Srpska ŠATOR DIPLOMATIJA: Ko je sve  branio državne interese, OD DUČIĆA DO DAČIĆA  

Čekajući formiranje nove srpske vlade, čiji je mandatar Ana Brnabić, jedno od ključnih mesta u koje su uprte oči javnosti je funkcija ministra inostranih poslova. Ovu poziciju kroz slavnu istoriju Srbije zauzimala su zvučna imena poput Ilije Garašanina, Dimitrija Davidovića, Nikole Pašića,  Stojana Protića...

Aktuelni ministar diplomatije Ivica Dačić preporučuje se za ponovljeni mandat,a u javnosti i i po društvenim mrežama  se špekuliše da bi na njegovo mesto mogao i da dođe sadašnji ministar policije Nebojša Stefanović.

Dačić će, reklo bi se , po reputaciji u narodu, kao ministar spoljnih poslova najviše biti upamćen kao „šator diplomata“, zabavljač stranih delegacija. On  je predsedniku Turske Redžepu Tajpu Erdoganu  pevao na turskom, a predsedniku Rusije Vladimiru Putinu izvodio „Kaljinku“ i "Rjabinušku". Srpski ministar diplomatije pevao je i grčkom kolegi Nikolasu Kocijasu, ali i nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, nekadašnjem predsedniku Francuske Fransou Olandu, albanskom premijeru Ediju Rami i visokoj predstavnici EU Ketrin Ešton. Javnost Srbije vise ga prepoznaje po izvođenju omiljene mu pesme “Miljacka”, nego po nekom velikom diplomatskom podvigu.

Ko su sve bili srpski šefovi diplomatije

Kroz srpsku istoriju, na ovom za svaku zemlju važnom mestu, bila su imena koja su ostala upamćena po velikim delima.  Popečitelj inostranih dela, kako se u vreme Kneževine Srbije zvala funkcija ministra diplomatije, bio je Dimitrije Davidović, lekar, novinar koji je upamćen i kao ustavopisac.  Njegov naslednik na tom mestu bio je samo par godina kasnije, posle još dva učena ministra (Avrama Petronjevića i Alekse Simića) Ilija Garašanin, jedan od Ustavobranitelja i tvorac „Načertanija“ , koje je zapravo bilo program spoljne i nacionalne politike Srbije tog doba.

Na funkciji ministra spoljnih poslova Srbije bio je i političar i istoričar Jovan Ristić, koji uz Garašanina i Nikolu Pašića, spada u red najhvećih državnika Srbije 19. veka. Na mestu prvog čoveka srpske diplomatije u dva navrata (1892. i od 1906. do 1908.) obreo se  i Nikola Pašić. Sima Lozanić, srpski hemičar i predsednik Srpske kraljevske akademije i prvi rektor Bogradskog univerziteta bio je ministar inostranih dela  u Kraljevini Srbji. Na istoj funkciji bio je i Stojan Novaković , diplomata, filolog i istoričar književnosti, predsednik Srpske kraljevske akademije. Poslednji ministar spoljnih poslova samostalne Srbije bio je Stojan Protić, državnik i publicista, jedna od osnivača Narodne radikalne stranke i prvi predsednik Vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovo su samo neka od najzvučnijih imena koja su zauzimala fotelju ministra inostranih poslova nezavisne  Srbije u prošlom veku. U toj Srbiji, jedan od imperativa da neko bude šef diplomatije, bio je,  što se vidi iz biografija,  da kandidat ima visoko obrazovanje i znanje i da je već u profesiji kojom se bavio dao doprinos u napretku države.

Dok je Srbija bila u sastavu Kraljevine SHS  ministri spoljnih poslova bili su, između ostalih, Ante Tumbić, opet Nikola Pašić , kao predstavnik Srbije, a u Vladi u egzilu tu funkciju su obavljali i Slobodan Jovanović i Milan  Grol.

Dučić, Andrić i  Nušić kao diplomatski poslenici

Srbiju, Kraljevinu SHS,a kasnije Jugoslaviju, u diplomatskim predstavništvima širom sveta zastupali su veliki srpski pisci Branislav Nušić, Jovan Dučić i Ivo Andrić.

 Poznati srpski komediograef na diplomatsko službovanje u Skoplje otišao je pravo iz zatvora. Naime, kralj Milan Obrenović je naredio da Branislav Nušić bude uhapšen i osuđen  zbog  uvreda njegovog veličanstva u pesmi  „Dva raba“ . Posle odslužene robije, Nušića isti kralj i njegov tadašnji ministar spoljnih poslova šalju u inostrana predstavništva u Osmansko carstvo u kojima je službovao  i zastupao interese Srbije punih 10 godina.

Na osnovu predloga i ukaza zastupnika predsednika Ministarskog saveta i ministra inostranih poslova kraljevski namesnici su 6. januara 1939. godine, u ime njegovog veličanstva Petra Drugog, kralja Jugoslavije, doneli rešenje, u kom se, pored ostalog navodi,da se Jovan Dučić, postavlja za poslenika u Bukurešt.

Veliki srpski pesnik, Dučić bio je predstavnik svoje zemlje u trinaest misija u devet država, čime se ne može pohvaliti nijedan naš diplomata. Službovao je:u Sofiji, Ženevi, Rimu, Atini, Madridu, Kairu, Budimpešti, Bukureštu i Lisabonu. Legenda kaže da je prelepa zgrada ambasade Srbije u Budumpešti ostavština Jovana Dučića svojoj zemlji,a da je na poklon dobio od jedne bogate grofice kojoj je srspki diplomata bio velika ljubav.

I jedini srpski nobelovac Ivo Andrić imao je zavidnu diplomatsku karijeru. Između dva velika rata radio je kao diplomata u konzulatima u Bukureštu, Trstu i Gracu. Ipak, vrhunac karijere na ovom polju je bilo njegovo postavljenje za opunomoćenog ministra i izvanrednog poslnika Kraljevine Jugoslavije u Berlinu 1939. Godine. Po dolasku na novu funkciju, Andrić je akreditive predao tadašnjem kancelaru Rajha Adolfu Hitleru.

Andrić je u svojim diplomatskim izveštajima iz Nemačke upozoravao tadašnju vladu na opasnost od fašizma. Bio je diplomatski  predstavnik svoje zemlje u Nemačkoj, u istorijski najtežem momentu.

Kakvi ministri, takvi i ambasadori

Kada se raspala državna zajednica Srbija i Crna Gora, prvi ministar inostraih poslova nezavisne Srbije, 2006. godine, bio je Vuk Drašković.  Njega je na tom mestu u Drugoj vladi Vojislava Koštunice zamenio Vuk Jeremić, koji je na istoj funkciji ostao i u Vladi Mirka Cvetkovića. Prvi ministar spoljnih poslova u Vladi SNS –SPS u kojoj je Ivica Dačić bio premijer, bio je Ivan Mrkić.  Mrkića je na tom mestu zamenio aktuelni ministar, a nekada njegov šef Ivica Dačić. On  je u fotelji prvog čoveka srpske diplomatije od aprila 2014, čekajući „kao zapeta puška“ formiranje još jedne vlade u kojoj se nada istoj fukciji.

Noviju eru srpske diplomatije spram ministara obeležili su i ambasadori koji su u mnogim slučajevima , kao  predstavnici naše zemlje umeli da budu i skandal majstori. Podsećamo samo na  neke od  najdrastičnijih primera kojima samo savremenici .

Ambasador Srbije u Americi posle 5. oktobra, Milan St Protić ostao je upamćen po „kaubojskom stajlingu“ na pirjemima, osveštavanju zgrade ambasade, ali  i po tome što ga nije zanimalo šta je stav Beograda, već je, kako je govorio, radio kako sam misli da bi trebalo.  Bivši ambasador Srbije u Kanadi Mihajilo Papazoglu nedavno je uhvaćen na carini da je hteo da prokrijumčari 97 flaša alkohola iz Kanade u Srbiju.

O problemima srpskih ambasadora sa alkoholizmom, posle oktobarskih promena, na Kipru i u Tunisu, svojeveremano je brujala cela beogradska čaršija, ali i pojedini domaći mediji.

 Skandalozna priča pratila je pre dve godine  i srpskog ambasadora u Francuskoj Rajka Ristića, za koga su mediji pisali da nije koristio svoju rezidenciju u samom srcu Pariza, nadomak Ajfelove kule, samo za prijeme i kulturne manifestacije, već i za lude žurke na kojima je točeno najskuplje vino.

Isti ambasador je oštetio zgradu ambasade tako što je samoinicijativno rešio da na objekatu,koji  je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Francuske , drvenu zameni PVC stolarijom.

Bivši Ambasador Srbije u SAD Đorđe Matković, 2016. godine,  doveo je Srbiju na ivicu diplomatskog skandala svojom izjavom da “ Putin ima veliki ego i želi da bude vladar sveta”. Od ove izjave morao je da se ogradi  tadašnji i sadašnji,a možda i budući ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

 ( Glas javnosti/O.M.)

SKINI APLIKACIJU