Ibrahimović otvorio dušu
Autor: Glas javnosti
Čuveni fudbaler Zlatan Ibrahimović pričao je o detinjstvu, roditeljima, fudbalu, Malmeu.
Zlatan se u emisiji "(Ne)uspjeh prvaka" kod Slavena Bilića na maternjem jeziku "otvorio".
Najpre se dotakao odrastanja sa ocem Šefikom i majkom Jurkom.
"Tata je imao taj stav, pun ponosa. Kada bi me pogledao, razumeo sam odmah šta hoće. Nikada me nije udario, šamar ili tako nešto. Grešio sam mnogo, grešimo svi, tako učiš. Kada sam grešio, galamio je, videlo se da je glava kuće. Bio je šef, tako sam naučio da imam disciplinu. Ako kaže u 9 sati kući, bio sam kući u 9, ne u 9:01. Nisam ga se bojao, nego sam razumeo da ako dođem u 9:01, da će da bude problem, iako me nikada nije udario. Kao da je bilo agresivno, možda jeste, ali meni je to bilo normalno", kaže Zlatan i dodaje:
"Kada sam došao kod mame, ona je imala varjaču, pa bam-bam. Imala je troje dece. Možda je odgajao na jedan način, mama na drugi. Živeo sam ceo život sa njim, dok nisam postao profesionalac. Disciplina. Prvo pravilo je bila disciplina kod njega. Rekao je dok sam ja ovde, ja komandujem, kada izađeš, radi šta hoćeš. Dok si u mojoj kući, slušaćeš mene. To je stara škola. Kako se ranije radilo".
Zanimljiva je i anegdota o tome kako mu je reagovala majka nakon što je potpisao za Ajaks.
"Prvi put kada sam potpisao ugovor s Ajaksom, mama je videla moju sliku na televiziji i mislila je da sam umro. Kada neko umre, pokažu im sliku na televizoru. Nije dobro znala švedski…nazvala me i pitala šta se dogodilo. Rekao sam da idem u Ajaks da igram fudbal. A ona: Ne, ne, nego šta se dogodilo?. Kažem: Postaću profesionalac. Ona mi odgovori: Ti uvek nešto zezaš - i spusti slušalicu…. Niko nije verovao u mene. Sam sam tražio put, našao sam ga i borio se – i na kraju je došlo. Ako ja mogu uspeti s tri stvari, može svako, jer sam živi dokaz da funkcioniše".
Bilo je interesantnih priča i sa treninga.
"Mogu da kažem, što niko ne zna ali je malo prljavo... Trebalo je da završim sa radom. Šest puta na dva minuta brzo trčanje i odmor tri sekunde. Trebalo je da idem u klozet, ali nisam otišao. Ja trčim, trčim, u**** sam se i nastavio sam da trčim. U glavi treba da završim i onda idem. To sam ja, ako kradem od mene, ne od tebe, ja gubim, ne ti".
Imao je uspešnu karijeru, ali nije na to najviše ponosan.
"Imao sam veliki nos, imao sam smeđu kosu, visok 190 centimetara. Svi drugi su bili plavokosi, plave oči. Pričam o Malmeu. Nisam pričao kao njih, bio sam drugačiji. Teško mi je bilo to da prihvatim. Nije bilo mnogo stranaca u Malmeu tada, otvorio sam vrata za sve one koji su imali drugačije poreklo. Najviše sam ponosan na to. Više na to nego na fudbal".
Glas javnosti /B01S
SKINI APLIKACIJU
