On kaže da to nije ništa neobično, pošto i države nepriznavači Kosova iz EU stoje iza francusko-nemačkog predloga.
"Kada kažemo defakto priznanje, ono se dominantno odnosi na priznavanje dokumenata i priznavanje institucija, a ne priznavanje na međudržavnom nivou. Iza Ohridskog sporazuma stoje i države koje ne priznaju Kosovo, u krajnjoj liniji i Đuzep Borelj visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku koji dolazi iz Španije koja nije priznala Kosovo, kao što i specijalni izaslanik za pregovore Beograda i Prištine Miroslav Lajčak dolazi iz Slovačke", kaže Milić.
On objašnjava da je ponuđeno rešenje preko francusko-nemačkog sporazuma i Ohridskog aneksa zapravo proizvod dogovora svih članica Evropske unije, među kojima su i države koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
"Ovo rešenje koje dobijate od EU prema Srbiji je rešenje iza koga stoje sve članice. Naravno, da bi se doneli neki odlučniji koraci unutar EU potrebno je da postoji konsenzus u evropskom Savetu što nije lako postići. Međutim, ovo rešenje koje stoji u Ohridskom sporazumu je rešenje koje može na neki način da objedini sve interese unutar EU po ovom pitanju.
Jer, dok god nemate otvoreno priznanje, to na neki način može da funkcioniše i za države poput Grčke. U krajnjoj liniji jedan broj država koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu, kao što su recimo Slovačka ili Grčka, u nekom praktičnom smislu se ponašaju kao da to jeste nezavisna država u smislu dokumenata ili investiranja na tu teritoriju. Zbog toga i Evropska unija ima neka očekivanja od Srbije i ne mnogo više od toga", zaključuje Milić.
Glas javnosti/Kosovo onlajn