Prema saznanjima, za taj dan Vučić sprema čak 2.200 autobusa.
„Poštovani građani Srbije, tuga, žalost i bol u Srbiji ne prolaze. Tuga za izgubljenom decom, žal za izgubljenim ljudima, divnim ljudima koji nikakvu krivicu nisu imali. Mi smo posle teškog udarca morali da pokrenemo akciju i samo danas prikupili smo gotovo 3.000 komada naoružanja i pokazali da ćemo biti u stanju da se borimo za mir, da sačuvamo ljudske živote i da promenimo mnogo toga“, rekao je Vučić u ko zna kom po redu „vanrednom“ obraćanju tokom proteklih desetak dana.
Tada je rekao da je jedini cilj opozicije nasilno preuzimanje vlasti.
„Upravo zato, mi smo se večeras dogovorili i pozivamo sve građane Srbije da 26. maja, dan uoči velikih i važnih odluka za Srbiju pozovemo ljude u odbranu slobodarskih, demokratskih vrednosti da dođu na najveći skup ikada održan u Srbiji. Održaćemo ga ispred Narodne skupštine ili na Trgu Republike“, rekao je.
Ovo liči na dobro poznati scenario – ljudi iz državnih preduzeća biće naterani da prisustvuju skupu.
Prema nezvaničnim saznanjima, s cele teritorije Srbije u Beograd će tog 26. maja pristići ukupno 2.200 autobusa – to je plan Aleksandra Vučića.
A kvote za dolazak na protest već su objavljene. Tako su InfoVranjske objavile da je iz vrha Srpske napredne stranke u Vranju broj rečeno da iz ovog grada u Beograd mora da ode 3.000 ljudi. Cilj je jedan – da predsednik okupi više ljudi nego što ima demonstranata.
Makar to bilo i uz pomoć ucene. Iz GrO SNS Vranje su ubrzo objavili saopštenje za javnost, u kojem „demantuju navode plaćeničkog medija InfoVranjske“, ali u saopštenju ne demantuju navode o kvoti, već im je zasmetao naziv „kontramiting“.
Podsećamo, pomenuti skup 26. maja ispred Narodne skupštine, kao „najveći ikada“ najavio je prvi čovek SNS-a i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, neposredno nakon održavanja skupa „Srbija protiv nasilja“ u ponedeljak, 8. maja, kada se na poziv opozicionih poslanika ispred skupštine okupilo nekoliko desetina hiljada građana, tražeći zaustavljanje promocije nasilja u javnosti, institucionalnu odgovornost za masovna ubistva, smenu ministara i hitno zasedanje Narodne skupštine.
Možda bi to bio sasvim običan miting, kakve predsednik neretko organizuje, da scenario neodoljivo ne podseća na 1996. godinu. Ako se protesti nastave, u isto vreme će se u Beogradu održati i protest i kontramiting – baš kao i 1996. godine.
Tada je bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević svoje pristalice autobusima dovozio u Beograd, a zatim je došlo do otvorenog sukoba sa studentima i predstavnicima opozicije koji su svakodnevno protestovali zbog krađe izbora.
Tog dana je Živko Sandić, socijalista i kandidat SPS na izborima u Vršcu, pucao u glavu Ivici Lazoviću i teško ga ranio, a zatim je na mostu Gazela isprebijan do smrti Predrag Starčević, dok su režimski mediji tvrdili da je umro od srčanog udara.
Glas javnosti/N07S