Bivši američki ambasador pri NATO: "Evropa je u ratu sa Rusijom sviđalo joj se to ili ne"
Autor: Glas javnosti
Rusija je u ratu sa Evropom. Već više od decenije vodi otvoreni rat u Ukrajini, a od pune invazije 2022. godine sukobi postaju sve intenzivniji. Međutim, borbe u Ukrajini samo su deo šireg rata koji Rusija vodi protiv cele Evrope, piše za Politico Ivo Dalder, bivši američki ambasador pri NATO-u.
On sa svoje tačke gledišta predlaže da se prema Rusiji zauzme još agresivniji stav:
"Ovonedeljni upadi dronova u Poljsku i Rumuniju, kao i ulazak u vazdušni prostor Estonije, naglašavaju širi cilj Moskve: podeliti Evropu i SAD, oslabiti javnu podršku snažnim vojnim akcijama i okončati kontinentalnu podršku Ukrajini, navodi on.
Napominje i da do sada Evropa ovu pretnju nije shvatala ozbiljno.
Radije je posmatrala eskalaciju ruskih operacija – ubistava, sajber-napada, sabotaža kritične infrastrukture, kampanja dezinformacija i drugih aktivnosti – kao da spadaju u sivu zonu ispod nivoa otvorenog oružanog sukoba. Njihov odgovor je uglavnom bio unapređivanje otpornosti, uz povremene javne osude Rusije.
U suštini, Evropa nije nametnula nikakve troškove Moskvi za njene prikrivene napade na kontinent i to je bila greška.
Ovaj neuspeh je doveo do značajnog porasta napada Kremlja na Evropu u poslednje tri godine. Kako izveštava Međunarodni institut za strateške studije (IISS), broj takvih napada porastao je u vreme početka pune invazije, a razlog je jasan: Rusiju je zaustavila žilava odbrana Ukrajine na bojnom polju i podrška koju ona dobija od Evrope i SAD.
„Rusija jednostavno nema kapacitet da silom potpuno potčini Ukrajinu“, nedavno je istakao britanski šef MI6 Ričard Mur.
„Da, oni napreduju na bojnom polju, ali puževim korakom i uz užasne gubitke, a Putinova vojska je još daleko od ostvarenja prvobitnih ciljeva invazije“, dodao je. „Iskreno, Putin je zagrizao više nego što može da sažvaće“.
Jedini način na koji Moskva sada može da ostvari svoje ciljeve jeste da oslabi evropsku podršku Ukrajini i iskoristi podele unutar i među zemljama NATO-a. Upravo to je cilj njenog prikrivenog rata protiv Evrope.
IISS izveštaj detaljno pokazuje koliko su od ruskih napada na evropsku infrastrukturu usmereni na objekte povezane sa ratom u Ukrajini. Kako je ruska vojska posustajala 2023, broj napada na Evropu gotovo se četvorostručio, a meta su sve češće bile „baze, proizvodni objekti i objekti povezani sa transportom vojne pomoći Ukrajini.“
Zatim, u prvoj polovini ove godine, broj napada je znatno opao, verovatno jer je Moskva procenila da će povratak Donalda Trampa na vlast u SAD oslabiti podršku Ukrajini. I zaista – Vašington je okončao svoju vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini i tražio diplomatski završetak rata prihvatanjem mnogih uslova Moskve.
Ali, čak i dok su se Sjedinjene Države okrenule drugačijem kursu, evropska posvećenost Ukrajini ostala je čvrsta, pa čak i jača: Ključne evropske zemlje ozbiljno razmatraju raspoređivanje značajnih snaga bezbednosti u Ukrajini po završetku sukoba.
Evropske vlade, predvođene Nemačkom, šalju velike količine oružja Ukrajini uključujući i ono kupljeno u SAD, finansijska podrška ekonomiji i brzo rastućoj odbrambenoj industriji zemlje se povećava a dodatne sankcije su u pripremi dok EU ozbiljno razmatra zaplenu zamrznutih ruskih sredstava.
Suočen sa tako čvrstom posvećenošću, Putin sada pojačava pritisak.
Verovatno nije slučajno što je sve počelo posle Putinovog sastanka u Aljasci sa Trampom, gde je procenio da SAD verovatno neće pružiti otpor daljoj eskalaciji Moskve.
I jasno je da je eskalacija usledila: od tog sastanka, rusko bombardovanje Ukrajine se intenziviralo – uključujući najveći napad dronovima i raketama u toku rata, početkom septembra.
I dok su njegove vojne akcije u Ukrajini postajale sve smelije, Putin je odlučio da testira Evropu i NATO.
Prvo je Rusija 10. septembra poslala 19 dronova preko poljske granice, a nekoliko dana kasnije još jedan dron prešao je rumunsku granicu.
Zatim su, prošle nedelje, tri ruska borbena aviona MiG-31 ušla u estonski vazdušni prostor i zadržala se tamo 12 minuta. (Iako se koristi kao presretač, MiG-31 može da nosi i lansira hipersoničnu raketu „Kinžal“, koju je Rusija više puta koristila protiv Ukrajine.)
U sva tri slučaja, evropske snage su uspešno neutralisale pretnju – uključujući i obaranje nekoliko dronova koji su bili uputili ka jednoj vojnoj bazi u Poljskoj.
Međutim, zemlje NATO-a nisu položile politički test.
Reakcija SAD na ove ponovljene povrede bila je izrazito mlaka – Tramp i drugi zvaničnici sugerisali su da je napad dronom na Poljsku možda bio greška. Predsednik je takođe jasno rekao da „neće braniti nikoga“.
NATO je, sa svoje strane, dva puta sazvao konsultacije po Članu 4 – prvo na zahtev Poljske, zatim Estonije.
Takođe je najavio pojačano vojno prisustvo na istočnom krilu. Ali, Putin još uvek nije platio nikakvu cenu i sve dok se to ne desi, Rusija će nastaviti da eskalira sukob, sa ciljem da oslabi evropsku podršku Ukrajini i podeli Alijansu.
Šta Evropa može i treba da uradi?
Jedna od ideja, koju podržava i poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Šikorski, jeste proširenje NATO odbrane tako da se presreću dronovi i rakete nad ukrajinskom teritorijom.
To bi se moglo postići evropskim borbenim avionima i sistemima protivvazdušne odbrane koji bi delovali iz evropskog vazdušnog prostora ili teritorije ili direktno iznad ukrajinskog neba. Ovo bi bila defanzivna mera koja direktno doprinosi odbrani Ukrajine.
Druga opcija je da Evropa jasno poruči da će svaki naredni ruski upad u evropski vazdušni, kopneni ili pomorski prostor dovesti do vojne akcije usmerene ka uništavanju ili onesposobljavanju sistema koji je izvršio upad.
I ovo bi bila odbrambena mera, ali bi smanjila verovatnoću daljih ruskih povreda evropske teritorije.
Na kraju, Evropa treba da obezbedi Ukrajini kapacitete da napada ključne logističke čvorove i objekte u Rusiji koji podržavaju rat.
Kijev je već razvio dronove dugog dometa i privodi kraju razvoj balističkih raketa koje su već pogodile ruska energetska i druga postrojenja. Kontinent može pomoći u tim naporima pružanjem sofisticiranijeg oružja i tehničke podrške.
Evropa je u ratu sa Rusijom sviđalo joj se to ili ne", piše Dalder i zaključuje da je krajnje vreme da tu realnost i prizna, i počne da deluje u skladu s njom
Glas javnosti/D01S
SKINI APLIKACIJU
