Dostizanje gornje granice duga značilo bi da vlada više nije u mogućnosti da pozajmi novac.
Jelenova je pozvala Kongres da reaguje "što je pre moguće" kako bi rešila ograničenje od 31,4 triliona dolara, dok je predsednik SAD Džozef Bajden sazvao sastanak lidera Kongresa o tom pitanju za 9. maj.
"Nakon pregleda nedavnih saveznih poreskih primanja, naša procena je da nećemo moći da nastavimo da ispunjavamo sve obaveze vlade do početka juna, a potencijalno i do 1. juna ako Kongres ne podigne ili suspenduje limit duga pre toga", napisala je Jelenova u pismu predsedniku Predstavničkog doma Kevinu Mekartiju.
Istakla je i da čekanje do poslednjeg trenutka da se obustavi ili poveća limit duga može ozbiljno naštetiti poslovanju i poverenju potrošača, podići kratkoročno troškove zaduživanja za poreske obveznike i negativno uticati na kreditni rejting Sjedinjenih Država.
Gornja granica duga je podizana, produžavana ili revidirana 78 puta od 1960. godine.
Republikanci i Bajden podeljeni o pitanju javne potrošnje
Inače, republikanci u Predstavničkom domu zahtevaju drastično smanjenje potrošnje i poništavanje nekih Bajdenovih odluka, uključujući program oprosta studentskih kredita i poreske kredite za zelenu energiju.
S druge strane, demokratski predsednik, koji je po napisima britanskog medija izložen sve većem pritisku poslovnih grupa da razgovara o predlozima republikanaca, insistira na podizanju limita bez uslova, ocenjujući da se o tom pitanju "ne može pregovarati".
Prvi put u istoriji SAD bi došle u situaciju da ne mogu da otplate dug, što bi uzdrmalo globalna finansijska tržišta i srušilo poverenje u SAD kao globalnog poslovnog partnera.
Eksperti su upozorili da bi neizvršenje obaveza moglo da dovede do recesije i rasta nezaposlenosti.
To bi takođe značilo da SAD ne bi mogle da pozajmljuju novac za isplatu plata vladinih službenika i vojnog osoblja, čekove socijalnog osiguranja ili za druge obaveze.
Ministarstvo finansija planira da poveća zaduživanje do kraja kvartala koji se završava u junu u ukupnom iznosu od oko 726 milijardi dolara, oko 449 milijardi dolara više nego što je predviđeno ranije ove godine. Zvaničnici su rekli da je to delimično zbog nižih prihoda od poreza na dohodak od očekivanih, veće državne potrošnje i gotovinskog bilansa na početku kvartala koji je bio niži od očekivanog.
U zajedničkoj izjavi lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer i lider demokrata u Predstavničkom domu Hakim Džefris rekli su da SAD "nemaju luksuz da čekaju do 1. juna da donesu zakon kako bi izbegle neispunjavanje obaveza i sprečile katastrofalne posledice za ekonomiju i milione američkih porodica".
U drugom pismu poslatom članovima Kongresa u januaru Jelenova je navela da je Ministarstvo finansija počelo sa "vanrednim merama" kako bi izbeglo bankrot vlade.
Glas javnosti/RT Balkan