Naime, general Galoa objašnjava dugo postojeći plan za uništavanje Jugoslavije i kažnjavanje Srba od strane Nemačke zbog njihove anti-nemačke uloge u Drugom svetskom ratu.
- Danas se sastajemo tokom vrlo nesrećne godišnjice deset godina od 1999. godine, kada su zapadne demokratije, predvođene Nemačkom, Engleskom, SAD-om i Francuskom, bombardirale državu Jugoslaviju, ozbiljno kršeći međunarodnu pravdu, Povelju UN-a, Helsinški sporazum i pravila o granici nepovredivost kada su ušli u rat, bez mandata Saveta bezbednosti UN i konsultacija svojih parlamenata - započeo je svoju ispovest.
- Treba napomenuti da je komadanje Jugoslavije bila operacija koja se dugo pripremala u Nemačkoj. Ovde se nije radilo samo o predviđanju odlaska predsednika Tita 1980. godine, već je takođe bilo potrebno pripremiti naredni period, eksploatišući njegov odlazak, dislocirajući teritorije za koje je Nemačka smatrala da nisu nacionalne već teritorije sastavljene od različitih etničkih grupa i religija - ističe general, a zatim dodaje:
- Naravno, Nemačka je bila veoma nestrpljiva da dobije podršku za planiranu teritorijalnu secesiju. Događa se da sam bio indirektno uključen u tok tih razgovora tako što sam često prisustvovao sastancima Franca Jozefa Štrausa, nemačkog ministra odbrane, a kasnije i ministra finansija, koji su se redovno održavali 1976. i 1977. godine u Nemačkoj, na maloj farmi u blizini Minhena - rekao je Pjer.
General se potom prisetio koliko su trajali ovi sastanci i ko je bio prisutan.
- Diskusije su obično trajale dva ili tri dana i prisustvovalo im je desetak ljudi koji su se bavili svetskim aferama. Tu je bio britanski predstavnik Brajan Kružer, španski predstavnik, bivši ministar Sančez Bela, predstavnik Vatikana Pol Violet, advokat. Ja sam bio francuski predstavnik. Čitava dva dana smo razgovarali o svemu i ničemu - maveo je on.
Prema njegovom mišljenju, žestok otpor Srba u oba svetska rata je značajno doprineo porazima Nemačke, zbog čega su Srbi morali biti kažnjeni.
- Po mom mišljenju, razlog zbog kojeg su Nemci, inače vrlo dobri geopolitičari, izrazili posebnu osetljivost u vezi s tim pitanjem, bio je sledeći: Pre svega, želja Nemaca da se osveti Srbima koji su se i u Prvom i Drugom svetskom ratu borili na strani saveznika, a protiv Nemačke. Osim toga, 1941. godine Srbi, koje je u početku vodio Mihailović, a potom Tito, uspeli su da zadrže brojne nemačke divizije, koje su inače bile veoma dragocene za Moskovski front, a potom i Lenjingrad - ističe general Galoa.
Saveznici nacista morali su biti nagrađeni državom i nacijom, te su u narednim godinama aktivno učestovali u kreiranju Albanske, Bošnjačke i Hrvatske nacije koje su parčanjem Jugoslavije dobile nezavisne države.
- Sledeća nemačka ideja bila je da se nagrade Hrvati i Muslimani koji su se pridružili Nemačkoj i zauzeli određene položaje u Francuskoj tokom drugog svetskog rata, dakle, da im se zahvale jer su izabrali nemačku stranu. Danas razmišljamo o tome s velikom tugom, jer je Zapadni svet pokazao svoju sposobnost krajnjih izopačenja kako bi se prilagodio nemačkoj opsesiji. Treća nemačka ideja bila je da Hrvatska i Slovenija uđu u ekonomsku sferu EU, kojom je tada predsedavala Nemačka. Na taj način bi se otvorila mogućnost za Nemačku da proširi svoje interese na dalmatinsku obalu i dobije pristup Mediteranu - rekao je Francuz.
On dalje potvrđuje da je plan bio proterivanje Srba sa teritorije koju su vekovima naseljavali, kao što je konkretno plan za BiH bio da se njihova teritorija smanji sa 64 odsto na manje od 40 odsto
Postoji niz dokaza o tome da je Nemačka, potpomognuta (ironično) neprijateljima iz prethodnih svetskih ratova - preciznije Sjedinjenim Državama, Engleskom i Francuskom - ponovo odgovorna za "vrhovni međunarodni zločin" pokretanja "agresorskog rata" u srce Evrope. Ispovest penzionisanog generala Galoa je samo jedan u moru dokaza koji potkrepljuju ove tvrdnje.
U presudi Međunarodnog vojnog suda u Nirnbergu, koja je usledila nakon Drugog svetskog rata, navodi se sledeće:
- Rat je u osnovi zla stvar. Njegove posledice nisu ograničene samo na zaraćene države, već utiču na ceo svet. Stoga, pokretanje rata ili agresije nije samo međunarodni zločin; to je vrhovni međunarodni zločin koji se razlikuje od ostalih ratnih zločina samo po tome što u svojoj celini sadrži nagomilano zlo. Član 39 Povelje Ujedinjenih nacija predviđa da Savet bezbednosti UN treba utvrditi postojanje bilo kog akta agresije i "dati preporuke ili odlučicti koje će mere biti preduzete u skladu sa članovima 41 i 42, kako bi se održao ili obnovio međunarodni mir i bezbednost.
Međutim, ovaj zakon, osim što je ignorisan i prekršen, predstavlja jasan pokazatelj saučesništva Ujedinjenih nacija u agresiji nad jednom zemljom i narodom.
Dok je Nemačka, kao gospodar geopolitičke pogrešne usmerenosti, očigledno svaljivala svu krivicu na Srbe i predvodila medijsku kampanju "demonizacije Srba" kako bi titulu "najmonstruoznijeg zločinca na svetu", koju je sve do tada s pravom nosila, konačno ustupila drugom narodu. Zbog toga je, kako tvrdi brigadni general Pjer Mari Galoa, bilo potrebno izmišljati srpske zločine.
- Jedna od prvih izmišljenih zločina bilo je silovanje 48.000 žena. Američki stručnjaci za Balkan su kasnije promenili ovu cifru u 4.000 žena. Kasnije se pretvorilo u 40, a ovih 40 verovatno u 4 nakon istrage. Izmišljotine su se nastavljale, od eksplozije bombe u ulici Vase Miskina do masakra na pijaci Markele za koji su krivi Srbi, iako su muslimani namerno ciljali svoje, kako bi optužili Srbe za ovaj zločin. Smišljen je i mit o tome kako je srpska vojska napala Sarajevo, spremajući se za skoro uništenje koje je bilo apsolutno neophodno kako bi se sprečilo da Srbi okupiraju i sruše Sarajevo... Nije bilo opsade; to je bila čista laž koja još uvek ostaje od kada je pokrenuta.
General se zatim osvrnuo na iscenirane zločine na Kosovu i Metohiji koji su bili okidač za bombardovanje.
- Potom je bio Račak, tvrdeći da su Srbi počinili zločin, što opet nije bila istina, ali je čudesno poslužio kao izgovor za bombardovanje. Krenuti u akciju i bombardirati ovu nesrećnu zemlju, uključujući njeno civilno stanovništvo, i koristiti osiromašeni uranijum ne uzimajući u obzir fatalne posledice takvih operacija, ukratko, znači žrtvovati narod - rekao je Galoa, a zatim naglasio:
- Cela ova šema sprovedena je u planiranim fazama. Pre svega, krajnje zlostavljanje nacije optužene za zločine. Drugo, uništavanje ekonomskih resursa kako bi se slomio duh otpora što se na kraju i dogodilo. Treće, bombardovanje ekonomskog aparata zemlje, da bi se kasnije teško konsolidovao. Četvrto, obavite okupaciju u punom obimu kako je predloženo u Sporazumu iz Rambujea i, jednom tamo, profitirajte od bede u koju su ljudi bili uronjeni.
U svrhu agresorske propagande, lansiran je čitav niz bestidnih laži o Srbima. Nemačka je imala opsesiju da poništi rezultate Versajskog i Trijanonskog mirovnog ugovora, simbola savezničke pobede i nemačkog poraza u dvadesetom veku, zbog čega je Jugoslavija morala biti razorena a Čehoslovačka rasformirana.
Ubrzo je i SAD, iz sopstvenih geopolitičkih interesa, zaigrao ovu igru, čak preuzimajući vodeću ulogu. Oni su time, između ostalog, dobili trajno vojno prisustvo na Balkanu, zahvaljujući Bondstilu.
Svedočenje generala Galoa sastoji se iz dva dela koje možete pogledati na Jutjub linkovima ispod.
(Glas javnosti)