“AMERIKANCI TRAŽILI NEZAVISNU CRNU GORU U ZAMENU ZA PARE ZA OBARANJE MILOŠEVIĆA”! Šta traže SADA i od KOGA?

Svilanović je u jednom intervjuu objasnio da je zajedno sa drugim liderima DOS-a morao da ide u američku ambasadu u Budimpeštu kako bi se dobile pare za finansiranje kampanje protiv tadašnje srpske vlasti.

Goran Svilanović, bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije, u vreme predsednikovanja Vojislava Koštunice, svojevremeno je ispričao veoma zanimljive stvari vezan za događaje od pre 5. oktobra i smene Miloševića sa vlasti.  

foto:

Svilanović je u jednom intervjuu objasnio da je zajedno sa drugim liderima DOS-a morao da ide u američku ambasadu u Budimpeštu kako bi se dobile pare za finansiranje kampanje protiv tadašnje srpske vlasti. Takođe je dodao šta je bio preduslov da se taj novac dobije. Iz današnje perspektive, čini se da je plaćena previsoka cena. 

“Da bismo srušili Miloševića, odnosno dobili pare, morali smo svi lideri DOS-a, da se u američkoj ambasadi obavežemo da će Crna Gora biti nezavisna. Sve drugo je laž”, ispričao je otvoreno Svilanović u intervju za “Srpske novine” 2011. Godine. 

On je kasnije, u još jednom intervjuu, objasnio da je insistirao da se u proces hapšenja Miloševića uključi Koštunica, koji je, prema njemu, očigledno bio protiv te ideje. 

foto:

“Ja sam inicirao da se u proces hapšenja uključi Vojislav Koštunica i to samo od trenutka kada je prvi pokušaj hapšenja propao. U to vreme sam kao ministar spoljnih poslova puno putovao po svetu, nisam bio toliko angažovan i, iskren da budem, nisam ni znao da se događa hapšenje. Doslovce mi se u jednom trenutku javio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović, i rekao mi: „Mi krećemo sada.“ Bio sam zbunjen jer nisam znao šta se dešava, gde krećemo, o čemu se radi… Stvarno nisam pratio… Dakle, nisam bio u tom nekom krugu ljudi koji su donosili odluku, u smislu toga, evo, danas idemo i hapsimo. Sutradan ujutru, sa porodicom kod kuće sedim i gledam vesti i vidim Mihajlovića na konferenciji za štampu, koji izgovara da je policija krenula da hapsi Miloševića ali da Vojska nije dala. Moja prva reakcija na to bila je pomisao da mi u tom trenutku imamo na delu državni udar. Odmah sam pozvao Miroljuba Labusa, koji je tada bio potpredsednik vlade i meni prvi saradnik. Pozvao sam ga i pitao: „Miroljube, majke ti, je li mi to imamo državni udar?“ On mi je rekao da odmah dođem u njegov kabinet, koji je bio u današnjoj Palati Srbije, na drugom spratu. Sećam se da nije bio radni dan, bila je subota, recimo… Jutro posle neuspelog hapšenja”, ispričao je Svilanović i nastavio: 

foto:

“Držao je nogu gore, jadan, jer je imao problema sa trombozom. Uznemiren mi saopštava da su „ovi poludeli“, pokazujući rukom u pravcu vrata odnosno na kabinet predsednika Vojislava Koštunice. Prepričao mi je kako su ga praktično izbacili iz Koštuničinog kabineta, jer je predsednik bio jako ljut i besan. Tada me je zamolio da odem ja da vidim da li mogu da razgovaram sa Koštunicom. Moram da priznam da sam kao ministar spoljnih poslova, inače, imao vrlo pristojnu komunikaciju sa Koštunicom i zaista sam sišao dole. Mirela, inače jako fina žena, koja je bila sekretarica Vojislava Koštunice, uputila me je do njega, koji je bio sa saradnicima u sali, prostoriji koja se nalazila iza, nastavljala na njegov kabinet. Kada sam ušao tamo, video sam dosta emocija, energije, napetosti… Ne kažem da je on vikao, ali neki njegovi saradnici to jesu radili. Tu su bili zaista samo članovi DSS, sećam da su bili Zoran Šami i Aleksandar Popović, i još najviše dvojica, ali ne sećam se tačno ko… Seo sam sa strane i nisam se mešao u taj razgovor. Onda je došla Ljiljana Nedeljković, šefica Koštuničinog kabineta i pozvala me da odemo ona i ja u njegov kabinet, dok oni nastave taj razgovor… U svakom slučaju, da ne prepričavam sad detalje našeg razgovora, Ljiljana i ja smo se razumeli. Suština tog razgovora bila je da je razlog te ljutnje i besa činjenica da Koštunica nije znao šta se dešava. To je ono što sam ja čuo od njega, drugo je sad da li je to istina, ja to ne mogu da znam. Ljiljana mu je tada rekla da ja imam predlog, koji sam i njemu saopštio, i koji mu se dopao. Ukratko, predlog je bio da on sazove sastanak odmah, na koji bi pozvao Zorana Đinđića, Dušana Mihajlovića i Gorana Petrovića (šefa Resora državne bezbednosti, današnje BIA, prim. ured.) i da im kaže sve to što ima da im kaže. Da, ako postoji jedan bes, da ga izrazi, a drugo da kao predsednik države traži informaciju, odnosno izveštaj o tome šta se, tokom neuspelog hapšenja, događalo. Bio je tu sad jedan zanimljiv detalj, jer je pokrenuto pitanje kako da se sedi za tim dugačkim stolom predviđenim za sastanke te vrste. Rekao sam Koštunici da sedne na čelo tog stola, a da svi ostali učesnici sednu sa strane, tako da iz tog dizajna bude jasno ko je šef. Ko je predsednik a ko su svi drugi. Možda je to bio detalj koji je prelomio”, ispričao je Svilanović. 

foto:

Mnogi povlače paralele sa 5. oktobrom i onim što se dešava u Srbiji u ovom trenutku. Priča se o spoljnim uticajima, ko posećuje strane ambasade, kakvi se sve dilovi prave daleko od očiju javnosti, koja nezadovoljna sve masovnije izlazi na ulice i traži promene. Možda bi ovaj Svilanovićev iskaz mogao da nam bude dobra ilustracija kako izgledaju politički pregovori i šta je sve na stolu kad se trguje sa Zapadom. Smena Miloševića nas je koštala “razdruživanja” sa Crnom Gorom, šta je ovog puta na stolu, ako ne Kosovo? 

 Glas javnosti 

SKINI APLIKACIJU