Nataša Lazarević je fudbalski sudija na utakmicama muških klubova: Ovako to izgleda

Ona sada sudi Prvu beogradsku ligu, glavni je i pomoćni sudija, u zavisnosti od toga kako je komesar delegira

U fudbalu je sve više ženskih sudija i to onih koje sude utakmice muškim timovima. Jedna od njih je i Nataša Lazarević (22), koja je u ovaj svet ušla još u srednjoj školi.

- Ja sam počela tako što smo u školi imali predavanje na kom su nam objasnili kako funkcioniše škola fudbalskog suđenja. U sklopu svakog grada postoji organizacija fudbalskih sudija koja organizuje dva puta godišnje školu fudbalskog suđenja - počinje Nataša za Ona.rs portal.

Pre nego što nam je objasnila kako se snašla u tom svetu jednom kada je shvatila da će se time i profesionalno baviti, mi smo je posetili na jednoj utakmici i uverili se u to da su je njena volja i istrajnost dovele do ispunjenja još tada zacrtanih ciljeva.

- Nisam znala kako tačno neko može postati sudija, igrala sam fudbal ranije, dok sam išla u osnovnu školu, a onda sam nakon tog predavanja odlučila da krenem i da vidim u stvari kako će to funkcionisati. U toj školi postoje predavanja koja se pohađaju, gde se uče sva pravila fudbalske igre i nakon toga sledi polaganje normi, koje je neophodno položiti. Polaže se svaki put pred početak sezone i polusezone - rekla nam je Nataša Lazarević pri poseti našoj redakciji.

- Ja sam prešla iz Zrenjaniskog saveza, iz Vojvodine, u Beogradski savez. Krenula sam od međuopštinske lige. Prvo se kreće od mlađih kategorija, a ja sam to već završila. Onda se prelazi dalje, skupi se 10 utakmica, na kojima imamo delegate i posmatrače koji nam daju ocene, a posle prelazimo na višu ligu. To je u ovom slučaju bila međuopštinska liga, posle toga ide Prva beogradska liga, pa zona, na kojoj se mi odlučujemo da li ćemo da budemo sudije pomagači, odnosno mahači ili glavne sudije.

Ona sada sudi Prvu beogradsku ligu, glavni je i pomoćni sudija, u zavisnosti od toga kako je komesar delegira.

U suštini, na utakmici, kada smo pomoćne sudije, naše odgovornosti jesu ofsajd, udarac iz ugla, udarac sa vrata i aut. Kada smo glavne sudije, sve je naša odgovornost, od svih prekršaja do penala. Glavni sudija donosi sve odluke i sve zone koje su njemu bliže on određuje, tu su sudije pomoćnici koji će samo da mu pomognu da donese te glavne odluke.

Kod nas u Srbiji je Superliga ta do koje možemo najviše da stignemo, dodaje Nataša.

- Imam dosta koleginica, iz svih regiona, iz Vojvodine, Zapadne Srbije, iz Beograda, svuda nas ima. To je stvarno jedno lepo iskustvo - videti žene u fudbalu. Meni kao ženi je važno da imam koleginice sa kojima idem na utakmice. Družimo se i najveća smo podrška međusobno - ističe Nataša važnost ženske podrške.

Mnoga lepa prijateljstva su se rodila kroz suđenje i baš od tih prijateljica/koleginica i dolazi najveće razumevanje.

- Taj pritisak koji mi imamo je možda malo drugačiji od muškaraca. Kada su muške kolege u pitanju, od njih imamo dosta podrške, ali ipak mi međusobno možemo najbolje da razumemo to kroz šta prolazimo u početnim fazama.

Kako kaže, svi su puni razumevanja, a publika je ta od koje dolaze nerazumevanja i predrasude.

- Najveći pritisak mi predstavlja to što je cela utakmica na nama i ta predrasuda da smo mi žene, a da je to ipak muški sport. Predrasude dolaze od publike koja nije dovoljno edukovana, a igrači i klubovi su navikli na žene u sportu

Na kraju krajeva, i to je neka vrsta životne lekcije - suđenje izgradi samopozdanje, pogotovu činjenica da moraju brzo da donesu odluke iza kojih moraju i da stoje.

Svako na početku greši, kada se sude neke utakmice i kada se donese neka pogrešna odluka i možda svi vide da je odluka pogrešna, a nije nastala namerni, nego iz neznaja. To su teški trenuci, publika je došla da gleda fudbal, a u afektu dolazi i do vređenja. Dok se nije izgradilo samopouzdanje bilo mi je malo teže.

SKINI APLIKACIJU