AMERIKANAC SE SAD SETIO DA KAŽE ISTINU! Bivši pripadnik Verifikacione misije: U Račku bilo jako uporište tzv. "ovk" (VIDEO)
Autor: Glas javnosti
Bivši pripadnik američkih specijalnih snaga i pripadnik Verifikacione misije na Kosovu i Metohiji Mark Šifaneli kaže da događaji u Račku nikada do kraja nisu rasvetljeni.
On navodi da su 1998. i 1999. godine postojali čvrsti dokazi da je u tom selu bilo jako OVK uporište u kome je bilo najmanje 20-25 zarobljenih Albanaca koje je OVK prethodno kidnapovala.
Šifaneli je od oktobra 1998. do marta 1999. radio u Logističkom centru (Fusion centar) Kosovske verifikatorske misije (KVM) u Prištini gde je sa još nekoliko kolega na dnevnom nivou analizirao sve podatke koje su verifikatori skupljali iz svih delova Kosova. Od toga su pravili dnevne i nedeljne izveštaje.
Govoreći o 15. januaru kada su pripadnici policije i vojske započeli akciju u Račku, Šifaneli kaže da je konkretan povod bio događaj koji se odigrao pet dana ranije kada je OVK napravila zasedu srpskim policajcima kod Suve Reke kada je više policajaca ubijeno i ranjeno.
Šifaneli navodi da je Verifikaciona misija već imala podatke da se u tom reonu, uključujući i Račak, nalazi jako OVK uporište iz kog se izvode akcije, uključujući i kidnapovanja, kao i da su tamo držani zarobljeni Srbi i nelojalni Albanci.
“Ranije smo saznali da je u reonu Štimlja, ali i Račka, a postojalo je još sela u kojima je OVK kidnapovala i otimala ljude. Ne samo Srbe, već albanske civile za koje su verovali da su bili nastrojeni jugoslovenskim vlastima. Smatrali su ih izdajnicima, simpatizerima. KVM su intervjuisali neke mladiće koje je OVK otela. Ispričali su da kada bi utvrdili da nisu pristalice Srba puštali bi ih. Oni su prijavili našim posmatračima da je bilo najmanje 20-25 ljudi u reonu Račka koje je OVK zarobila i proglasila krivim kao simpatizere vlade. Svi su osuđeni na prinudni rad. Dakle, bilo je ljudi u tim selima, uključujući Račak koje je OVK otela”, kaže Šifaneli.
Prema njegovim rečima MUP Srbije i VJ su prijavili Verifikacionoj misiji akciju u Račku koja je, prema tim podacima završena u kasnim večernjim satima 15. januara.
Šifaneli kaže da je na osnovu svih izveštaja "sklopio sliku" šta se događalo tog dana i da je nedvosmisleno utvrđeno da je došlo do borbe između OVK i srpskih snaga bezbednosti.
Navodi da je već oko sedam časova tog 15. januara, Račak bio opkoljen i da je Vojska Jugoslavije je na okolnim brdima postavila tenkove, artiljeriju i vojsku.
On kaže da je posmatračima bilo zabranjeno da prilaze centru mesta, ali da su tokom celog dana registrovane borbe između srpskih snaga i OVK i da je svima bilo jasno da je reč o njihovom jakom uporištu.
“Policija je trebalo da uđe u Račak, a mislim da je sada potpuno jasno da je to bilo snažno uporište OVK, naišli su na otpor prilikom ulasku. OVK je priznala da je u tim borbama poginulo osam boraca. Borba je trajala celog dana. Koliko sam razumeo, pripadnici KVM na terenu nisu mogli da posmatraju tog akcije, ali tokom večeri policija se povukla, takođe i armija koja je bila na okolnim brdima okružujući selo. Jedna KVM patrola uspela da uđe u grad i naišla je na meštane, mislim da je u gradu bilo samo polovina od ukupnog broja.
Smestili su ih u vozila i odvezli u bolnice jer su bili povređeni. Videli su barem jedno telo na zemlji i to su prijavili. I to je bilo sve. Kada je zašlo sunce, vojska se vratila u garnizon, bilo je samo nekoliko patrola. Ali, akcija je bila završena”, kaže Šifaneli.
Prema njegovim rečima sledećeg dana šef Verifikacione misije se pojavio u Račku u pratnji pripadnika OVK i novinara i kamera koje su zabeležile na desetine mrtvih tela.
Šifaneli kaže da je jedan broj nastradalih bio u uniformama, ali najviše u civilnoj odeći i da je na osnovu povreda nesumnjivo reč o počinjenom zločinu zato što su mnogi ubijeni hicima u glavu.
Šifaneli ističe da je ključno pitanje - ko je taj zločin počinio, i da se plaši da se nikada neće doći do tog odgovora.
“To je tragedija, bez ikakve sumnje. Ko je šta učinio je pitanje na koje mislim da nikada nećemo dobiti odgovor. Znam da kada je Voker rekao to što je rekao bilo je veoma brzo. U istragama možete da dođete do podatak brzo i bez provere ili polako, ali dokumentovano. On je učinio kako je učinio. Znam da postoji interesovanje zašto je to izjavio. Ne mogu da govorim u ime ambasadora Vokera, ne znam. Možda je u pravu. Ne mogu da dođem do zaključka i da uprem prstom u bilo koju stranu da je odgovorna za ono što se dogodilo u Račku.”, ističe Šifaneli.
On kaže da mu je bilo čudno zbog čega je Voker odmah okrivio srpsku stranu, ali da ne veruje da je iza toga stajala neka namera.
“Ne mislim da je slučaj Račak planiran. Incident koji se naziva masakrom jeste zločin. Ko je to učinio, kako je do toga došlo ne znam. Do danas nemam odgovor. Video sam tokom godina mnoge istrage i ovo je za mene nerazjašnjen zločin. Ali iskreno verujem da je Voker reagovao emotivno. Ono što je video očigledno ga je potreslo i optužio je srpske snage bezbednosti za ta ubistva jer neki od mrtvih ljudi su zaista ubijeni. To je van sumnje. Ali, ne verujem da je to uradio namerno, kako bi isprovocirao NATO reakciju ili stvorio veći pritisak međunarodne zajednice da se NATO umeša”, smatra Šifaneli.
On kaže da je slučaj Račak definitivno poslužio za snažnije pritiske na tadašnju SRJ i Srbiju i da je inicirao dva sastanka predstavnika SRJ i OVK u Rambujeu.
(Foto: Jutjub)
Naglašava da je do ključne odluke o kasnije bombardovanju SRJ došlo nakon što su predstavnici OVK na čelu sa Hašimom Tačijem prilikom drugog seta pregovora, na nagovor Boba Dola i Medlin Olbrajt, potpisali sporazum o primirju.
“Uverili su Hašima Tačija i albansku delegaciju da potpišu sporazum i tada je došlo do prelomnog trenutka kada jugoslovenska vlada odbila. Bilo je veoma jasnih signala da ukoliko jugoslovenska vlada ne potpiše taj dokument da će uslediti samo jedna konsekvenca, a to je NATO bombardovanje što se očigledno i dogodilo”, kaže Šifaneli.
Govoreći o radu Verifikacione misije on kaže da je njena prvobitna, ključna misija bila da registruje povrede sporazuma koji su ranije potpisali Ričard Holbruk i Slobodan Milošević po kome je deo jugoslovenskih snaga morao da se povuče sa Kosova, a da jedinice koje su ostale mogu da odgovore vatrom samo u slučaju napada.
“Na terenu je bilo oko 1.200 verifikatora, u januaru možda i više, i svi su slali informacije iz svojih sektora. Mi smo ih obrađivali i od njih pravili dnevne i nedeljne izveštaje”, kaže Šifaneli.
Navodi da se Verifikaciona misija ubrzo po dolasku na Kosovo suočila sa stalnim sukobima između OVK i srpskih i jugoslovenskih snaga bezbednosti i da je ubrzo promenila svoju osnovnu misiju i postala jedna vrsta mirovne misije koja je pokušala da prekine sukobe.
“Mnogo toga nikada nije prijavljeno. Poput velikog sukoba u Podujevu u decembru 1998. Ambasador Voker je uspeo da omogući kratkotrajan prekid vatre, ali takav oblik sukoba se odigravao na dnevnom nivou na celom području Kosova. Veoma je važno da se naglasi da se KVM na kraju pretvorila u mirovnu misiju. Nije to bila namera, ali se u to pretvorila. U mnogo navrata KVM je kritikovana zato što nije mogla da sačuva mir, ali to je zato što to i nije bio njen zadatak”, kaže Šifaneli.
On objašnjava da je zbog obima sukoba i njegov posao prerastao u pokušaje da predvidi u kom delu Kosova bi moglo da dođe do većih sukoba između OVK i jugoslovenskih službi bezbednosti.
“Tako sam u jednom od izveštaja pre januara naveo da je Štimlje moguće mesto nasilja u budućnosti zbog onoga što se tamo dešavalo. UČK je tamo došla, učvrstila se i postojali su izveštaji o kidnapovanjima entičkih Albanaca, kao i Srba, da su držani kao zarobljenici i da im je suđeno zbog navodne privrženosti vlastima i osuđivani na prinudni rad. U tim mestima, poput Račka, na brdima oko Štiljmlja”, navodi on.
Šifaneli demantuje tvrdnje da je Verifikaciona misija sem praćenja sprovođenja sporazuma Holbruk-Milošević, imala i tajni - obaveštajni karakter.
“Morate da znate da je to bila misija koju su činili predstavnici više zemalja: SAD, Velike Britanije, Francuske, Rusije... Ali svaka od zemalja iz Kontakt grupe je imala svoje misije na Kosovu. Možda su neki imali “tajne zadatke”, ali ja to nisam video ili čuo za to”, ističe Šifaneli.
Prema njegovim rečima ničega tajnog nije bilo ni u Operativnom centru gde je radio.
(Foto: Jutjub)
“Centar je bio otvoreni izvor obaveštajnih podataka. Dakle, nije bilo klasifikovanih dokumenata, strogo poverljivih tajni ili tajni uopšte. U stvari, jugoslovenska vojska je, na osnovu sporazuma Holbruk - Milošević mogla da vidi svaki dokument koji imamo. Ništa nije bilo zaštićeno”, navodi Šifaneli.
Mark Šifaneli je 22 godine proveo u Specijalnim jedinicama Oružanih snaga SAD.
Tokom svoje karijere boravio je u Aziji, na Bliskom istoku i u Južnoj Americi.
Pre dva meseca u SAD je objavio knjigu “Potvrđeno - na zadatku sa Kosovskom verifikacionom misijom”.
Ova knjiga još nije imala promociju, a Šifaneli objašnjava da je napravio na osnovu dokumenata koja je prikupio tokom boravka na Kosovu.
U njoj detaljno govori o svim poznatim i manje poznatim događajima koji su prethodili bombardovanju SRJ 1999. godine.
Naglašava da knjiga nije u funkciji ni jedne strane na Kosovu.
“Ne radim za bilo koju vladu, nisam lobista, nemam veze sa bilo kakvom grupom. Moja knjiga “Potvrđeno” nije ni “pro srpska” ni “pro albanska” niti je “pro američka”. Već dvadesetak godina sam advokat i time sam preokupiran. Ovo je jednostavno knjiga o onome što se događalo dok sam bio na Kosovu 1998. i 1999. godine”, naglašava Šifaneli.
Glas javnosti/Kosovo onlajn
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
