Zgrada Skupštine Srbije nije razbojnička pećina!

ZGRADA SKUPŠTINE SRBIJE KOJU JE NAPRAVLjENA NA MESTU NA KOM JE MILOŠU OBRENOVIĆU PROČITAN UKAZ O OBNOVI DRŽAVNOSTI SRBIJE NIJE NAPRAVLjENA DA BI SE U NjOJ POSLANICI PONAŠALI KAO U RAZBOJNIČKOJ PEĆINI.

Ovu činjenicu bi morao da ima u glavi svaki Narodni poslanik bez obzira kako i na kojoj listi je izabran.
 
Direktan prenos na državnoj televiziji za koji smo se, teškom mukom izborili davne 1991., pokazao je sve slabosti postojećeg političkog sistema u Srbiji.
 
Poslanici birani na partijskim i koalicionim listama nisu i ne mogu biti Narodni poslanici.

Postojeći proporcionalni sistem je toliko degenerisan da ne može poroditi ništa bolje od onoga što smo jutros gledali u direktnom prenosu RTS.
 
Kada je u Srbiji 1990. obnovljena višepartiskia demokratija poslanici su birani po imenu i prezimenu na direktnim odnosno većinskim izborima koji su obezbeđivali da svako ko dođe u Narodnu skupštinu predstavlja region gde živi.
Bilo je nemoguće da neke opštine nemaju ni jednog predstavnika, što je danas vrlo česta pojava,a da Beograd i Novi Sad imaju 80% od 250 poslanika.
 
Većinski izbori su obezbeđivali da u Skupštinu može doći samo onaj kandidat za poslanika koji ima podršku najmanje 50% plus jedan glas od izšlih glasača.
 
Već dugo to nije slučaj a današnji izborni zakoni su omogućili da neko postane poslanik bez i najmanje podrške u biračkom telu.
 
Današnje zasedanje " Narodne Skupštine" je pokazalo i to da postojeća politička scena nema kapacitet koji je potreban za preporod Srbije i njen povratak u red najcivilizovanijih i najuspešnijih država u svetu.
 
Velika većina onih koji su danas sedeli u Skupštini Srbije su jasno pokazali da nisu spremni da se okupljaju oko najvažnijih nacionalnih i državnih poslova. 


Naprotiv, pokazali su da ih samo interesuje apsolutna vlast.
 
Ošamućeni tom đavoljom idejom, zaboravljaju ko je, zašto baš na tom mestu i sa kojom idejom napravio zgradu Narodne Skupštine. Napravio je Kralj Aleksandar Prvi Karađorđević iako je to mesto povezano sa konkurentskom dinastijom Obrenovića.
 
Tako zaslepljeni i uzbuđeni mogućnošću da sami odlučuju o svemu, pa i o najvažnijim državnim poslovima za koje se nisu ni elementarno pripremili, za koje nemaju nikakva iskustva a nisu spremni da prime savete od onih koji imaju takva iskustva i znanja, zaboravljaju da zgrada Skupštine nije slučajno projektovana kao Hram, jer onaj koji je pravio predvideo je da bude hram demokratije, državne i nacionalne sabornosti i odgovornosti.
 
Ubeđen sam da je za budućnost i opstanak Srbije neophodno da odmah i bez odlaganja dobije snažnu i dobro organizovanu političku grupaciju koja će biti Svetosavska, nacionalno demokratska, odnosno u isto vreme konzervativna i liberalna.
 
Tu organizaciju moraju osnovati, usmeravati i voditi oni Srbi i Srpkinje koji su odrasli i vaspitani u porodicama koje su uvek poštovale Svetosavski, Kosovski i Karađorđev zavet.


Takva organizacija mora dati šansu stabilnim i odgovornim ljudima koji na politiku ne gledaju kao na rijaliti u kome se pod demokratijom podrazumeva bolesna anarhija bez bilo kakve odgovornosti za izgovorenu reč i postupke.
 
Srbija naših dedova je pre vek i po, posle viševekovne borbe za slobodu i obnovu svoje državnosti, uspela da izgradi takav politički sistem, koji je bio nacionalno i socijalno odgovoran i toliko liberalan da je smatran jednim od najuzornijih političkih sistema Evrope toga vremena.
 
Tragični eksperiment sa Jugoslavijama i komunizmom su decenijama zatirali svaki i najmanji trag i uspomenu na tu Bogom danu državu Srbiju jer ona je bila Orlovska a sve Jugoslavije su bile crvljive.
 
Postkomunistički primitivci koji su odnarođeni i koji su se odrekli Boga i Svetog Save su u slepoj ulici istorije.
Tako zalutali nemaju više izlaz ni za sebe i svoje porodice, za državu  da i ne govorimo.
 
Kako se mnogi od njih ponašaju u Skupštini i javnosti uopšte,  boreći se da budu politički moćni i uticajni, odaju utisak da im je svejedno u kojoj državi i Skupštini će se to ostvariti.


Oni kopne u svom materijalizmu jer im je samo to preostalo.
 
Zato, na političkoj sceni mora da se pojavi grupacija koja će pokazati pravac i izvući Srbiju iz te slepe ulice istorije.
 
Grupacija koja će doneti tako potrebni mir i stabilnost političkoj sceni.
 
To je glavni uslov kako bi se oslobodili svi ogromni intelektualni, ekonomski, ljudski i nacionalni potencijali, koji su trenutno zarobljeni ovakvim političkim sistemom.
 
Bez takvog oslobođenja i aktiviranja svih naših potencijala, nije moguće izvršiti preporod Srbije koja treba da garantuje bezbednost, napredak, solidarnost i blagostanje srpskog naroda ma gde on živeo u svetu.
 
Današnje okupljanje u zgradi Skupštine, kažem okupljanje jer ono što smo gledali je sve samo ne sednica Narodne Skupštine, i to Konstitutivna što znači i svečana, je pokazala toliki stepen neodgovornosti i međusobnog neprijateljstva koje toliko blokira državne institucije, da one u vrlo teškom vremenu u kome se svet nalazi na ivici Velikog rata, nisu u stanju da vode računa o najvećim nacionalnim izazovima pred koji se nalazimo ne samo oko Kosova i Metohije.


Da nije tragično bilo bi smešno, tako neodgovorni zatočenici partijske svesti i interesa, ubeđuju nas da sve rade zbog svoje i naše dece.
 
Ako ovako nastave novim srpskim generacijama će ostaviti teritoriju koju bez osnova zovu državom.
 
Imajući u vidu da smo mi stari carski i kraljevski narod a ne samo na brzinu sklepana politička nacija, verujem da ćemo vaskrsnuti Srbiju naših dedova, našu jedinu nacionalnu državu i našu Otadžbinu.
 
Da bi uspeli napraviti taj podvig, moramo se vratiti Svetom Savi.
 
Sveti Sava je pre osam vekova pokazao pravac, ustrojio ne samo Crkvu već i Državu.
 
Njegove pouke su uvek savremene i uvek moderne.
 
Ako smo na njegovom putu, nikada nećemo biti na stranputici kao što je to slučaj već više od jednog veka.
 
 
AUTOR: Mirko Jović