Šta otkrivaju KLINTONOVA DOKUMETA sa kojih je  SKINUTA OZNAKA TAJNOSTI? MILOŠEVIĆU dat ULTIMATUM šest meseci PRE BOMBARDOVANJA  

Dokumenti predsedničke biblioteke Bila Klintona sa kojih je skinuta oznaka tajnosti pokazuju da je za "zaustavljanje humanitarne katastrofe na Kosovu i pripremu političkog rešenja", predlagna "kredibilna pretnja vojnom akcijom NATO".

Samjuel Berger, tadašnji američki savetnik za nacionalnu bezbednost obavestio je predsednika SAD Bila Klintona o tome da se priprema ultimatum za Srbiju.

On je rekao da to “podrazumeva pritisak na NATO da izda ultimatum sa zahtevom Miloševiću da preduzme konkretne korake za rešavanje humanitarne i političke krize, ili će se suočiti sa vojnim odgovorom”.  

Berger je, kako stoji u dokumentima sa kojih je skinuta oznaka poverljivosti, kazao da kako bi ultimatum bio kredibilan,  Amerika i njeni  saveznici treba da budu spremni da izvedu ograničene raketne napade, ako Milošević ne pristane da se povinuje. On je imao plan i u slučaju da tadšnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević nistraje I ne podlegne pritiscima. Plan su bili  širi vazdušni napadi kako bi sprečilii vojne i bezbednosne operacije  Srbije na Kosovu.

Američki spoljnopolitičkim tim, izvestio je  Berger Klintona, saglasan je da oslanjanje samo na humanitarne akcije i diplomatske pregovore nema perspektivu za uspeh.

-Proces pregovora ambasadora Hila sa Miloševićem i kosovskim Albancima neće dati prihvatljiv sporazum sve dok se nasilje nastavlja, brutalnim akcijama srpskih bezbednosnih snaga u kombinaciji sa povremenim napadima OVK – rekao je Berger.

On je dodao da je Rezolucija Saveta bezbednosti UN, usvojena sa 14 prema nula, uz uzdžanost Kine, i NATO odluka da počne sakupljanje snaga značajni su koraci u  političkim i vojnim pripremama za izdavanje ultimatuma.

-Istovremeno šaljemo snažne signale Miloševiću. Rezolucija UN pomaže u stvaranju političke baze za upotrebu sile za mnoge naše saveznike, ali ona eksplicitno ne dozvoljava upotrebu sile – naveo je Berger.

On je upozorio američkog predsednika da ovaj pristup ima svoju cenu i rizike, kako političke, tako i vojne. Dokument pokazuje da je vrh SAD bio svestan brojnih prepreka u Americi, među saveznicima, kao i svetu, za izvođenje ovog plana.

Berger je naveo da će dobijanje podrške saveznika zahtevati veliki napor, posebno sa Rusijom koja se snažno suprotstavlja upotrebi sile. Mnogi saveznici će želeti da pokušaju sa drugom rezolucijom UN koja autorizuje upotrebu sile pre nego što NATO izda ultimatum.

Dodao je da je nova rezolucija manji problem od odluke nekih saveznika da odustanu od učešća u operaciji. Kao problematičn ocenio je  održavanje konsenzusa, posebno ako se Milošević delimično složi sa uslovima ultimatuma.

On je naveo da su potrebne detaljn e konsultacije sa  Rusijom bilateralno, kao i kroz NATO, kako bi ograničili štetu po odnose dve zemlje.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost  je upozorio Kliontona na teškoće za ultimatum u samoj Americi:

Berger  zaključuje da "pretnja silom ima mnogo veću perspektivu za uspeh u poređenju sa humanitarnim i diplomatskim pristupom".

U istim spisima spominje se da  su se 20. juna 1999. godine u Hotelu "Hajat", u nemačkom gradu Kelnu ,sreli Hašim Tači i Bil Klinton.  Klinton je čestitao tadašnjem kosovskom lideru na sporazumu o demilitarizaciji i transformaciji OVK, a Tači mu obećao da će poštovati ljudska i prava manjina na Kosovu.

(Glas javnosti) 

SKINI APLIKACIJU