IZDAJA KOSOVA NA DELU: Šta su Srbi na Kosovu i Metohiji imali kada je počeo dijalog u Briselu i bez čega su ostali! KATASTROFALAN ISHOD!
Autor: Glas javnosti
Kada su marta 2011. počeli prvi razgovori između Beograda i Prištine, ono što će kasnije biti poznato kao Briselski dijalog, integrisanog administrativnog prelaza na Jarinju nije ni bilo na mestu na kome je sada. Između južne srpske pokrajine i centralne Srbije bio je običan „ček point“ .
Bodljikava žica, bunkeri, mitraljezi, vojnici KFOR-a pod punom ratnom opremom, sa prstom na obaraču, ali, tzv. administrativnog prelaza sa kosovskim carinicima i policajcima na Jarinju nije bilo.
Nepunih 13 godina kasnije, na Jarinju je, kilometar bliže centralnoj Srbiji od mesta gde je bio „ček point“ Kfora, administrativni prelaz i na prelazu kosovski policajci i carinici, šalteri na kojima se lažnoj državi plaća carina. Na Jarinju je od uspostavljanja tzv. administrativnog prelaza pohapšeno bezbroj Srba, većina njih optuženi su za navodne ratne zločine…
Isto je i na Brnjaku, na putu od Zubinog Potoka prema Ribarićima i Novom Pazaru.
Te 2011. godine kada je dijalog u Briselu počinjao, i godinu kasnije, i godinama kasnije, sve do novembra prošle godine, Srbi na severu Kosova i Metohije mogli su preko Jarinja i Brnjaka, mogli su putevima severa KiM sa KM tablicama, putevima južno od Ibra do pre koju godinu sa KS tablicama.
(Foto: Jutjub)
Nepunih 13 godina od početka dijaloga, KS i KM tablica više nema na ulicama i na putevima Kosova i Metohije. Mogu se videti još u ponekom dvorištu u Severnoj Mitrovici ili Zvečanu, Zubinom Potoku ili Leposaviću, na nekom parkiranom, ostavljenom, zaboravljenom vozilu.
Kada je počinjao Briselski dijalog, i godinama kasnije, sve do 1. januara 2024. godine, nije bilo ni govora da vozila sa RKS tablicama i oznakama državnosti tzv. Kosova mogu preko Jarinja i Brnjaka, Merdara, u centralnu Srbiju. Od 1. januara ove godine – mogu i to bez stikera.
Do 16. septembra 2011. godine, Srbi u južnoj pokrajini nisu na liniji izeđu pokrajine i centralne Srbije, na Jarinju i Brnjaku imali kosovsku carinu. Te godine, 15. septembra stiglo je saopštenje da „policija i carina Euleksa od narednog dana preuzimaju operativne poslove na prelazima Jarinje i Brnjak, a biće prisutni i kosovski carinski službenici“.
Dve nedelje ranije, u Briselu je postignut dogovor o carinskom pitanju i o katastru, na kosovskom carinskom pečatu stajaće samo dve reči – „Carina Kosova“, javljeno je tog dana iz Brisela.
Sem ovog, na jednoj od rundi dijaloga Beograd je pristao da Prištini da kopije zemljišnih knjiga kao i kopije matičnih knjiga, popise rođenih, umrlih i venčanih na Kosovu.
Euleksovi i kosovski carinici nisu međutim, 16. septembra 2011. i narednih dana imali posla na Jarinju. Prelaz je osvanuo zatrpan kamionima zemlje i šljunka pa su preko samo ptice mogle da prelete. Počeli su višenedeljni protesti Srba, barikade
…
(Foto: Jutjub)
Briselski dijalog doneo je Srbima, a to prethodno nisu imali, i integrisani prelaz na Jarinju i Brnjaku. Nedeljama su decembra 2012. godine trajali protesti Srba koji su blokirali Jarinje i nisu dozvoljavali radnicima da na mestu budućeg prelaza postave kontejnere, rampe, veliki krov, asfaltiraju stotine kvadrata budućeg prelaza, isrcrtaju linije. Polovinom decembra te godine, prelaz je ipak uspostavljen.
Kada je počeo dijalog u Briselu, Srbi na KiM, i severno i južno od Ibra imali su i dinar kao platežno sredstvo. Ovih dana, 13 godina od početka dijaloga, pitanje je dana ili nedelje kada će inspekcijski organi tzv. Kosova početi da upadaju u prodavnice i apoteke, pijace i plene dinare koje tamo zateknu, a vlasnicima radnji da pišu prijave.
Uredbom CBK pre par nedelja, dinar je kao sredstvo plaćanja na „Kosovu“ zabranjen, a u toku je, kako je objašnjeno iz Prištine, prelazni period, da se Srbi naviknu na evro.
Pre dva dana, u selu Goraždevac kod Peći kosovska policija zaustavila je vozilo Pošte Srbije i zaplenila četiri miliona dinara a zaplenjene su i četiri poštanske vreće sa pismima. Novac će biti zadržan od odluke CB Kosova.
(Foto: Jutjub)
Iz ekspoziture pošte u selu Ugljare kraj Kosova Pošta pre dva dana u ranim jutarnjim časovima ukradena je odneta kasa sa novcem koji je bio namenjen za isplatu penzija i socijalnih davanja Srbima na KiM.
Pošta Srbija ima i dalje ispostave u Gračanici, u Kosovskom Pomoralju, u Šilovu, Štrpcu, u opštinama na Severu, ali je i pitanje do kada će one moći da rade.
U međuvremenu ekspoziture NLB Komercijalne banke na KiM u kojima su Srbi mogli da uzmu plate i penzije u dinarima su zatvorene, u srpskim sredinama severno od Ibra radi još jedino Poštanska štedionica ali je veliko pitanje do kada.
Kada je počinjao dijalog u Briselu, Srbi na Kosovu i Metohiji imali su i „privremene organe“, administraciju Srbije na Kosovu i Metohiji koja je bila i simbolična veza Srba sa KiM i centralne Srbije, Beograda, ali je i obavljala čitav niz važnih poslova za opstanak zajednice. Poslednjih sedam dana, na jugu je zatvoren niz kancelarija privremenih organa Srbije na Kosovu i Metohiji, od Gore, privremenih organa za Istok, Klinu, Peć.
Funkcioništu i dalje na Kosovu, ali je veliko pitanje do kada privremni organi za opštine Suva Reka, Podujevo, Glogovac, Vitina, Kosovska Kamenica, Vučitrn, Obilić, Priština, Kosovo Polje…
Zatvaranjem privremenih organa „prestaju da rade institucije, nema narodnih kuhinja, nema materijala za naše bolnice, one ne mogu da sprovedu nikakve javne nabavke, nema mogućnosti da studenti prime stipendije, nema novca za studentske menze, nema mogućnosti da bolnice obezbede materijalne troškove, a i naše obrazovne ustanove, nema mogućnosti da poljoprivredna gazdinstva dobiju semenski materijal, mehanizaciju, nabave bilo šta“, rekao je sinoć Igor Simić iz Srpske liste.
Skoro deceniju i po od početka dijaloga u Briselu, kosovski specijalci raspoređeni su po skoro svim naseljima srpskog dela Kosovske Mitrovice, slično je i u Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću. Na prostoru severno do Ibra sada je najmanje šest baza, više punktova specijalne policije što kada je dijalog počinjao nije bio slučaj. Specijalci sa dugim cevima sada su bukvalno ispod prozora Srba na severu KiM, na šta 2011. niko nije ni pomišljao da bi moglo da se desi.
Od 2011. do danas zauzeto je i više crkava SPC na KiM, koje su proglašene za katoličke, stavljene „pod zaštitu ministarstva kultura Kosova“, veliki broj Srba završili su u zatvorima i njima se sada sudi za navodne ratne zločine…
Glas javnosti/in4s.ne
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
POVEZANE VESTI
KOMENTAR
.png)
