VELIKA SRAMOTA AMERIKE KAO GARANTA DOGOVORA: Vašingtonski sporazum pao u zaborav, većina tačaka neispunjena!
Autor: Glas javnosti
Sprovođenje Vašingtonskog sporazuma, tri godine pošto je potpisan, palo je u zaborav, a većina od 16 tačaka o namerama nije u potpunosti ispunjena do danas, piše Juropian Vestern Balkans.
Tačka 15 sporazuma, tada smatrana kao suštinska za slabljenje tenzija između Beograda i Prištine, predviđala je jednogodišnji moratorijum na kosovsko apliciranje za članstvo u međunarodnim organizacijama i na srpsku kampanju za povlačenje priznanja Kosova.
Ta tačka je potpunosti sprovedena, zahvaljujući američkom angažovanju, a nakon formalnog isteka moratorijuma Beograd i Priština su zaista nastavili da se pridržavaju suštine odredbi, sve dok u maju 2022. godine kosovska vlada nije aplicirala za članstvo u Savetu Evrope.
To je izazvalo negativnu reakciju srpskog rukovodstva, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da će se u slučaju kosovskog kršenja sporazuma i Beograd vratiti kampanji za povlačenje priznanja.
Evropski predlog o putu ka normalizaciji odnosa koji su Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti prihvatili u februaru ove godine u Četvrtom članu sadrži obavezu Srbije da ne sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.
Poslednja tačka Vašingtonskog sporazuma, jedina različita u dokumentima koje su Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali, u velikoj meri je ispunjena.
Srbija je pristala da otvori predstavništvo privredne komore u Jerusalimu, ali nije preselila svoju ambasadu u Jerusalim do isteka roka 1. jula 2021. godine.
Međusobno priznanje Kosova i Izraela usledilo je u februaru 2021. godine, a pre 1. jula iste godine je Priština otvorila ambasadu u Jerusalimu.
Početkom oktobra 2020. godine je integrisan i operacionalizovan zajednički prelaz Merdare, kako je i predviđeno Vašingtonskim sporazumom.
Od marta 2022. godine je prelaz Merdare u potpunosti operativan, pošto je srpska strana otvorila obe strane zajedničkog prelaza.
Tokom septembra 2020. je vraćeno više posmrtnih ostataka Srba i Albanaca, a 2. maja 2023. su se Vučić i Kurti usaglasili oko deklaracije o zajedničkoj saradnji na otkrivanju masovnih grobnica i identifikovanju ostalih nestalih lica.
Obe strane su počele sprovođenje mera i rade na diversifikaciji izvora energije uz američku podršku. U pogledu 5G opreme Kosovo i SAD su potpisali zajednički memorandum o „čistoj mreži“ pete generacije još 2020. godine, dok Srbija nije zvanično zabranila opremu od neproverenih dobavljača, ali je nije ni kupovala.
Centralni deo sporazuma iz Bele kuće činili su ekonomski aspekti odnosa, a tačke 1 i 2 odnosile su se na implementaciju dogovora o autoputu i pruzi Beograd – Priština.
Predviđeno je da dve strane sarađuju sa američkom Bankom za uvoz i izvoz (EXIM) i Međunarodnom razvojnom finansijskom korporacijom SAD (DFC).
Zajedničke izjave o saradnji sa vladama Srbije i Kosova je DFC potpisao u septembru 2020. i u Beogradu otvorio prvu prekookeansku regionalnu kancelariju.
Sporazumom o podsticanju investicija u januaru 2021. omogućeno je da regionalno predstavništvo DFC počne sa aktivnostima.
U saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) tokom 2022. godine DFC je obezbedio bankama u Srbiji tri garancije za pozajmice u ukupnoj vrednosti od 120 miliona dolara za pomoć mikro, malim i srednjim preduzećima.
U decembru 2022. dogovorena je sa Vladom Srbije nova garantna šema u vrednosti do 400 miliona dolara za podršku srpskoj ekonomiji.
Što se tiče „autoputa mira“ od Beograda do Prištine, od kada su DFC i EXIM potpisale pisma o namerama sa Srbijom i Kosovom u septembru 2020. nije bilo pomaka.
U pogledu železničke veze Beograd – Priština nema konkretnih koraka u pravcu realizacije planova.
Nezavisno od Vašingtonskog sporazuma, Evropska unija finansira rekonstrukciju pruge od Beograda do Niša, ali je izgradnja potencijalnog kraka prema Prištini i dalje upitna.
U novembru 2022. su pod okriljem Berlinskog procesa potpisana tri sporazuma zapadnobalkanske šestorke, koja između ostalog podrazumevaju priznavanje diploma i profesionalnih kvalifikacija za određena zanimanja.
Vašingtonskim sporazumom su obe strane pristale da rade sa američkim Sekretarijatom za energetiku na studiji izvodljivosti, sa ciljem zajedničkog korišćenja jezera Gazivode.
U junu 2021. je Sekretarijat za energetiku zaista uputio studiju izvodljivosti Srbiji i Kosovu, koju su sačinili sa Pacifičkom severozapadnom nacionalnom laboratorijom, predlažući zajednički model upravljanja po uzoru na reku Kolumbija, na granici SAD i Kanade.
Pošto je prvi korak iz sporazuma učinjen, dve strane se nisu javno izjašnjavale o prihvatanju predloga i implementacija je tu stala.
Tačkom 5 Vašingtonskog sporazuma navedeno je da će Srbija i Kosovo pristupiti i u potpunosti koristiti inicijativu „mini Šengen“, koja je od 2021. preimenovana u Otvoreni Balkan.
Priština rezolutno odbija da se priključi inicijativi, označavajući je kao projekat iza kojeg stoje „velikosrpske“ namere i kao „večnu čekaonicu“ za članstvo u EU.
Glas javnosti/N01S
SKINI APLIKACIJU
.png)
