Afrika na raskrsnici

Bivši gospodari moraju da shvate da se svet menja, da afrički kontinent više nije laka meta i dobar plen, sve više država želi da vodi „svoju politiku"

Crni kontinent je oduvek meta i mesto uticaja kolonijalnih sila. Bogat rudnim bogatstvima, magično je privlačio ali i dalje privlači osvajače i eksploatatore.  Poremećeni odnosi u svetu počinju da menjaju odnos snaga na ovom području i poziciju afričkih država prema velikim silama.

Mnoge afričke države u razvoju preživele su kolonijalnu vlast u ovom ili onom obliku, i imaju negativna sećanja na bivše matične zemlje i razvijene sile. To sve čini pretpostavke za dalji smer političkog I ekonomskog razvoja.

Stigla američka ambasadorka u Niger, držaće se zvanične politike Vašingtona

U Africi su evropske zemlje svojevremeno crtale kolonijalne granice po sopstvenom nahođenju, ignorišući etničke grupe, religije i kulture, i na osnovu toga su nastale sadašnje države.

Američki državni sekretar Entoni Blinken nedavno je krenuo na turneju po Africi u nastojanju SAD da se suprotstave ruskom uticaju na tom kontinentu, gde se velike sile ponovo, kao u Hladnom ratu, nadmeću za pridobijanje podrške za svoje pozicije oko rata u Ukrajini.

Blinken je 7. avgusta stigao u Južnu Afriku, dok Vašington pojačava diplomatske aktivnosti kako bi se suprotstavio ruskom uticaju na tom kontinentu. Posle Južne Afrike, Blinken je putovao u Demokratsku Republiku Kongo s ciljem da ojača podršku za najveću podsaharsku zemlju koja nastoji da okrene stranicu posle decenija sukoba. Zatim je posetio Ruandu koja je u napetim odnosima s DR Kongom zbog optužbi da podržava pobunjeničku grupu M23 na istoku te zemlje.

Blinken je na turneju krenuo pošto je krajem prošlog meseca ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov bio u Republici Kongo, Egiptu, Etiopiji i Ugandi. Pridobijanje uticaja u Africi neće biti lak zadatak za šefa američke diplomatije, ocenio je “Volstrit džurnal”.

U Africi je prošlog meseca bio i francuski predsednik Emanuel Makron koji je posetio Benin, Kameron i Gvineju Bisao.

Blinkenova poseta posle Lavrova i Makrona u suštini pokazuje da Afrika ulazi u fazu u kojoj postoji još jedna runda nadmetanja velikih sila za uticaj na kontinentu.

Izazov s kojim se Blinken suočava, zajedno s drugim zapadnim silama, jeste to što mnoge afričke zemlje jednostavno ne žele da se upliću u nešto što liči na novi hladni rat između SAD i Rusije, niti žele da zauzmu definitivan stav.

Posete ruskih, francuskih i američkih lidera Africi, i traženje podrške za svoje pozicije po pitanju Ukrajine, prema nekim ocenama, predstavlja najintenzivnije nadmetanje za uticaj na tom kontinentu od Hladnog rata, ukazuje na to Asošiejtid pres.

Da li Francuska zavisi od nigerskog uranijuma?

U afričkim zemljama prošlog meseca su takođe bili šefica Američke agencije za međunarodni razvoj Samanta Pauer i ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild.

Uticaj Moskve u Africi je već vidljiv. U martu tokom glasanja u UN za osudu ruske invazije na Ukrajinu 28 afričkih država glasalo za rezoluciju, 25 je ili bilo uzdržano ili uopšte nije glasalo.Šef ruske diplomatije je tražio reformu Saveta bezbednosti UN kako bi se afričkim zemljama dala stalna mesta i veći uticaj u tom telu svetske organizacije.

Rusija, kako navodi AP, pokušava da pridobije afričko javno mnjenje.

Jedan od mnogih razloga zašto neke afričke zemlje nisu zauzele stav o ratu u Ukrajini je istorijski odnos kontinenta s bivšim Sovjetskim Savezom koji je diplomatski, finansijski i vojno podržavao nekoliko pokreta za nezavisnost u Africi protiv evropskih kolonijalnih gospodara, ukazuje Frans24.

Sada Moskva u Africi pored meke moći, koja uključuje korišćenje društvenih mreža i zvaničnih medija za širenje antizapadne propagande, raspolaže i tvrdom moći u vidu „Vagner grupe” koja je prisutna u mnogim afričkim zemljama, uključujući Centralnoafričku Republiku, Sudan i Mali.

Mali je bliži Rusiji od bilo koje druge afričke zemlje, piše „Mainiki Šimbun”. Njihovo zbližavanje je u velikoj meri posledica antifrancuskih osećanja koja su se rasplamsala na Crnom kontinentu. Moskva je spretno iskoristila situaciju i obezbedila poverenje lokalnog stanovništva, napominje list.

Vlada Malija se tradicionalno oslanjala na vojnu pomoć Francuske, ali nove vlasti koje su ušle kao rezultat puča 2021. naglo su se približile Moskvi i udaljile od Pariza. Zemlja takođe ugošćuje vojnike iz privatne vojne kompanije “Vagner”.

Vođa “Vagner” grupe Jevgenij Prigožin fotografisan je nedavno na samitu Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu, nedeljama nakon što je trebalo da ode u egzil zbog svoje neuspele pobune protiv Moskve.

Međutim, neki analitičari kažu da je povratak Prigožina verovatno odobrio, ako ne i naredio, Putin zbog opsežnih operacija “Vagner” grupe u Africi, koje uključuju pružanje zaštite vladinim zvaničnicima u Centralnoafričkoj Republici i Maliju. To može da objasni zašto Prigožin nije imao teže posledice za svoju osujećenu pobunu.

Putin nije uspeo da napravi veliki obrt i privuče većinu lidera paje bio predmet kritika zbog malog broja koji su stigli na samit. Samo 17 afričkih šefova država otputovalo je u Rusiju na forum, u poređenju sa 43 šefa država koji su prisustvovali samitu Rusija-Afrika 2019.

Teodor Marfi, direktor programa za Afriku u Evropskom savetu za spoljne odnose, nedavno je ocenio da je Zapad napravio stratešku grešku "zatraživši od afričkih zemalja da izaberu stranu u odnosu na Ukrajinu", jer to omogućava Rusiji da zauzme antikolonijalnu poziciju, dok istovremeno šalje nezvaničnu vojnu podršku i ima jake ekonomske veze s tim kontinentom.

EU radi na prvom paketu SANKCIJA protiv vojne hunte u Nigeru

Moskva, koja nikada nije imala kolonije u Africi, pa samim tim i ne izaziva negativna osećanja, uspešno je iskoristila ovu situaciju. U februaru, tokom posete Maliju, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da se kolonijalizam vraća u Afriku, a neki pokušavaju da izgrade odnose na starinski način, po principu gospodar-rob. Ali „bivši gospodari moraju znati da se svet menja“. Tako je ruski zvaničnik kritikovao Francusku.

Istraživanja javnog mnjenja u Maliju pokazuju da 98 odsto stanovništva podržava vojnu vladu, a 91 odsto veruje Rusiji u borbi protiv ekstremizma.

Borba Zapada sa Rusijom i Kinom, koja su ozbiljni pretendenti za poslove na afričkom tlu, postaje sve očiglednija.

Realnost je da mnoge države ne žive baš dobro i još uvek pate od ostataka kolonijalizma, I da žele promene. To je trasa puta kojom Afrika korača.

SKINI APLIKACIJU