SRPSKI NAROD DANAS DOBIO JOŠ JEDNOG SVECA! Streljali su ga PARTIZANI, kanonizovan je u Rakovici

Andrejević za Glas javnosti: "on je predstavljao smetnju novoj vlasti i morao je biti sklonjen".

U nedelju 21. maja u 9 časova u hramu Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici, održan je svečani čin kanonizacije Nedeljka Streličića. Službu u hramu u Rakovici služio zamenik srpskog patrijarha Porfirija - vladika Petar, vikarni vladika patrijarha Srpskog.

Ko je bio Nedeljko Streličić?

Nedeljko Strelica rodio se u Pustom Šilovu 25. februara 1907, od oca Miloša i majke Zagorke, rođene Jauković. Strelice su se u Pusto Šilovo doselili iz okoline Nikšića, posle Berlinskog kogresa 1878.  Starinom su se prezivali Tomović, dok im je porodična slava bila Sveti Jovan Krstitelj. Miloš i Zagorka su u braku imali još pet kćeri. Jedan deo imanja Strelica u Pustom Šilovu danas je u vlasništvu Dejana Rajkovića, dok se za porodični dom samo nagađa gde se nalazio. Kum prilikom Nedeljkovog rođenja, bio je Branko Jovanović, zemljoradnik iz Pustog Šilova.


Miloš Strelica i članovi njegove porodice su kolonizovani u mestu Drvare, kod Vučitrna 1914. godine. Nedeljko se školovao u Kosovskoj Mitrovici, a zatim u Prizrenskoj Bogosloviji, koju je završio sa odličnim uspehom. Po okončanju školovanja 1929. se oženio Branislavom Gvozdić, ćerkom nekadašnjeh medveđanskog paroha, Stojana Gvozdića. U ovom braku Nedeljko i Branislava imali su tri kćerke, od kojih je najstarija umrla u drugoj godini života. Posle ženidbe Nedeljko je rukopoložen za sveštenika i tada mu je prezime promenjeno u Streličić. Kao sveštenik službovao je u Prištini i Lapljem selu. Bogoslovski fakultet u Beogradu upisao je 1931.  i završio pet godina kasnije.

U januaru 1935. premešten je sa službom u Rakovici u manastiru svetog Arhangela Mihajla. Patrijarh Varnava je primetio mladog Nedeljka i bio čest gost njihovog porodičnog doma. U Rakovici je otac Nedeljko razvio široku delatnost i u njegovo vreme izgrađeni su Hram i parohijski dom.

Pored svešteničke uloge razvio je i živopisan društveni život. Protiveći se potpisivanju Konkordata sa Rimokatoličkom crkvom, kao i cela Srpska pravoslavna crkva odazvao se na poziv na litije, protiv ovog sporazuma 1937. Litije su se pretvorile u krvavi obračun policije sa građanstvom i sveštenstvom. Otac Nedeljko bio je teško pretučen od strane policije.


Rad oca Nedeljka nije promakao crkvenim vlastima i oni su ga kao sposobnog čoveka imenovali  januara 1941. za paroha crkve Sveti Sava u Beču. Zbog ratnih dešavanja otac Nedeljko nije otišao na novu službu, već je do svoje smrti ostao u Rakovici. Za vreme rata otac Nedeljko je pomagao ratnu siročad, udovice i siromašne građane. Po oslobođenju Beograda nove komunističke vlasti u prvim mesecima nisu dirali oca Nedeljka. To se promenilo u martu 1945. kada je Nedeljko Streličić odveden na informativni razgovor.

Kako za naš portal kaže Andrej Andrejević, kompozitor i producent filma "Golgota rakovičke parohije" i član udruženja U ime naroida, za slobodu Srbije, koje neguje sećanje na žrtve komunizma, Streličić je streljan.


"Jednostavno, on je predstavljao smetnju novoj vlasti i morao je biti sklonjen. Mihailo Ivanović, sekretar Narodnooslobodilačkog odbora, navodi: „Bio sam u Crkvi prvi dan Božića 1945. godine održao je pop propoved u kojoj je između ostalog rekao: Bacili su nam rukavicu ukinuvši predavanje veronauke u školama, ali Srpska Pravoslavna Crkva prihvata borbu i vodiće je kao što je vodila kroz petstogodišnju borbu protiv Turaka i za vreme konkordata i verujem da će uspeti u tome.” Za Vojni sud Jugoslovenske armije date izjave su bile dovoljne da se proglasi krivim. Tako je I Sud br. 16/45 od 21. maja 1945. godine proglasio Nedeljka Streličića, sveštenika iz Rakovice, krivim za ratni zločin – čl. 14 UVS i kaznom, smrt streljanjem, trajan gubitak građanski časti i konfiskacija imovine. Iza ubijenog rakovičkog sveštenika Nedeljka ostala je udovica, popadija Branislava sa maloletnim kćerima Nadeždom i Zagorkom", objasnio nam je Andrejević, dodavši:


"Streljan je bez suđenja i milosti kod današnjeg restorana Rubin u Košutnjaku zajedno sa još dvojicom parohijana. Njegovo telo, kao i drugih građana Rakovice, pokopano je u jednoj od mnogobrojnih tajnih grobnica koje su rasute po Beogradu. Svi postradali proglašeni su za državne neprijatelje i kolaboracioniste. Pored presude u Vojnom arhivu Višeg vojnog suda jugoslovenske armije nalazi se i dokument pod nazivom: Vojni sud komande grada Beograda – Spisak okrivljenika osuđenih na smrt gde je pronađeno ime sveštenika Nedeljka Streličića. Ovakvu sudbinu odredili su pripadnici Ozne i Udbe za oko 500 sveštenika i monaha koji postadoše nebeska svetila zemaljskoj Srbiji i kvasac pravoslavnih hrišćana za buduća vremena, svedoci pobede života nad smrću."

Montirana optužnica poslužila je komunistima za obračun sa ideološkim neprijateljem. Roditelji Nedeljka Streličića, sahranjeni su u mestu Drvare kod Vučitrna. Supruga Branislava umrla je 1977, ćerke Zagorka 1995 i Nadežda 2001. Naslednici oca Nedeljka Streličića danas žive u Australiji i na Novom Zelandu.

Rakovički paroh Aleksandar Azdejković 2013. godine uputio je zahtev Crkvene opštine Rakovica  sudu za rehabilitaciju sveštenika Nedeljka Streličića. Viši sud je prvo  2015. a zatim 2017. doneo rešenje o rehabilitaciji.


Na prolećnom zasedanju Sinoda Srpske pravoslavne crkve 2022. godine doneta je odluka da se Nedeljko Streličić proglasi za sveca. 

Glas javnosti

SKINI APLIKACIJU