STRAŠNE POSLEDICE: Šteta zbog zabrane uvoza srpske robe na Kosovo i Metohiju veća od 200 miliona evra (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Rukovodilac Centra za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije Aleksandar Radovanović kaže da je za devet meseci, koliko je na snazi zabrana Prištine za uvoz robe iz Srbije na Kosovo, srpska privreda pretrpela šetu veću od 200 miliona evra, mereno samo u neisporučenoj robi.
„Prema procenama koje Privredna komora Srbije svakog meseca radi, do 1. januara ukupna šteta samo neisporučene robe iznosi negde oko 160 miliona evra vrednosti re robe. Kada bismo dodali i ova dva meseca iz ove godine to bi negde bilo više od 200 miliona evra“, kaže Radovanović.
Zabrana je, podseća, na snazi samo za gotove proizvode, jer je Priština preinačila prvobitnu odluku iz sredine juna 2023, tako što je 8. jula ukinuta zabrana za sirovine, mašine, đubriva i još neke poluproizvode zbog problema koji je nastao u lancu snabdevanja proizvodnog sektora Kosova.
„Uvideli su da nanose veliku štetu svojoj privredi zabranom uvoza sirovina, mašina i poluproizvoda“, kaže Radovanović.
Mera Prištine štetu nanosi i međunarodnim kompanijama koje imaju proizvodne pogone u Srbiji.
„Svi veliki svetski sistemi koji su investirali u Srbiji i koji imaju svoje proizvodne pogone su na velikom gubitku. Da pomenem samo ’Koka-kolu’ koja je veliki isporučilac robe. Ona je imala ogromne gubitke zbog nemogućnosti plasmana svojih proizvoda na tržište Kosova i morali su to snabdevanje da preusmere iz drugih centara, konkretno iz Severne Makedonije“, navodi Radovanović.
Ako se uporedi izvoz Srbije na Kosovo u 2023. i u 2022. godini, on je, prema rečima našeg sagovornika, za 30 odsto niži.
„To je negde oko 150 miliona evra, i to su ti gotovi proizvodi koji ne mogu da se isporuče, a od toga je oko 40 odsto gotovih proizvoda koje proizvode međunarodne kompanije koje su takođe pod velikim udarom zbog ove zabrane“, kaže Radovanović.
On ukazuje da se stvara vrlo negativna atmosfera kao da je nepoželjno da kompanije iz Srbije i sa Kosova sarađuju.
„To nije tako. Interes između privrednika postoji. Postoji i poverenje, tako da ova mera nije u saglasnosti sa onim što poslovne zajednice žele. Mi smo u svakodnevnoj komunikaciji sa Privrednom komorom Kosova i sarađujemo i na multilateranom nivou kroz Komorski investicioni forum Zapadnog Balkana, ali i direktno sarađujemo kada su u pitanju problemi kompanija, razmenjujemo informacije i pokušavamo da pomerimo stvari“, navodi Radovanović.
Na pitanje da li Privredna komora Kosova može da utiče da se mera kosovskih vlasti ukine, on kaže da komora nije bila konsultovana ni kada se mera donosila.
„Ograničene su mogućnosti da Privredna komora Kosova pomogne u ovoj situaciji. Verovatno bi mogli da pomognu partneri koji pomažu u dijalogu na relaciji Beograd-Priština, pre svega mislim na Evropsku uniju i SAD. Eto njih pozivamo da na neki način omoguće normalno funkcionisanje prometa roba između Srbije i Kosova“, kaže Radovanović.
Glas javnosti/Kosovo onlajn
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
