Algoritmi nadgledaju radnike
Autor: Glas javnosti
U svakoj četvrtoj kompaniji u Evropi odluke se donose uz pomoć algoritama ili veštačke inteligencije, što direktno utiče na radni život zaposlenih. Sindikati upozoravaju da se bore da zaštite prava radnika u takvom okruženju.
Kako alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji (AI) i algoritamskom upravljanju sve više prodiru na evropska radna mesta, stručnjaci iz oblasti rada pozivaju Evropsku uniju da uvede novu direktivu koja bi zaštitila prava zaposlenih.
Četvrtina radnih mesta u Evropi koristi algoritme ili veštačku inteligenciju za automatizaciju odluka koje su tradicionalno donosili menadžeri, pokazuje istraživanje litvanske agencije Visionary Analytics sprovedeno za Evropsku komisiju, piše Euronews.
U izveštaju se upozorava da će taj broj „brzo rasti u narednih deset godina“.
Prema nalazima, ovi alati se koriste u zapošljavanju, raspoređivanju radnih zadataka, davanju uputstava zaposlenima, nadzoru i proceni učinka, a najčešće među radnicima koji sarađuju sa velikim platformama poput Uber-a i Lyft-a.
Sada se ovakvi sistemi postepeno uvode i u tradicionalnija zanimanja.
Zajednički izveštaj Evropske komisije i Međunarodne organizacije rada (ILO) otkriva da francuski logistički sektor koristi alate sa veštačkom inteligencijom za planiranje ruta, koji vozačima u realnom vremenu daju informacije o saobraćaju i lokacijama isporuke — ali to, upozoravaju autori, može dovesti do opsežnog nadzora i praćenja vozača.
Evropska konfederacija sindikata (ETUC) saopštila je da se njeni članovi bore da u kolektivne ugovore uključe odredbe koje bi zaposlenima garantovale pravo da znaju koji se algoritmi koriste na njihovim radnim mestima i kako oni utiču na njihov rad.
„To je nova i zahtevna tema, a mnogi sindikati zapravo nemaju dovoljno stručnosti ni kapaciteta da se njome bave“, izjavila je za Euronews Next Tea Jarč, konfederalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata (ETUC).
Algoritmi sve prisutniji na radnim mestima
Algoritamsko upravljanje može da odlučuje o radnim uslovima zaposlenih – od radnog vremena, smena i plata, do procene učinka.
Jarč navodi da postoje slučajevi u kojima algoritmi prikupljaju podatke koje ne bi smeli, uključujući i podatke o mentalnom zdravlju radnika. Dodaje i da platforme prate zaposlene čak i nakon što se odjave sa sistema.
U mnogim slučajevima, poslodavci uvode nove algoritme i metrike za merenje učinka zaposlenih „bez znanja sindikata“ ili samih radnika, ističe ona.
U svom izveštaju Evropska komisija navodi da postojeći propisi EU pokrivaju neke aspekte koje algoritamsko upravljanje može da ugrozi — poput intenziteta rada, transparentnosti i predvidivosti, ali upozorava da još postoje praznine, posebno kada je reč o razgraničenju radnog i slobodnog vremena.
„Vreme je da kompanije shvate da ne mogu skrivati menadžerske odluke iza algoritama“, poručuje Jarč.
Alesio Bertolini, istraživač sa Oksfordskog instituta za internet u Ujedinjenom Kraljevstvu, kaže da algoritamsko upravljanje postoji još od devedesetih, ali da sa novim talasom razvoja veštačke inteligencije ponovo dobija na snazi.
„U narednim godinama videćemo još sofisticiranije verzije algoritama, koji će biti još prisutniji na radnim mestima„, rekao je Bertolini.
Sindikati nemaju finansijska sredstva za angažovanje stručnjaka za algoritme
Prema podacima organizacije Uni Europa, koja predstavlja više od 7 miliona radnika u Evropskoj uniji, širom Evrope je potpisano 23 kolektivna ugovora koji u nekoj meri pominju algoritamsko upravljanje.
Glas javnosti /B07S
SKINI APLIKACIJU
