SRBIJI ISPORUČEN SPISAK PRETNJI I OBEĆANJA: Ima li prostora za pregovore ili će sledeća ponuda biti još gora?
Autor: Glas javnosti/Blic
Srbija u EU 2030. godine ili Srbija u EU nikada, investicije i energetski podsticaji ili sankcije. Evropska perspektiva ili izolacija? Šargarepa ili teška batina? To su dileme nagoveštene u raznim tajnim i (polu)javnim dokumentima koji su se poslednjih meseci pojavljivali kao delovi ili celine nečega što potpada pod Evropski plan za Kosovo ili francusko-nemački predlog.
Istovremeno, ovo je i kratak prikaz dilema pred kojima se Beograd nalazi i pred kojima će se, po svemu sudeći nalaziti narednih godina.
Odluka još nije doneta, a sagovornici su različitog stava: jedni smatraju da je šargarepa mala, a štap dugačak, drugi da nepotpisivanje vodi u propast i da će svaki novi predlog biti sve lošiji za Srbiju, dok treći podsećaju da je jako važno "doterati ga" tako da se njime ne prizna nezavisnost Kosova i Metohije..
Najnovija verzija sporazuma sadrži, kako se može zaključiti na osnovu informacija koje je preneo Demostat, konkretne podatke šta Srbija dobija a šta gubi ukoliko (ne) pristane na predlog.
(Ne)formalne sankcije
Ako bi odgovorila pozitivno, korak po korak bi se uključivala u strukture EU, a jedan bi bio zajedničko evropsko tržište, koje omogućava slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga.
Pored jasne evropske perspektive, bili bi joj na raspolaganju i ekonomska pomoć, kroz donacije i povoljne kredite, kao i investicije u energetiku, a koje će Srbiju osloboditi zavisnosti od Rusije i ruskog monopola u toj oblasti.
Nije se zaboravilo ni na ceh koji bi Beogradu bio isporučen u slučaju da ne pristane na dogovor.
Ne bi bila formalno pod sankcijama, ali bi došlo bi do obustavljanja i povlačenja evropskih i američkih investicija, usledio bi povratak viznog režima, stopiranje donacija i pristupa fondovima. Pod znakom pitanja bi bio i aranžman sa MMF-om.
Šta piše u sporazumu?
U sporazum će se, između ostalog, pretočiti i tačka 14 iz Briselskog sporazuma, u kojoj se navodi da nijedna strana neće blokirati ili podsticati druge da blokiraju napredak druge strane na njenom putu ka EU.
Takođe, u sporazumu neće pominjati priznanje Kosova ili članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, tako da crvene linije o kojima je Vučić govorio neće biti pređene. Vučićeve crvene linije u pregovorima su priznanje Kosova, članstvo u UN i obavezno formiranje Zajednice srpskih opština.
Kosovska Mitrovica
Šta pišu albanski mediji?
Albanski sajt "Albanian post" objavio je da nova verzija Šolc - Makron predloga ima šest stranica, i da je u 11 tačaka i više od 20 podtačaka objašnjeno je šta se od jedne a šta od druge strane očekuje i bez čega ostaju a kakve će koristi imati.
Jasno se, kako su objavili, kaže da Priština može da izabere da ne formira Zajednicu srpskih opština i u potpunosti da se povuče iz sporazuma iz 2013. godine, ali tada mora da snosi posledice poništavanja svih dosadašnjih dostignuca, slobodno kretanje, pozivni broj +383, integraciju severnog dela i kontrolu dva adminsitrativna prelaza sa Srbijom.
Ako potpiše i formira ZSO, "otključava proces integracije u NATO i EU i počinje da dobija sredstva i investicije u vezi sa procesom integracije", takođe, stiče "regionalnu povezanost i uključenost u sve programe EU koji će na značajan način uticati na ekonomiju pokrajine".
BONUS VIDEO
SKINI APLIKACIJU
.png)
