Sukob u Ukrajini ulazi u treću godinu: Kraj rata i ishod još neizvesni
Autor: Glas javnosti
Na godišnjoj skupštini, Putin je bio otvoren za dijalog, ali je negirao teritorijalni integritet Ukrajine, hvaleći se vojnim uspesima i kritikujući Zapad. Predložio je dvoboj nad Kijevom, a već sledećeg dana, ruske rakete su pogodile Kijev. Rat ulazi u treću godinu, a kraj je neizvestan.
Profesor Maksim Kamenjeckij iz Kijevskog instituta za međunarodne odnose kaže da je „očito Putin besan jer ne može postići to što bi hteo – da Ukrajina promeni svoj stav u svim pitanjima koje je sebi zacrtao“.
„To što on predlaže, ovaj takozvani dvoboj, pokazuje da stvarno taj čovek nema ništa ljudskog s jedne strane ili sa druge, on je toliko uzrujan, da više ne može nešto drugo smisliti. Za sada nema nikakvih kompromisa, i to što je neki ugovor parafiran u Istanbulu, nije značilo da je potpisan“, kaže on.
Dodaje da je „tamo bilo više uslova koji nisu bili prihvatljivi za Ukrajinu“.
„Uključujući i bezbednosne garancije kojih nema, Ukrajina je ipak napadnuta jer nije proradio sistem međunarodnih odnosa, još 2014. godine, a ne 2022. Taj sistem međunarodnih odnosa dopustio je, nije reagovao na odgovarajući način na ovu agresiju, zato mi sada imamo ovaj rat“, kaže Kamenjeckij.
Doktor političkih nauka Aleksandar Đokić, kaže da postoje dve tačke.
„Bio je postignut određeni sporazum, a onda je torpediran od strane zapada, Ukrajina je na neki način oštećena. Druga teza se čuje iz Rusije, da je ukrajinska vlast nelegitimna, da Zelenski nije legitimni predsednik, jer mu je istekao mandat, a ukrajinski ustav ne predviđa raspisivanje izbora tokom ratnog stanja. To znači da Putin želi da pregovara sa Trampom, da se to pitanje reši bez Ukrajine“, kaže Đokić.
Dodaje da „Putin i Rusija pokušavaju da prestignu Trampa i Amerikance i predlože nešto sa svoje strane“.
„Cilj je da se napravi bilo kakvo primirje, da Ukrajina bude odsečena od zapada, to je neki cilj Rusije. Suština je izolovati Ukrajinu od zapada, od bilo kakve vrste pomoći, mogućnosti da se ona odbrani u nekom budućem periodu, što onda otvara mogućnost da Rusija opet započne taj rat ili da koristi pretnju ratom, u Gruziji i Moldaviji to radi“, kaže Đokić.
Kamenjeckij ističe da je nemoguće „gramatički ispravno u jednoj rečenici iskoristiti Putin i kompromis“.
„Taj čovek nije za bilo kakav kompromis. Svi Ukrajinci očekuju završetak ovog rata, teško da ćemo izaći na granice iz ’91, što smo tražili, međunarodno priznate granice Ukrajine, verovatno će Rusija ipak zadržati veliku teritoriju. Naš front je dugačak 1.200 km, a Rusija i Ukrajina se razlikuju negde oko pet do šest puta u ljudskim rezervama, Rusija uz svoju nadmoć još angažuje vojnike i opremu Severne Koreje, to pokazuje koliko je i Rusiji teško da vodi tu borbu. Iz Ukrajine je otišlo oko osam miliona ljudi, Ukrajini je teško da vodi borbe, sada je broj naših vojnika presudno pitanje i naoružanje koje nam fali“, kaže Kamenjeckij.
Đokić kaže da „Tramp želi da prebaci trošak održavanja Ukrajine na Evropu“.
„Želi da završi sukob, da kaže završili smo, nema više rata, a onda da delegira dalje održavanje Ukrajine Evropi, evropskim NATO saveznicima“, kaže on.
Njegov plan bi se, smatra Đokić, mogao nazvati „izraelski model“.
„Da Ukrajina ne uđe na NATO, da se stavi neki udaljeniji datum, ali da bude snabdevana i dalje naoružanjem. Sad se traži taj izraelski model, gde bi Ukrajina bila podržana prvenstveno naoružanjem, a da bi sekundarno bile neke bezbednosne garancije, koje bi dale zapadne sile uz vojnu pomoć“, kaže Đokić.
Glas Javnosti/ N01S
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
