U Dohi dogovorena izdaja Madura i sudbina Venecuele
Autor: Glas javnosti
Na sastanku u Kataru bili Rodriges i njen brat, pa ima sumnji da je svrgavanje unutrašnji dogovor,
Budućnost Venecuele bez dugogodišnjeg predsednika Nikolasa Madura, dogovorena je u hotelskoj sobi u Dohi, 12.000 kilometara od Karakasa.
Dok je američki predsednik Donald Tramp pripremao vojnu silu kako bi izvršio pritisak na venecuelanskog vođu, visoki član kraljevske porodice Ujedinjenih Arapskih Emirata imao je ulogu tajnog posrednika u pregovorima. Ali, u tim razgovorima nije učestvovao Maduro, već njegova potpredsednica Delsi Rodriges i njen brat Horhe, što je podstaklo sumnje da je svrgavanje Madura bilo unutrašnji dogovor, piše britanski „Telegraf“.
Rodriges se, prema izvorima lista, sama obratila Vašingtonu, predstavljajući se kao „prihvatljivija“ alternativa Madurovom režimu,a nudila je nekakav „madurizam bez Madura“ i sada, uz odobrenje Donalda Trampa, vlada Venecuelom.
Sumnje u izdaju potvrdio je i Fransisko Santos Kalderon, bivši potpredsednik Kolumbije, koji je izjavio da je „apsolutno siguran“ da je Rodriges izdala Madura i omogućila SjAD-u da ga uhapse bez značajnijeg otpora.
Nije uklonjen, već predat
„Nisu ga uklonili, predali su ga. Apsolutno sam siguran da ga je Delsi Rodriges predala. Sve informacije koje imamo, počnete da ih slažete i kažete: ‘Oh, ovo je bila operacija u kojoj su ga predali’“, rekao je Santos, bivši kolumbijski ambasador u SAD.
„Očigledno, moraju da postave scenu. Predsednik Tramp kaže da će Delsi biti ta koja će voditi tranziciju, pa će Delsi biti ta koja će voditi tranziciju. Vrlo joj je jasno koju će ulogu igrati i pokušaće da stekne malo nezavisnosti.“
Delsi Rodriges (56), advokatica sa snažnim vezama u naftnoj industriji, deluje kao idealan kandidat za saradnju sa SAD. Potpredsednica je od 2018. godine, a u vladu je ušla nedugo posle izbora Uga Čavesa 1999. godine, postepeno se penjući na lestvici moći.
Obavljala je dužnosti ministarke spoljnih poslova i predsednice ustavotvorne skupštine, a kao potpredsednica preuzela je i resore nafte i finansija. U svojoj poslednjoj ulozi uspela je da zadrži levičarske stavove, istovremeno „postajući lice relativne ekonomske liberalizacije“, kako navodi Džef Remzi, stručnjak za Latinsku Ameriku pri Atlantskom savetu.
Te tržišno orijentisane politike pomogle su da se Venecuela izvuče iz duboke ekonomske krize, čime je stekla naklonost ne samo Madura već i dela poslovne klase.
Njen otac je nekada vodio komunističku gerilsku grupu, a njen brat Horhe, sadašnji predsednik parlamenta, sa njom čini „moćni duo“ unutar režima. „Oboje su naučili da žive i napreduju pod američkim pritiskom i sankcijama“, ističe analitičar Pedro Garmendija.
U subotu je Donald Tramp potvrdio da će SAD „voditi“ Venecuelu kroz prelaznu vladu na čelu sa Rodriges, dok se američke naftne kompanije pripremaju za povratak.
Spremna na sve
„Ona je u suštini spremna da uradi ono što smatramo potrebnim da Venecuela ponovo postane velika“, izjavio je Tramp, uprkos tome što je Rodriges tokom njegove prve administracije bila pod američkim sankcijama zbog podrivanja demokratije.
Sada se suočava sa ogromnim izazovom mora da okupi koaliciju i izbegne da je u domovini doživljavaju kao „američku marionetu“. Zadatak joj nije olakšao ni sam Tramp, koji je otkrio da je Rodriges u razgovoru sa državnim sekretarom Markom Rubiom ponudila da učini „šta god [nam] treba“. Američki zvaničnici upozorili su da će njihov odnos sa prelaznom vladom zavisiti od njenih poteza i da su dalje vojne akcije moguće ako ne bude poštovala američke interese.
Prema pisanju „Majama heralda“, preuzimanje vlasti od strane Rodriges bilo je jedna od dve opcije koje su katarski posrednici predstavili Amerikancima. Druga opcija bio je penzionisani general Migel Rodriges Tores.
Doha je bila prirodan izbor za posredovanje jer Rodriges navodno ima „značajan odnos“ sa članovima katarske kraljevske porodice i tamo krije deo svoje imovine.
Prvi plan, predstavljen u aprilu prošle godine, predviđao je da Maduro odstupi, ali ostane u Venecueli, dok bi američke kompanije dobile pristup nafti, a SAD odbacile krivične prijave protiv njega. Taj predlog je odbijen. Drugi predlog iz septembra uključivao je prelaznu vladu pod vođstvom Rodriges i Madurov egzil u Kataru ili Turskoj.
I to je Vašington odbio, smatrajući da bi se kriminalne strukture režima samo prepakovale pod novim vođstvom. Nazvali su to neprihvatljivom opcijom „kartel lajt“. Na kraju su posrednici ubedili Trampovu administraciju da će Rodriges promovisati američka energetska ulaganja, što ju je učinilo prihvatljivim izborom.
Uprkos svemu, Rodriges se u subotu uveče pojavila na državnoj televiziji sa zagonetnim i prkosnim stavom. „Zahtevamo hitno oslobađanje predsednika Nikolasa Madura i njegove supruge, Silije Flores“, rekla je.
U međuvremenu, čini se da je Tramp potpuno marginalizovao opozicionu liderku i dobitnicu Nobelove nagrade za mir Mariju Korinu Mačado, tvrdeći da ona nema dovoljnu podršku u zemlji, pre svega unutar vojske, da bi preuzela vlast.
Glas javnosti/P02S
SKINI APLIKACIJU
