Srbija i Kosovo biće najverovatnije pozvani na Samit za demokratiju

Ta informacija još nije zvanično potvrđena, a sam događaj je mesec dana uoči održavanja inicirao nedoumice i kontroverze.

Njihov raspon kreće se od kriterijuma odabira učesnika, ali i uloge civilnog društva u tom događaju, dok je na Balkanu najaktuelnija tema bilo izostavljanje Srbije, Kosova i Bosne i Hercegovine i pitanje šta to konkretno znači.

Pitanje u vezi sa kriterijumima određivanja zvanica i kakav bi to moglo imati značaj nije, međutim, bilo predmet iscrpnijeg odgovora Stejt departmenta na upit Glasa Amerike.

U pisanom odgovoru ukazano je da je svrha tog skupa jačanje posvećenosti pozicioniranju demokratije i ljudskih prava u središte spoljne politike Sjedinjenih Država.

“Tražiće se inovativna i čvrsta posvećenost odbrani od autoritarnosti, načini za ophođenje i borbu protiv korupcije i promovisanje poštovanja ljudskih prava u zemlji i inostranstvu”, navedeno je, između ostalog, u odgovoru.

Virtuelni događaj od kog deo svetske javnosti očekuje da doprinese zaustavljanju urušavanja demokratije, kao i prava i sloboda na globalnom nivou, planiran je za 9. i 10. decembar.

Prema nezvaničnim informacija očekuje se prisustvo 100 zvanica, među kojima su tradicionalne demokratije, poput Francuske i Švedske, ali i Filipini i Poljska u kojima deluje da se stepen demokratije urušava.

Iako je reč o promociji višedecenijskih ciljeva američke spoljne politike, koji se ogledaju u pospešivanju demokratije i ljudskih prava, Samit za demokratiju predstavlja novo sredstvo za kojim je posegla američka administracija.

“Ovog puta deluje mi da su zainteresovani za konkretne rezultate, a ne samo za donošenje pompeznih deklaracija, a pitanje je šta konkretno mogu da postignu i mogu li se nositi sa nekim od aktuelnih problema, poput korupcije, koja je oruđe autoritarnih političara, ili pak tehnoloških standarda zastupljenih u oblastima dezinformisanja", rekao je penzionisani diplomata i stručnjak nevladinog Atlantskog saveta Danijel Frid.

Predstavnik Međunarodnog republikanskog instituta Pol Mekarti očekuje da će uskoro biti predstavljena preciznija agenda Samita za demokratiju.

"Trenutno smo na oko mesec dana od održavanja tog događaja. Tada ćemo znati više o tome šta se želi postići, šta su važne tačke i ciljevi koje bi trebalo ostvariti", kaže on.

Ukazivanje na aktuelne nejasnoće suština je i pisma koje je sedmoro članova Kongresa tokom sedmice poslalo predsedniku Bajdenu, organizatoru Samita za demokratiju.

Osim kriterijuma korišćenih za određivanje liste zvanica i uloge civilnog društva u tom događaju, pitali su i koje će konkretne obaveze administracija preuzeti na sebe tokom Samita, kao i šta se očekuje od drugih zemalja.

Međutim, ništa od svega toga ne umanjuje činjenicu da je važno biti jedan od učesnika.

“Pitanje za državu poput Srbije je da li želi da bude svrstana među zemlje koje u potpunosti pripadaju Evropi, u šta duboko verujem, ili želi da bude večni mlađi brat Rusije, koja je koristi za ostvarivanje sopstvenih ciljeva", kazao je Frid.

SKINI APLIKACIJU