Kao jednu od najvažnija promena politike Berlina analitičari vide u stranci Zelenih.
Kandidatkinja Zelenih za kancelarku Analena Berbok rekla je da je njena stranka ostvarila "najbolji rezultat ikada", ali je i stavila do znanja da je partija razočarana što nije došla do 18 do 20 odsto koliko se nadala da bi mogla dobiti.
Demohrišćani (CDU/CSU) s kancelarkom Angelom Merkel su u poslednjih 16 godina kontinuirano na vlasti i uključeni u politiku Nemačke na zapadnom Balkanu. Kako god pričali o situaciji na Balkanu njihov stav je uvek bio nedvosmislen:
Na kraju tog procesa očekujemo da Srbija prizna Kosovo kao samostalnu državu sa samostalnom vladom. Od toga smo trenutno veoma udaljeni, ali smatram da bi to trebalo da bude cilj pregovora, stav je Demohrišćana.
Postavlja se pitanje kako stranka Zelenih vidi spoljnu politiku Nemačke i kako će se postaviti prema Balkanu.
Politički znalci navode podatak da je stranka Zelenih poslednji put imala priliku da kroji nemačku spoljnu politiku, u vladi Gerharda Šredera šef diplomatije bio je Joška Fišer. Baš u mandatu stranke koja je bila snažno antiratno orijentisana, Nemačka je najpre učestvovala u vojnim akcijama koje se tiču pitanja Kosova, a potom i u Avganistanu.
Suštinskih pomaka neće biti, ocenjuje se na Zapadu.
Očekujem da će budući kancelar, ko god da bude i koliko god da mu Zapadni Balkan bude u fokusu, imati trezveniji odnos prema regiji i Beogradu - i bez Zelenih, očekujem kritičniji odnos prema Srbiji i vladajućem režimu.
(glas javnosti)