Nakićena realnost Dečijih logora

Ovo današnje vreme je posebno interesantno po izrazitom i paralelnom provođenju u više pravaca zadataka Agende koji se pre svega odnose redom na protokol u vezi zdrastvenog tretmana, zatim je tu opšti napad na proizvodnju hrane, zatim su tu ratne okolnosti koje polako zahvataju ceo svet posledicama i strahotama, zatim su tu ekonomske mere koje urušavaju ekonomski status u većem delu sveta i posebno upliv tehnologije na čoveka insistirajući na poklonjenju tehnologiji kao specifičnom obliku ataka na čoveka.

Dvorski pajac u liku Klausa Švaba zajedno sa ideolozima invazivnog tehnološkog razvoja kao eshatološko-filozofskog stava govori da ćemo u narednom periodu videti svet u kojem će doći do fuzije čovekovog fizičke, digitalne i biološke dimenzije. Pored jasnog upliva poznatog zdrastvenog tretmana na fizičko stanje čoveka koje se najbolje vidi kroz mnogobrojne posledice, nadalje digitalne integracije koja treba da elektronske delove preko raznih protokola poveže sa izuzetno složenim tehnološkim resursom koji su razvijeni, također, u određenoj meri u sferi tajnosti, biološki momenat u tom nasrtanju na čoveka je posebno užasan i dramatičan.

Tajna poslednjeg ropstva
U tom nivou treba konkretno promeniti DNK najverovatnije svake čovekove ćelije, tako promeniti da se njen DNK zauvek odvoji od svog Tvorca u procesu koji je dublji od same metode uređivanja gena. Ta užasna sinhronizacija predstavlja slom ljudske prirode u najtragičnijem obliku od kada je sveta i zapravo je najrazorniji deo ovog sistema uništenja čoveka, to je zaparvo odsudna bitka Nepomjanika da poništi ljudsku prirodu i tako suštinski zarobi čoveka u večnu propast. Tajna tog ropstva je čovekovo dobrovoljno pristajanje. Međutim, ta integracija još traje, ona se širi u svim sferama života vukući čoveka u svemoć medicine odnosno u blazirano poverenje u nauku koja se u poslednjih više desetina godina nečujno presvukla u ropstvo Novom svetskom poretku o kojem bi se procesu moglo nadugačko govoriti.

Naročito se u sklopu tzv. tehnološkog napretka pominje veštačka inteligencija koja raznim tehnološkim dostignućima pre svega treba da čoveka bukvalno zaludi svojom primamljivošću i nezaobilaznim uplitanjem u svakodnevni život. U samoj srži veštačke inteligencije je namera da navuče čoveka u propast kroz onaj aspekt fizičkog, digitalnog i biološkog momenta porobljavanja kako to sugerišu nosioci filozofije borbe protiv svega što je ustrojio Gospod. Ili drugim rečima, veštačka inteligencija je mehanizam novog i poslednjeg odstupništva čoveka, ona treba da ga odvoji od duhovnog, da proputi put u otpadništvo u kojem nema znanja, nema saznanja, umetnosti, stvaralaštva niti bilo kakvog istinskog razoja čoveka, jer je kontrola tog razvoja zarobljena u algoritam kojeg formiraju svi užasi današnjeg sveta i njihovi nosioci.

Zašto je u krajnjem smislu ovo danas značajno? Pa, značajno je zbog najrazličitijeg ataka na ljudski doživljaj razvoja civilizacije namamljujući na poslednji i najstrašniji korak, ka padu čoveka iza kojeg nema pokajanja ni spasenja. To je sublimirana borba u krajnjoj instanci protiv Pravoslavlja, jer treba da na presto dovede Antihrista kojeg će veštačka inteligencija najpodmuklijim uplivom najbolje objasniti čoveku. Dakle, i pored glavnih pravaca i zadataka Agende, satanisti ulažu posebne napore da ljude zavode intelektualnim mogućnostima tzv. budućeg veka, virtuelnim svetom koji sa prostornim računarom na nosu stvara integraciju realnog sveta sa aplikacijama u instant komunikaciji koja će virtualnim svet u 6G i 7G mreži učiniti da se ljudi u svrhu uništenja njihove percepcije sveta, ne bi li se najpre duhovno poklonili tim igrama sa našom stvarnošću, konačno zauvek zarobili u večnu propast. Prevara uvek ima najblistaviji izgled, ganjajući ljudsku radoznalost i tražeći da u novim uslovima prihvatanje završnog koraka porobljavanja bude nekako moguć i prihvatljiv. Veštačka inteligencija treba da svojim obmaniteljskim kapacitetima baci čovečanstvo u sami pakao poricanja Gospoda i to je njen primarni cilj. Zato je potrebno da o tehnološkim koracima koji se velikodušno nude današnjem svetu postavimo onu duhovnu pažnju koja je potrebna da bi izbegli zamke Agende kojoj je upravo to jedini cilj.


Ako se vratimo u kontekst u kojem živimo, videćemo da je zadivljenost ovim tobožnjim razvojem tako živa u našem društvu, taj opscenarijum doduše kvare vesti o protestima najrazličitije vrste širom sveta, no ipak veliki broj građana smatra da u inostranstvu cvetaju ruže, da će svi da odu i najlepše žive u tom novom superrazvijenom svetu. A sva je igra u poslednjoj prodaji napretka i lovu u mamac tehnoloških zamki. Ali, opsenarijum današnjeg doba ima i one druge pravce Agende koji ne izgledaju tako zabavno i sjajno. Tako u svetu već ne vlada blagostanje predodređeno tehnološkim obećanjima, baš naprotiv. Tako u Nemačkoj je odlučeno da Mercedes preseli svu svoju operativu, pa i sedište u drugu državu, u međuvremenu zatvoreno je 17 fabrika kooperanata automobilskoj industriji, traži se od građana da se isele da bi se prihvatli novi migranti. Bankrot malih i srednjih preduzeća je u Švedskoj dostigao i rast od 62%, u Velikoj Britaniji se traži od građana da u svoje domove prime migrante, dok je katastrofa koja prati posledice zdrastvenog tretmana dostigla nivo jedne od najvećih u svetu. Tako i u tom smislu i Britanska kraljevska porodica tobože trpi posledice, dok se na vreme priprema za preseljenje u pripremljene podzemne rajske odaje, ne znamo da li je to pre tragično nego simbolično, no samo je važno da se medijska igra nastavi do zatvaranja „prodavnice“. EU je potpisala i tzv. sporazum samoubistva EU koji odobrava da se useli još 75 miliona migranata. U SAD se postavlja nacionalna garda na sve više javnih mesta i objašnjenja niko ne daje, dok je zbog raznih problema i zatvaranja malih i srednjih preduzeća u npr. Njujorku izgubljeno i do trilion dolara prihoda. Dakle, svet baš i ne ide u najperspektivnijem pravcu, ali u tehnološki napredak se mora verovati.

A kod nas se priprema „fantastičan“ projekat KOP 27 koji bi trebao staviti u džepove vladajuće strukture najmanje 10 milijardi evra opet na planu čuvenog napretka. Za to vreme sastanci u Albaniji donose novi sporazum kojim naš veleizdajnik potpisuje protivljenje ruskoj strani u sukobu u Ukrajini u svim segmentima, pa i do vojne podrške ukrajinskoj strani. Tako dakle, u prisustvu pretnji o NATO napadu na Rusku Federaciju odvija se poslednja igra zavođenja tehnološkim dostignućima koji trebamo po nagovoru satanista ugraditi pod sopstvenu kožu. Da se, ipak, nalazimo pred velikim ratnim sukobom govori nekoliko detalja, npr. Rusija, Kina i Iran ovih dana imaju velike pomorske vežbe, 300 000 NATO vojnika čeka ulaz u Poljsku, a Austrijom se kreću kolone američke vojske, nadalje, proteruju se građani ruske nacionalnosti iz pojasa država koje graniče sa RF. Globalisti su, dakle zinuli na sve i sve hoće provesti odmah i to im je najveća mana, jer opscenarijum svih dimenzija slabo radi u uslovima trećeg svetskog rata.



Raspad državnog integriteta

Međutim, u sred ovih svetskih događanja, kod nas se odvijaju procesi zbog kojih ćemo najverovatnije biti najsramnija generacija u istoriji, teško da ćemo moći stati pred naše potomke, a pred precima bićemo obliveni sramom. Možda nam je jedina šansa da tog užasnog zaloga budemo svesni već sada i da pokušamo nešto promeniti. U petak 8. marta ove godine u Novom Sadu pred Centrom za socijalni rad se odvila najbednija predstava naše realnosti. Drugi put je majka Ana Mihaljica došla sa sudskim rešenjem o vraćanju njezino troje dece pod majčino starateljstvo i bila je sprečena da pristupi državnoj instituciji, niko joj se od nadležnih nije obratio, dok je policija je sprečila pristup instituciji. Najočigledniji pad i raspad državnog integriteta desio se pred očima brojnih građana koji su došli da podrže borbu Ane Mihaljice. U našoj bednoj realnosti, državni službenici Centra za socijalni rad nam pručuju da roditelji ne poseduju decu, da njih ne obavezuju sudske odluke pravosudnih organa države Srbije, da mogu oteti decu bilo kojoj porodici, da mogu zabraniti da roditelji mesecima ili godinama ne vide svoju decu. U pojedinim Centrima za socijalni rad ne radi ni jedan psiholog, socijalni radnik, niti neko stručno lice koje ima profesionalno pravo da se bavi decom. U toku više od 10 sati protesta i pokušaja da Ana Mihaljica bar vidi svoju decu, policija je sprečavala i nju i njenog advokata i osobu za imunitetom da pristupi instituciji i sada se pitamo koga je štitila policija. Da li je asistirala otmici dece jer nije dozvoljavala pristup instituciji, da li je asistirala i prikrivanju dokaza o stanju dece, njihovom bespravnom premeštanju, da li je asistirala ukidanju prava sve druge dece koje navodno u tom Centru ima 50-tero i eventualnkom pravu drugih roditelja da posete svoju decu, da li je kršeći brutalno ustavne i zakonske norme bez ikakvog pismenog ili drugog objašnjenja prouzrokovala opravdani protest građana i tako činila dela protiv javne sigurnosti? Da li su policijski službenici zaklanjali od zakonske odgovornosti službenike Centra za socijalni rad omogućavajući im da krše zakonske regulativu. Pitamo dalje - Da li se policijski službenici trebaju povinovati naređenjima koji su protiv sudskih odluka i da li trebaju ukidati pravo majke na kontakt sa decom, da li se policijski sindikat oglasio o kršenju zakonskih normi njihovih službenika, da li su dali odgovor zašto su opstruisali primenu sudskog rešenja, zašto su bez prezentovanog naloga sprečavali pristup državnoj instituciji…?

Sve ovo govori da na stotine dece u Centrima za socijalni rad preživljavaju torturu koja se jedino može meriti i nazvati – Dečiji logori. Sledeće pitanje – Na osnovu koga dečjeg prava državne institucije dozvoljavaju međunarodno usvajanje dece sa praćanjem te dece u periodu od samo 15 dana, na osnovu kog prava smatraju da se građani Republike Srbije mogu isporučivati u međunarodna usvojenja ako time proističe da praćenjem usvojene dece u periodu od samo 15 dana po usvojenju se krši Zakon o pravima dece odnosno pravima građana Srbije, na osnovu kog prava se menjaju verska, porodična, nacionalna i sva druga prava te dece? Zaista je nemoguće opisati ovom prilikom svu mizeriju u koje je ovo društvo zagazilo, nemoguće je opisati i naše tzv. stanje bezumne normalnosti u kojoj teku suze samo jednog malog trogodišnjeg Rafaila, dok mi ostali smatramo da možemo sebe nazvati dostojnim građanima bilo kog prava. Mi nesumnjivo živimo u nakićenoj realnosti Dečijih logora i od te istine ne možemo pobeći, osim ako se ne počnemo boriti.


Dakle, predlog je da se momentalno iz svih Centara sa socijalni rad vrate sva deca ili pod okrilje roditelja ili bliže porodice ili pod okrilje hraniteljskih porodica. Nadalje, da se u Centrima za socijalni rad najstrožoj proveri podvrgne sav upravljački kadar sa javno objavljenim imenima zbog prikrivanja teških krivičnih dela u instituciji koju su zloupotrebili, da se inspekcijskoj proveri podvrgnu i svi zaposleni Centara za socijalni rad, da se smesta suspenduju međunarodna usvojenja zbog kršenja Zakona o pravima dece i konačno da se smesta vrate deca Ani Mihaljici. U protivnom ovi postupci Centara za socijalni rad, policije i drugih institucija koje potpomažu gaženje dostojanstva i građanskih prava dece, roditelja i svih građana Srbije smatraćemo najgorim saučešništvom sa okupatorom i njegovim ispostavama u vidu raznih organizacija i agencija. Eto to je stanje sveukupnog razvoja u našoj zemlji, naš najskuplji artikl su deca u doba opšteg napretka. Ovom prilikom pozivam sve građane Srbije da daju podršku Ani Mihaljici i svim događajima organizovanim u tom smislu.

Tako, dakle na kraju, pomenimo i grupu građana koja u više od 1300 dana u okupljanju pred Skupštinom svedoči o ovom nečuvenom stanju u državi.

„Valja nam svima izaći pred sud Gospodnji, pazimo da okretanjem glave od onih najmanjih među nama zauvek i sami ne okusimo propast.“

AUTOR:  Gordana Kangrga-Mikulić, dvostruki magistar elektrotehnike, inicijator sam i organizator Sabora Univezitetskih Profesora u okviru kojeg ste svedoci mnogih izlaganja naših cenjenih profesora i doktora nauka petkom u prostorijama Ćirilice.