Na kraju opšte audijencije, Franja je podsetio na Svetski dan molitve za Katoličku crkvu u Kini, koji se poklapa sa praznikom Marije Pomoćnice, koji se poštuje u svetilištu Šešan u Šangaju.
On je ukazao na bliskost sa vernicima te azijske zemlje, da deli njihove „radosti” i „nade”, ali i stradanja „pastira i vernika” i izrazio nadu da se Jevanđelje može objaviti u „punoći i slobodi”.
„Pozivam sve da uzdignu svoje molitve Bogu kako bi se Radosna vest o raspetom i vaskrslom Hristu objavila u svojoj punoći, lepoti i slobodi, donoseći plod za dobro Katoličke crkve i čitavog kineskog društva”, poručio je papa.
Kineski ustav proklamuje slobodu verovanja, ali u praksi ateistička vladajuća Komunistička partija čvrsto kontroliše verske aktivnosti.
Odnosi između Vatikana i komunističke Kine su bili decenijama zategnuti, ali su 2018. dve strane postigle istorijski sporazum o imenovanju katoličkih biskupa u Kini, u pokušaju da se ublaži dugogodišnja podela između katoličkih vernika u Kini i zvanične katoličke crkve koju podržava država.
Po prvi put od 1950-ih, obe strane su priznale papu kao vrhovnog vođu Katoličke crkve.
Kritičari međutim smatraju da privremeni sporazum nije bitno poboljšao položaj kineskih katolika.
Vatikan je krajem prošle godine optužio kineske vlasti da su prekršile bilateralni ugovor o imenovanju biskupa postavljanjem biskupa u biskupiji koju Sveta Stolica ne priznaje, što, kako je navedeno, predstavlja kršenje bilateralnog sporazuma dve države.
Vatikan i komunističke vlasti u Pekingu u oktobru prošle godine obnovili su na dve godine istorijski sporazum zaključen 2018. godine oko škakljivog pitanja imenovanja biskupa u Kini, saopšteno je u Vatikanu.
Prema „preliminarnom” sporazumu iz 2018, papa Franja je priznao kineske biskupe koje je Peking imenovao bez njegovog blagoslova.
Sporazumom su obe strane dobile prava u vezi imenovanja.
Glas javnosti/P02S