KRIZA U DIJALOGU BEOGRADA I PRIŠTINE: Dačić:'Brisel stalno izigrava gluvonemog medijatora ovih razgovora koji nema SNAGU da udari pesnicom o sto!'

Da li je dijalog Beograda i Prištine opet zapao u krizu? Najvažnije je da li je na stolu pitanje Zajednice srpskih opština, o čemu pre ili kasnije mora da se razgovara.

Aleksandar Vučić i Avdulah Hoti nisu se sreli 28. septembra u Briselu zbog mera sa korona virusom. Nedugo posle, saopštava Evropska komisija, svaki dan radi na tome da se omogući novi sastanak šefova pregovaračkih timova ili političkih vođa u dijalogu Beograda i Prištine.

-Oni stalno izigravaju gluvonemog medijatora ovih razgovora koji nema snagu da udari pesnicom o sto kada treba da se realizuje ovaj dogovor. Priština bez toga to sigurno neće uraditi, smatra šef diplomatije Ivica Dačić.

Izvršni direktor Juropijan Vestern Balkans Nikola Burazer smatra da od kada je nakon godinu i po dana pauze nastavljen dijalog Beograda i Prištine u Briselu, nismo videli neke značajnije korake u tom procesu.

Daleko je veća pažnja bila na sporazumu u Vašingtonu i onoga što će nakon njega uslediti, ističe Burazer. 

Rezime Brisel

Brisel je izgubio primat, sve glasnije se priča po diplomatskim krugovima iako su usledili sastanci na ekspertskom nivou, krajem jula i avgusta.

Dušan Gajić, izveštač RTS-a iz Brisela, navodi da su u toj prvoj fazi otvorene dve nove teme, pitanje nestalih i raseljenih lica, kao i pitanje unapređenja ekonomskih odnosa između Beograda i Prištine.

Dodaje da je, posle drugog sastanka na nivou predsednika i premijera saopšteno da je postignut napredak, puna saglasnost po pitanju nestalih.

-Tada nisu saopšteni detalji tog sporazuma ni kada bi trebalo da počne primena dogovorenog, podseća Gajić.

Da li je na stolu pitanje ZSO

Najvažnije pitanje posle dva i po meseca je da li je na stolu pitanje ZSO. EU je nedvosmislena, pre ili kasnije o tome će se razgovarati. To je, napominju, međunarodna obaveza Prištine i očekuju da već u sledećoj fazi pregovora predloži kako će ta tačka biti primenjena.

-Jer se apsurd upravo sastoji u tome što prištinska strana ne ispunjava svoje obaveze, a dalji put evropskih integracija Srbije zavisi od toga, smatra Nataša Dragojlović iz Nacionalnog Konventa o Evropskoj uniji.

-EU nije u mogućnosti da obeća ili da pruži Srbiji i Kosovu članstvo u EU kao nagradu za nastavak procesa dijaloga, a pre svega s obzirom na to da je Kosovo nepriznato kao država od pet država članica EU, dok u Srbiji postoji ozbiljan problem sa vladavinom prava, na kome insistiraju određene države članice, navodi Nikola Burazer.

Unija ocenjuje napredak Srbije na evropskom putu baš tim poglavljima i poglavljem 35 o Kosovu i Metohiji, a takav podstrek i pritisak može da primeni i na drugu stranu u dijalogu. Vizna liberalizacija za građane Kosova i Metohije, prvi cilj je Prištine na evropskom putu.

Od 2011. kada su počeli pregovori Beograda i Prištine, pod okriljem Evropske unije, delegacije su za briselski sto sele više od 200 puta. Pregovori su rezultirali sa 48 dogovora. Dogovoreno je uglavnom sprovodila Srbija.

(Glas Javnosti/RTS)

SKINI APLIKACIJU