ŠTA JE SRBIJI SLABA TAČKA? Izanalizirali nas i objavili srpski "Indeks ranjivosti"
Autor: Glas javnosti
Među osam analiziranih zemalja Centralne Evrope i Zapadnog Balkana, Srbija je najpodložnija uticaju Rusije i Kine.
Ovaj "Indeks ranjivosti" izmeren je u Bugarskoj, Rumuniji, Češkoj, Mađarskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Slovačkoj na skali od 0 do 100, gde je 0 najotporniji, a 100 najugroženiji i procenjuje se kroz pet ključnih dimenzija - javno mnjenje, politički pejzaž, javna uprava, informativni prostor i civilna i akademska zajednica.
Sa ukupnim indeksom 55 Srbija predstavlja "najugroženiju" zemlju među ovih osam, a u studiji se navodi da za zemlju značajni izazovi leže u čak četiri od ukupno pet analiziranih dimenzija. Najvažnije pitanje, kako se navodi, tiče se političke konkurencije, te se dodaje da parlamentu nedostaje legitimna opozicija od bojkota izbora 2020. godine. Takođe, piše i da je, u poređenju sa drugim državama regiona, društvo u Srbiji posebno naklonjeno prema Rusiji i Kini, antagonističko prema NATO i ambivalentno prema Evropskoj uniji.
Tako, kako se navodi, 59 odsto građana Srbije smatra Rusiju najvažnijim strateškim partnerom, a svega 52 odsto se zauzima za ulazak u EU. Istovremeno, u Srbiji još snažno ođekuje i sećanje na NATO bombardovanje, pa se 84 odsto stanovnika protivi ulasku u zapadnu alijansu.
Za javnu upravu Srbije u analizi se navodi da je plod „zarobljene države, sa gotovo nepostojećim mehanizmima kontrole i javnim preduzećima koja su stvorena da služe vlastodršcima“.
U studiji se ocenjuje da je javni sektor prožet klijentelizmom, nepotizmom i endemskom korupcijom, da je izborni sistem ranjiv i na spoljne i na unutrašnje uticaje i da je u takvim okolnostima „otpornost na hibridne pretnje malignih stranih uticaja minimalna“.
Informativnu sferu, kako se navodi, takođe karakterišu ozbiljni nedostaci, među kojima su i državna kontrola medijskog prostora i koncentracija medijskog vlasništva u rukama provladinih aktera.
Sa druge strane, proces proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan je suštinski u zastoju, a tek nešto više od polovine ispitanika (52%) podržava pridruživanje EU. Takođe, javno mnjenje u Srbiji je oštro protiv pridruživanja NATO (84%).
SKINI APLIKACIJU
