U SUSRET IZBORIMA: Nova vlast treba da proveri sve diplome bivših funkcionera
Autor: Glas javnosti
Sasvim je moguće da u Srbiji postoji čitava galerija likova koji su posedovali nekakvu diploma nekog opskurnog pravnog fakulteta dobijenu posle sumnjivog kursa na tom jednokratnom fakultetu sa livade
Posle Vučićeve najave da će “izbori u Srbiji biti održani veoma brzo, za tri ili šest meseci, a svakako u narednih šest-sedam meseci”, i da su “lokalni i pokrajinski izbori redovni, a najverovatnije će biti održani i parlamentarni”, opozicija bi trebalo da se nađe u cajtnotu i pred velikim izazovima.
Još uvek nema dogovora ni o suštinskim ni o tehničkim elementima kampanje, niti su se stranke organizaciono pripremile za izbore. Pred opozicijom su i dalje tri stare, velike, nepomirljive teme koje je višedecenijski uspešno sprečavaju da usaglasi zajedničku platformu: To su pitanja odnosa Srbije prema evrointegracijama, odnos prema Kosovu i Metohiji i odnos prema NATO. Oko tih stvari načelnog dogovora unutar opozicije ne samo da nema, nego ga ne može biti. A samo bi postizanje takvog dogovora bio preduslov za eventualno formiranje jedinstvene liste. Zato je formiranje jedinstvene opozicione liste apriori nemoguće.
Nemogućnost postizanja tog dogovora nepremostiva je prepreka i za formiranje koalicione vlade ukoliko bi se opozicija podelila na više kolona. Dakle, taj problem bi sačekao opoziciju posle podele mandata, a prilikom koncipiranja ekspozea premijera. Rasturili bi se pre nego što su se sastavili.
Ako se ne može rešiti, ovaj problem se može prevazići dogovorom o agendi drugih važnih tema o kojima dogovora može da bude. Ova tri najveća problema trebalo bi ostaviti za postizborno vreme pre svega zbog nasušne potrebe da opšti ambijent za njihovo rešavanje bude demokratski i slobodan. Posle pobede na izborima odluke o njima moraju se doneti putem referenduma, ne na nameštenim referenduma koji bi ličili na vučićevsko vreme manipulacija, već na izjašnjavanje građana nakon višemesečnih javnih rasprava, u slobodnom javnom mnjenju i sa slobodnim medijima.
To bi bila ne samo demokratska, nego i poštena politička utakmica.
Do tog vremena, a za predizbornu platformu opozicija bi mogla da definiše nekoliko važnih tačaka. Recimo, mogla bi da se obaveže da će posle pobede zakonski formirati telo za proveru fakultetskih diploma. Naročito diploma bivših visokih funkcionera koji su obavljali visoke i srednje funkcije u državi. Treba proveriti sve, a osobito diplome funkcionera u javnoj upravi, javnim i državnim preduzećima i ostalim budžetskim korisicima.
Ta novoformirana komisija ne treba da proverava samo nevalidne diplome, već i one polulegalne. Funkcioneri sa polulegalnim diplomama ne bi trebalo da umaknu pravdi, a reč je ljudima koji poseduju diplome stečene ko zna gde, i ko zna kako, a onda su provučene kroz sumnjive fiškalske procedure i oprane kroz kredibile ustanove. Posle tog pranja izvorni “fakulteti” bez adresa nestaju, a kao davaoci diploma pojavljuju se uzorne ustanove, fakulteti koje imalac diplome nije pohađao, a čiji dokument poseduje.
Sasvim je moguće da u Srbiji postoji čitava galerija likova koji su posedovali nekakvu diplomu nekog opskurnog pravnog fakulteta dobijenu posle sumnjivog kursa na tom jednokratnom fakultetu sa livade. Ako se takav “papir koji trpi sve” propusti kroz mašinu za pranje diploma lako možemo da zamislimo da galerija likova s početka ogleda sada poseduje diplomu Pravnog fakulteta u Beogradu, na primer.
Takvim slučajevima, iako se možda na prvi pogled ne vide formalne nezakonitosti, treba obavezno suditi pre svega za delo zloupotrebe, namernog obmanjivanja, pa čak i falsifikovanja. U suštini reč je o notornom falsifikatu sa zloupotrebom radi sticanja lične koristi uz nanošenje neprocenjive štete građanima, društvu, budžetu i državi.
Ako takva radnja nije korupcija šta jeste i to obostrana. S jedne strane postoji interes posednika diplome za tim, jer dobija vredniju monetu za sticanje lične koristi, a s druge strane ne postoji ništa drugo sem materijalnog ili finansijskog interesa predstavnika ustanove koji čineći to delo urušavaju kredibilitet ustanove, ali takođe stiču ličnu korist.
Država koja je to omogućila institucionalizovala je korupciju, kao što je to učinila i ozakonjenjem poklona lekarima do 462 evra.
Druga tema mogla bi da bude vraćanje u prađašnje stanje zakonodavstva o bezbednosti saobraćaja s kojima je eksperimentisala naprednjačka vlast. Osim toga što je promovisala čiste policijske zakone i što je duboko zavukla ruku u džep građanima ova vlast je pokazala da uživa u donošenju represivnih drakonskih zakona koji su udarili po svim učesnicima u saobraćaju. Opozicija bi jednostavno morala da poništi te naprednjačke zakone i ovu oblast vrati u pređašnje, mnogo normalnije stanje. Isto je sa porezima, taksama, nametima. Borba protiv kriminala je veoma važno izborno obećanje koje bi trebalo kredibilno da se približi biračima uz održive garancije za njeno sprovođenje.
Dakle, šanse za dogovor postoje i bez dogovora o najvećim pitanjima koja, po prirodi stvari, treba ostaviti za rešavanje u slobodnom ambijentu. Pitanje je jedino hoće li opozicija i ovu priliku, poslovično, propustiti.
Slavko Živanov
SKINI APLIKACIJU
