EJ, BRE, STIG’O FUZBAL! Beograd je imao PRVI STADION, a onda su ga lopovi odneli iz Jatagan male

Znao je Beograd da se po Evropi, tamo negde „po engleskama i nemačkama“, igra nešto što se zove fudbal ili fuzbal, kao i da je to više dokona  zabava školaraca, ali tada to niko još nije video. A onda se i to čudo desilo kada je u proleće 1986. godine iz Nemačke beogradski student jevrejskog porekla Hugo Buli doneo u srpsku prestonicu prvu kožnu loptu!

Taj znatiželjni Hugo je kao student u Berlinu igrao za fudbalski klub Germanija, pa je po povratku sa studija u Beograd doneo pravu fudbalsku loptu da zainteresuje vršnjake u svom rodnom gradu za novi sport koji je galopirajući osvajao Evropu.

Vremenom će se saznati da se u Engleskoj već sedam, osam godina igralo i prvenstvo, kao i da je u Nemačkoj zaživeo Berlinski fudbalski klub Germanija. Malo se zna da je od te Germanije bilo i strijih klubova, a još manje da oni neprestano postoje do današnjih dana, mada se sada takmiče u nekakvom desetom rangu takmičenja. Svakako naš student u Berlinu Hugo Buli igrao je za tu Germaniju a onda na kraju studija, uz diplomu doneo i jedan okrugli suvenir - loptu, koja će  postati  pelcer te nove igre u njegovom  Beogradu.

Elem, Hugo Buli, rođen u Beogradu 1875. godine, bio je sin poznatog dorćolskog trgovca Jedidija Edija, čija se tadašnja radnja mešovite robe nalazila u Jevrejskoj ulici. Isprva Hugov otac je skrivao fudbalsku loptu ispod tezge i govorio da je poslao sina u Nemačku da „izuči za trgovca, a ne za cirkuzanta”, ali džaba.  Preduzimljivi Hugo će već 12. maja 1896. zajedno sa prijateljima osnovati  Loptačku sekciju u okviru gimnastičkog društva „Soko”.

U Beogradu, prestonici Kraljevine Srbije, taj novi “fuzbal”, kako se najčešće izgovaralo, nije iz prve osvojio običan svet, jer su više plenili sportovi viteške tradicije kao jahanje, ginmanstika,  streljaštvo i slični. Ali samo nedelju dana po osnivanju Loptačke sekcija Sokola, znači 19. maja, desilo se prvo istorijsko loptanje u Beogradu. Tom događaju, među oko 50 znatiželjnika, prisustvuje i novinski izveštač koji očigledno začuđeno beleži:„Devetnaestog maja gimnastičari Sokola su izvodili razne igre jednom velikom loptom, i to, što je najzanimljivije, samo nogama!“.

Ovaj tekst je objavljen tek nakon četiri dana, što dovoljno govori o njegovoj važnosti za čitalačku publiku, pa tako i saznajemo da se događaj dogodio na jednoj poljani kod kule Nebojša, podno Kalemegdana. Znatiželjni izveštač je, inače, od silnog uzbuđenja zaboravio da napiše kojim rezultatom je ovaj meč završen!  Dalje su fudbal najčešće igrao na jednoj poljani blizu Knez Mihailove ulice, pa hroničari beleže da je pre svake utakmice Hugo Buli znatiželjnim  školarcima prvo pokazivao kako se sa loptom barata, pa su onda oni dalje kako već ko shvatio i umeo igrao dalje, kao pravi “fuzbaleri”. 

Hroničari beleže i da je u leto 1899. godine pronađena jedna livada za igralište, tamo gde je danas Stari DIF, u Deligradskoj ulici. Neumorni Hugo Buli pronalazi sredstva za finansiranje izgradnje igrališta i još ga ograđuje drvenom tarabom. Svečano je otvoreno 13. juna te 1899. godine.  Pamti se da je ta  promotivna utakmica čak pred oko 500 gledalaca, ali… Ali, nečiji baksuzluk je pokvario sve, ili skoro sve.

Elem, noć posle svečanog otvaranja prve javne utakmice, na ograđenom igralištu dogodilo se nešto prljavo i nedostojno prestonice, jer je preko noći odnešena drvena ograda! Ono malo ostatka građe, koja nije bila pokradena, Hugo Buli je rasprodao da bi donekle obeštetio sebe i ostale ulagače. Policijske istrage praktično nije ni bilo a ni štampa se nije pretrgla naročito da rasvetli slučaj, jer je blizina tradicionalno problematičnog naselja Jatagan mala očigledno uzela svoj danak.

Svakako, bio je to veliki šok koji je prilično demoralisao te prve entuzijaste fudbala u Beogradu, pa će i Prvo društvo za igru loptom uskoro prestati sa radom. Hladan tuš i tuga do neba za sve koji su zavoleli novu magičnu igru sa loptom, ali na sreću, ipak, nekoliko lopova i bestidnika nisu ugasili želju za fudbalom u poslednjoj godini odlazećeg veka.

Beogradska porodica Buli pripadala je zajednici Sefardskih Jevreja, a početkom 20. veka ubrajali su ih među najbogatije u srpskoj oprestonici.  Prvi istaknuti član porodice Buli bio je baš otac Huga Bulija, Jedidija Edija Buli. Po zanimanju je bio trgovac i bankar, solidan imetak stekao je u trgovini, ali je bio i poslanik Narodne skupštine. Uživao je poštovanje  i Obrenovića i  Karađorđevića, a za svoj doprinos razvoju Srbije dobio je brojna odlikovanja.

Uglednu beogardsku porodicu, na žalost, nisu mimoišla stradanja od fašista tokom Drugog  svetskog rata kao i mnoge Jevreje u Beogradu. Hugo Buli, možemo slobodno reči pokretač fudbala u Beogradu, tragično je okončao život u oktobru 1941. godine. Naime, sproveden je, nakon velike racije okupatora, u koncentracioni logor za Jevreje i Rome u Topovskim šupama,  na Autokomandi. Ubijen je u nekom od masovnih streljana, sa oko četiri hiljade sunarodnika i  sugrađana.

Pre dva meseca, njegov Beograd mu se konačno i bar delimično odužio, jer je svečano je otkriven njegov spomenik na Adi Ciganliji u sklopu sportskog kompleksa Fudbalskog saveza Beograda.

Nastaviće se…

(Glas javnosti)

SKINI APLIKACIJU