Zašto opozicija ne insistira na odgovornosti tužilaštva? Režira se haos, samo da se ne spominju Lepotić i Dolovac

Opozicija predvođena Marinikom Tepić opet je izazvala haos ispred policijske stanice u Novom Sadu, bez ikakvih dokaza optužujući policiju za nevođenje istrage, istovremeno skrećući pažnju sa prozapadnih tužilaca Branislava Lepotića i Zagorke Dolovac, koji jedini drže ključ istrage premlaćivanja penzionera.

Namera je bila jasna – provokacijom izazvati reakciju policije, kako bi dobili scenario nasilja koji bi poslužio kao poluga za dalje destabilizacije i političke manipulacije.

Protest koji je organizovala opozicija ispred policijske stanice u Novom Sadu, predvođen Marinikom Tepić, još jedan je primer političkog manevra koji više služi skretanju pažnje i pokušaj provokacije za nastavak haosa. Marinika je, kako izgleda, računala na to da većina ljudi nije upoznata sa činjenicom da policija postupa isključivo po nalozima tužilaštva, pa je okupljene građane povela upravo na mesto koje nema nadležnost u ovom slučaju.

Мариника рачуна на то да већина људи не зна чињеницу да полиција поступа по налогу тужилаштва, па је зато повела људе на полицијску станицу.Опет скреће пажњу са прозападних тужилаца Бранислава Лепотића и Доловац, који су једина адреса и за надстрешници и пребијање деде активисте

— Весна Веизовић (@vesnaveizovic) December 12, 2024

Uz sve to, ovakva akcija služi i kao prikrivanje činjenice da su glavni akteri ove priče, zapravo, prozapadni tužioci Branislav Lepotić i Zagorka Dolovac. Oni su oni koji imaju ključnu ulogu u istrazi slučaja premlaćivanja aktiviste Ilije Kostića. Međutim, njihova imena nisu pomenuta tokom ovog protesta, što nije slučajno. Lepotić, za koga je poznato da je deo prozapadnog NVO sektora i da je prošao niz obuka pod patronatom stranih struktura, jedan je od onih koji imaju moć da prolongiraju istragu i izbegavaju procesuiranje odgovornih.

Suština ovakvih protesta leži u jednostavnoj taktici – pažnja se namerno usmerava ka policiji kako bi se izbegla odgovornost onih koji zaista drže pravosudnu vlast u ovom slučaju. Umesto da zahteve upute tužilaštvu, koje je jedino nadležno za donošenje odluka i pokretanje istraga, opozicioni lideri organizuju performans ispred policijske uprave. Na taj način se ne rešava nijedan konkretan problem, već se kreira atmosfera konflikta i nezadovoljstva među građanima.

“Pitanja koja su upućena policiji – ko je tukao penzionera, zašto niko nije suspendovan, zašto nema jasnih odgovora – treba uputiti tužilaštvu. Ako su kamere snimile incident, kako tvrde organizatori protesta, onda je odgovornost za nedostatak akcije na tužilaštvu, a ne policiji. Ovakva vrsta političke manipulacije samo produbljuje nepoverenje u institucije i ostavlja prostor za nove manipulacije. A kako vidimo, oni pokušavaju i da izazovu neki incident koji bi im poslužio kao opravdanje za nastavak haosa”, kaže za Vaseljensku Andrej Lazić iz Centra za društvenu odgovornost.

U pozadini svega ostaje suštinsko pitanje – zašto opozicija ne insistira na odgovornosti tužilaštva? Odgovor je jednostavan: prozapadno orijentisani tužioci, poput Lepotića i Dolovac, njima su politički saveznici. Umesto da pozovu na njihovu odgovornost, organizatori protesta se trude da ih zaštite od javne kritike. Dok se javnost bavi policijom, oni dobijaju vreme da nastave sa odugovlačenjem istrage. Tepić je odmah nakon ukazivanja na Dolovac kao jednog od odgovornih, pokrenula retoriku kako je Vučić taj koji „želi da smeni“ Zagorku Dolovac.

Okupljanje velikog broja aktivista ispred policijske stanice, uz fizičke pokušaje proboja u službene prostorije, predstavlja klasičan primer scenarija u kom se traži iskra koja bi rasplamsala veći konflikt.Kada se na to doda i agresivna politika prozapadnih opozicionih lidera jasno je da je cilj bio da se policija isprovocira, navodi Lazić i dodaje:

“Protest ispred policijske stanice imao je još jedan skriveni motiv – provociranje incidenata koji bi mogli da posluže kao inicijalna kapisla za eskalaciju nasilja. Opozicioni lideri očigledno su nastojali da izazovu reakciju policije koja bi mogla da se predstavi kao “prekomerna upotreba sile”. Takav scenario bio bi idealan za dalje zaoštravanje situacije i potpaljivanje već postojećeg nezadovoljstva među delom javnosti, i oni to uporno pokušavaju da isprovociraju. Njima je potrebna takva slika da se pošalje u svet. Ne treba zaboraviti da su to isti ljudi koji su 1999. pozivali da nas bombarduju samo da se sruši režim Slobodana Miloševića. Ovo je danas ista situacija”.

Potreba za inicijalnom kapislom postaje očigledna kada se analiziraju dosadašnji koraci opozicije, koji se temelje na strategiji eskalacije, a ne na rešavanju problema. Kroz konstantno insistiranje na konfliktima i napade na institucije, dok se istovremeno štite pojedinci iz tih istih instituciha,  očigledna je namera da se stvori slika države koja nije u stanju da garantuje bezbednost i stabilnost.

Glas javnosti/Vaseljenska