Zastava Srbije nije uvek izgledala onako kao što je znamo danas! Evo kako su izgledale prve zastave srpskih srednjovekovnih vladara

Zastava je jedan od simbola svake države. Pažljivo odabrane boje i grbovi koji se nalaze na njima govore o narodu, zemlji ali i tradiciji i time sažeto poručuju kome ona pripada.

Prvi podaci o naseljavanju Slovena na Balkan su šturi i potiču iz pera vizantijskih izvora, a mnogi od njih su dodatno isprepletani popularnim legendama i narodnim predanjima. Stoga ne čudi da se nagoveštaji o postojanju zastave na srpskom dvoru pojavljuju tek kasnije, tokom 11. i 12. veka. Razlog za ovo se može naći i u činjenica da u srednjem veku ne postoje nacije već vladarske porodice, zbog čega su zastave isključivo korišćene kao obeležija plemića.

Istoričari veruju da je jedna od najranijih na ovim prostorima nastala za vreme kralja Vladislava. Ovo saznajemo iz spiska župana Dese, koji je u Dubrovnik poslao delegaciju kako bi vratili stvari iz blagajne njegovog oca, a jedna od njih je i zastava crvene i plave boje opisana kao "vexillum unum de zendato rubeo et blavo".

Oni dodaju postoje zapisi i o tome kako je Stefan Uroš Dečanski u boju na Velbuždu tokom 1330. godine nosio žutu ili zelenu zastavu, dok je za vreme njegovog sina Dušana korišćen beli steg sa dvoglavim orlom. Ubrzo nakon toga dolazi do Kosovskog boja i potpadanje pod tursku vlast, ali simbolika iz srednjeg veka će biti prenesena i u period kada se Krađorđevi i Miloševi ustanici bore za slobodu i samim tim traže vezu sa srednjovekovnim državama i identitetom.

Prilikom borbi ustanici su sa sobom nosili zastave i to uglavnom sa simbolom krsta, a jedan od najboljih dokaza za to je slika Paje Jovanovića "Zbor ustanika u Takovu 1815.", gde je više nego očigledno da Miloš Obrenović nosi barjak sa crvenim krstom. Istoričari objašnjavaju da je njihova simbolika u tom periodu hrišćanska iz očiglednih razloga - borba protiv Osmanlija, ali i da oslikava identitet jednog naroda. 

Nakon što se Srbija izborila za svoju autonomnost u okviru Osmanskog carstva, širom Evrope se javlja ideja o državama i pripadanju određenoj nacionalnosti. Stoga ne čudi da je već u svom prvom Sretenjskom ustavu iz 1835. godine, kneževina Srbija odredila izgled svoje zvanične zastave - raspored je bio drugačiji nego kod one danas, a umesto plave boje se navodi "čelikasto ugasita". 

Stručnjaci ističu da ovaj odabir nije bio slučajan i da u njemu postoji dosta simbolike, jer su to boje francuske zastave iz perioda revolucije, dok je krst sa ocilima na štitu oivičen granicom masline sa jedne i hrasta sa druge strane. Međutim, ona nije bila dugo u upotrebi je je za manje od dva meseca doneseni ustav ukinut. Tri godine kasnije, nakon donošenja novog, Miloš insistira da zastava bude slična ruskoj, stoga boje dobija nov raspored i grb. Tada po prvi put ima raspored boja koji je u upotrebi do danas - crveno-plavo-bela, s tim što su njen levi gornji ugao krasile četiri zvezdice čija simbolika je bila odanost sultanu. 

Kada je Milan Obrenović proglašen za kralja, Srbija 1882. godine menja i zastavu u skladu sa potrebama svog suverena a krst i ocila menja sa dvoglavim orlom i krunom. Ovaj izgled je zadržan i tokom narednog perioda, a veće izmene je pretrpela nakon Drugog svetskog rata i promene ideologije pa su simboli kraljevstva zamenjeni petokrakom zvezdom. Skoro pola veka ona će biti glavna karakteristika zastave, pre nego što je 1991. godine i ukonjena. 

Zvanično, danas postoje dve varijante zastave Republike Srbije, Državna sa grbom i Narodna ili "trobojka" i koriste se od 11. novembra 2010. godine. Međutim, njene karakteristike i obeležija kriju priče koje govore o dugoj istoriji, borbi za slobodu i identitet koji seže još u srednji vek, a popularno narodno verovanje govori da crvena boja na njoj predstavlja krv junaka koja je prolivena za slobodu, plava nebo i beskraj kome se teži, a bela majčino mleko koje hrani decu. 


Glas javnosti 

SKINI APLIKACIJU