Jeziva priča o Vražjem kamenu! Za ovo mesto na jugu Srbije kažu da je ukleto

Meštani Gornje Pčinje i danas će vam ispričati jednu od legendi kako je nastao Vražji kamen, mesto iznad Trgovišta, koje mnogima bukvalno tera strah u kosti.

Smešten na krajnjem jugoistoku Srbije, uz granicu sa Bugarskom i Republikom Severnom Makedonijom, na 5 km od Trgovišta, Vražji kamen je uprkos misteriji oko njegovog nastanka, veoma privlačan turistima. U neposrednoj blizini nalazi se selo Donja Trnica od čijih meštana se mogu čuti razne priče o ovom mestu. 

Reka Pčinja je nekada davno prosekla stenu, pa je raniji naziv bio Prosečnik. Stubovi koji se izdižu nad rekom visoki su do 60 metara, a sam Vražji kamen čini oko desetak kamenih kupa.

Dok nauka kaže da je reč o prirodnom fenomenu koji je nastao erozijom stena meštani govore da su sami đavoli nameravali da preokrenu tok Pčinje da teče prema Bugarskoj, pa su pokušali da spoje obale ove reke.
Kidali su čitave stene sa okolnih brda, ali ćudljivu reku nisu uspeli da ukrote. Videvši da su čak i oni nemoćni, a i kamenja im je ponestajalo, uputili su se prema kosovskom Pomoravlju, u Končuljsku klisuru. I baš tu su naišli na najveću stenu. Uprtili su je na leđa i vratili se da još jednom pokušaju da pobede prirodu. Usput su često zastajali i odmarali se, jer je stena bila preteška i za njih.
 
Kad su stigli do sela Klinovac začuli su se prvi petlovi. Uplašeni da ljudi ne otkriju njihove namere, bacili su stenu pored neke vodenice. Tako je, prema jednom predanju, nastao Vražji kamen.
 

Foto: Printskrin/instagram

Druga legenda, pripoveda o tome da su Pčinjani godinama zidali crkvu pored reke. Sve što bi oni tokom dana sagradili, đavoli bi tokom noći odnosili i ostavljali na Vražjem kamenu. Navodno su bili ljuti na seljane jer ih nisu dovoljno poštovali. I tako je postala crkva na Vražjem kamenu. Inače, i danas se može čuti o tome kako su seljaci u Šajincu bili u zavadi sa ovim demonima. Da bi se osvetili Šajinčanima, đavoli su pokušali kamenom da pregrade Pčinju. Stenovit blok su nosili u cedilu, ali su se razbežali u zoru, kad je zakukurikao petao. Najpoznatiji đavoli su: Džudža Budža, Kumbara Kljeka, Filanko Šilja i Muja.


Foto:Printskrin/instagram

Na jednoj od tih piramida nalazi se Crkva Presvete Bogorodice ili nekada poznata kao Crkva u Prosečniku. To je ono što ovom prirodnom čudu daje poseban značaj. Prema podacima kojima raspolaže eparhija Vranjska, crkva je građena u periodu od 1355. godine do 1375., u vreme vladara Stefana Uroša V, sina cara Dušana. Do crkve vodi strma, vijugava staza. Međutim, ovde niko ne živi, a u crkvi se niko ne venčava niti se krste deca zbog verovanja da je ukleta.

Legende o crkvi

Prema prvoj legendi, Pčinjani su godinama zidali crkvu pored reke Pčinje. Sve što bi oni tokom dana sagradili, đavoli bi noću odnosili na Vražji kamen. Tako je nastala crkva na samoj kupi visokoj 60 metara. Prema drugoj, u davna vremena zavoleli su se momak i devojka iz sela Donja Trnica. On je bio jedinac iz najbogatije kuće u selu, ona lepotica iz najsiromašnije. Njihovi roditelji nisu prihvatali tu ljubav. Uprkos tome, njih dvoje su rešili da se venčaju.
 
Venčanje se održalo u crkvi Presvete Bogorodice. Kad su izašli iz crkve mlada i mladoženja su uzjahali, prema običaju, okićene konje. Međutim, njegov konj, uplašen od vike i dešavanja svatova, pojurio je prema provaliji i survao se, zajedno sa mladoženjom na leđima. Videvši to, mlada je skočila sa svog konja, potrčala prema litici i bez razmišljanja skočila.
 
Tako se veselje pretvorilo u žalost. Od tada se, tvrde Pčinjani, u ovoj crkvi više niko nikada nije venčao, niti je neko dete kršteno.

SKINI APLIKACIJU