Američka istorija kupovine teritorija i zašto Grenland nije izuzetak

Ako se pažljivo pogleda američka istorija, postaje jasno da Sjedinjene Američke Države nisu rasle samo kroz ratove, već i kroz novac. Iako to može zvučati neobično, gotovo polovina današnje teritorije SAD-a kupljena je kao roba – dogovorima, potpisima i čekovima, a ne osvajanjem.

Zbog toga priča o Grenlandu, koliko god danas delovala bizarno, uopšte nije izuzetak. Ona je samo nastavak stare američke navike.

Sve je počelo početkom 19. veka, u vreme kada su Sjedinjene Države još bile mlada i nesigurna država. Tomas Džeferson je 1803. godine povukao potez koji je zauvek promenio mapu sveta. Od Napoleona je kupljena Luizijana za 15 miliona dolara. Po današnjim merilima sitnica, ali tada je Amerika tim potezom dobila više od dva miliona kvadratnih kilometara teritorije. Država se praktično udvostručila preko noći. Napoleon je novac trebao za ratove u Evropi, a Džeferson prostor za budućnost. Obojica su dobili ono što su želeli.

Više od 5.000 poginulih u suzbijanju protesta u Iranu

Nakon toga, apetit je samo rastao. Florida je kupljena od Španije 1819. godine jer je predstavljala bezbednosni problem i stalnu pretnju južnim granicama. Pet miliona dolara rešilo je dugogodišnje sporove i donelo Americi potpunu kontrolu nad obalom Meksičkog zaliva. Nije bilo romantike, samo hladna politička računica.

Sredinom 19. veka Amerika se okrenula ka zapadu. Sporazumom sa Meksikom iz 1848. godine, za 15 miliona dolara, SAD je dobio teritorije koje danas čine Kaliforniju i još nekoliko saveznih država. Nekoliko godina kasnije usledila je i dodatna kupovina, poznata kao Gadsdenova kupovina, kako bi se obezbedila trasa buduće železnice. Kontinent je zaokružen – ne mačem, već ugovorima.

Najviše podsmeha, međutim, izazvala je kupovina Aljaske. Kada su Sjedinjene Države 1867. godine od Rusije kupile Aljasku za 7,2 miliona dolara, mnogi su taj potez smatrali čistom ludošću. Govorilo se da je reč o ledenoj pustinji bez ikakve vrednosti. Danas je jasno koliko su se kritičari varali. Aljaska se pokazala kao pravo bogatstvo – prepuna zlata, nafte, gasa i ogromnog strateškog značaja. Ono što je nekada bila šala, danas je jedna od najvažnijih američkih teritorija.

Ironija istorije je u tome što je upravo Danska, sa kojom se danas vodi polemika oko Grenlanda, već jednom prodala teritoriju Sjedinjenim Državama. Tokom Prvog svetskog rata prodala je Danska Zapadna Indija, današnja Američka Devičanska Ostrva. Zauzvrat, Amerika je tada priznala puni danski suverenitet nad Grenlandom. Ta činjenica današnjim raspravama daje posebnu gorčinu.

Aktuelni američki predsednik, za koga se malo toga lepog može reći, nije izmislio ideju o kupovini Grenlanda. On ju je samo glasno izgovorio. Grenland je bogat prirodnim resursima, strateški izuzetno važan i smešten na ključnoj tački Arktika. U njegovom tlu nalaze se retki minerali, uranijum, nafta i gas. U svetu koji se sve više okreće zelenim tehnologijama i novim energetskim izvorima, Grenland postaje sve zanimljiviji.

Ipak, za razliku od 19. veka, danas postoji jedna ključna razlika. Grenland ima autonomiju, a njegovi stanovnici imaju pravo glasa. I oni jasno poručuju da nisu na prodaju.

Broj poginulih u železničkoj nesreći kod Kordobe porastao na 45

Amerika je kroz istoriju više puta pokušavala da kupi i ono što nije uspela – ekonomski je pritiskala. Kuba je bila jedna od takvih ideja. Gvantanamo je ostao, ali čitavo ostrvo nikada nije postalo deo američkog mozaika.

Priča o američkim teritorijalnim kupovinama pokazuje da imperije ne rastu uvek uz topove. Nekada rastu uz olovke, papire i novac.

Grenland u toj priči nije hir jednog predsednika, već simbol stare strategije koja je oblikovala današnji svet. Razlika je samo u tome što danas, za razliku od tada, teritorije imaju glas, a istorija se više ne može kupiti tako lako.

Biće zanimljivo videti kako će se ova situacija dalje razvijati.

Autor: Magel Dias

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU