ukrajini jedno, a konfrontacija sa NATO sasvim druga tema.
Razmatra se i opcija „proporcionalnijeg“, odnosno superiornog kinetičkog udara na teritoriju Rusije. Istovremeno, potrebno je osigurati da Moskva ne stekne utisak da su ovi udari uvod u veliki rat sa Sjedinjenim Državama i NATO-om: „U tom cilju, Sjedinjene Države treba da izbegavaju ciljanje komande i kontrolne centre, baze bombardera ili radare ranog upozorenja“.
Četvrti scenario opisuje masivan (ili „manje uzdržan“) ruski napad na američke vojne baze u Evropi, uključujući bazu Ramštajn i luku u Roterdamu. Ukupno oko dve stotine žrtava, kako vojnih tako i civilnih.
Ovde će američko rukovodstvo morati da reši težak zadatak – mora svojim delovanjem navesti Moskvu da veruje da je pred izborom između dva poraza. U slučaju dalje eskalacije suočiće se sa porazom u ratu protiv NATO-a. Ako „promaši udarac“ tako što ne uspe da zaustavi isporuku zapadnog naoružanja, izgubiće u Ukrajini.
Kao odgovor, analitičari RAND-a predlažu udar na nove ruske teritorije pod izgovorom da ih Vašington smatra ukrajinskim. Nedovoljno snažan udar saveznici će doživeti kao dokaz slabosti SAD i nespremnosti da zaštite članice NATO-a. A pri tom, prilikom udara, moramo da se obezbedi i da Moskva sve što se dešava ne doživljava kao rat sa NATO-om, jer to, navodno, nije uvršteno u planove američkih stratega.
SAD su saopštile da ne vide pripreme Rusije za upotrebu nuklearnog oružja. Osim toga, ova strategija je komplikovana činjenicom da Rusija ima nuklearno oružje: „Mogućnost upotrebe (moskovskog) nuklearnog oružja <...> će igrati odlučujuću ulogu u odgovoru na bilo kakvu eskalaciju Rusije.
Povodom ovog plana, RIA Novosti komentarišu da je ceo izveštaj zapravo "pokušaj planiranja američke provokacije na teritoriji neke evropske zemlje koja je članica NATO-a, momentalno okrivljavanja Rusije za to i iskorišćenja to kao izgovora za napad".
To može biti eksplozija na aerodromu ili vojnoj bazi, u luci ili skladištu oružja, navodi RIA Novosti, i zaključuje da je najnoviji izveštaj RAND-a, "u suštini, samo je dobro napisan plan za sprovođenje ovakvih provokacija na teritoriji zemalja članica NATO. Zemlje kao što je Poljska rado će staviti i svoju teritoriju i svoje građane na potpuno raspolaganje američkim gospodarima. Čini se da ih nikakva žrtva ne može zaustaviti".
Glas javnosti/RIA Novosti