Glas Javnosti

SKANDAL U SKUPŠTINI SRBIJE! Ništa od izglasavanja Rezolucije o osudi genocida nad Srbima u NDH! (FOTO+VIDEO)

Politika
Autor: Glas javnosti

Poslanici Skupštine Srbije nisu izglasali danas procesuiranje Rezolucije o osudi genocida nad Srbima u NDH, predlog narodnog poslanika i Udruženja preživelih logoraša Jasenovac Smilje Tišme.

Činjenicom da tekst rezolucije nije stavljen na izglasavanje deo javnosti tumači kao svojevrsni skandal.

- Čini se da je aktuelnoj vlasti važniji ulazak u EU nego izglasavanje rezolucije. Da je došlo do glasanja Hrvatska bi mogla da blokira otvaranje pristupnih poglavlja, kaže u izjavi za Glas javnosti narodnik poslanik Vladan Glišić i dodaje da se među poslanicima koji su glasali da se rezolucija nađe na dnevnom redu parlamentarnog zasedanja nalaze predstavnici svih političkih partija.

To bi prema Glišićevim rečima bio prvi zvanični dokument kojom bi se osudio genocid nad Srbima u NDH i podrazumevao bi osnivanje memorijalnog centra, kao i određivanje dana obeležavanja sećanja na žrtve genocida. 

Skupštinskom zasedanju u sredu prisustvovalo je 143 poslanika, za rezoluciju je glasalo 30, nije glasalo 113, protiv i uzdržanih nije bilo.

Time Skupština Srbije nije prihvatila predlog Smilje Tišme. 

Smilja Tišma je pobedila užase dečjih logora Nezavisne Države Hrvatske i Jasenovac i svedok je velike istorijske tragedije srpskog naroda. 

Ona se poslanicima obratila ovim govorom: 

- Ja sam Smilja Tišma, preživelo dete logoraš Jasenovca, osnivač udruženja logoraša Jasenovca, najstariji poslanik ovog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.

Molim predsedavajućeg za dopunu dnevnog reda tačkom koju smo sačekali i čekali 80 godina, a to je: Predlog rezolucije o ustaškom genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u Drugom svetskom ratu od 1941. do 1945.

Imam moralno pravo da kažem da je donošenjem Deklaracije o zločinu u Srebrenici 2011. godine srpski narod, ukazom poštovanja prema svim drugim žrtvama, osim prema svojima – jer 80 godina nijedno srpsko rukovodstvo nije uspelo da osudi, pokrene pitanje izvršenog genocida NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima. Koliko puta je trebalo da se pokrene pitanje o Rezoluciji o Srebrenici da bi se donela Rezolucija o genocidu u Jasenovcu, Jadovnu, Koprivnici, Danici, Sisku i širom NDH. U NDH je bilo 83 logora u kojima je vršen pokolj i ubijanje srpskog naroda, i ostalih ljudi koji su voleli Jugoslaviju. U NDH brutalno je ubijeno 74 hiljade dece, to je genocid. A samo u Jasenovcu zaklano i brutalno umoreno cijanidom i izmoreno glađu 20 hiljada dece, to je genocid.

Bila sam samo dete, i bila sam logoraš samo zato što sam Srpkinja, i ja i cela moja familija je bila po logorima – ubijena, uništena, i to je genocid. Od 1941. do 1945. stradalo je oko milion ljudi, žena i dece samo zato što su bili Srbi, to je genocid. Braća Jevreji su pitanje broja stradalih uspeli da srede i da kod međunarodnih vlasti i svojih sunarodnika prikažu svoje stanje stradanja, a mi Srbi to nismo uspeli da dokažemo do danas.

Predsednik Hrvatske Milanović reče pre neki dan da Jasenovac i Srebrenica nisu isto i da bi onda trebalo sačiniti novi naziv za genocid – a ja koliko znam kao pravnik – sve ovo što je hrvatska država radila prema Srbima, Jevrejima i Romima to je pravi genocid! Samo Srbi nisu u stanju da donesu Rezoluciju i osude genocid nad svojim narodom.

Danas nosim bedž na kojem piše „80 godina od genocida u NDH“. Trebalo je do danas mnogo više da uradimo a nismo. Zar treba da molimo da se osudi genocid nad genocidima u 20. veku nad sopstvenim narodom? Treba da se stidimo seni jasenovačkih žrtava i mučenika, glasajte po svojoj savesti za dopunu dnevnog reda da bismo mogli usvojiti Rezoluciji i izvršiti taj moralni i istorijski čin za stradale žrtve u našem narodu. Jer Srbi nikada nisu bili u svojoj istoriji genocidni, bili su spremni da se bore za prava i sudbinu drugih naroda, da daju sopstvene žrtve za druge narode…

Treba da činimo sve u tom cilju zbog svoje dece i budućnosti na Balkanu, jer brutalno su ubijana deca u Jasenovcu i NDH, i to je pravi genocid. Kad hoćeš da ubiješ čitav narod, ubij majku i dete!

Kako sam duže vreme provela kroz logore sa dve sestre i bratom, oca su likvidirali već u aprilu, posle 10 dana nastanka NDH-a, a nas sa majkom i ostalim Srbima Zapadne Slavonije su dva puta terali u logor. Gledala sam kako ustaše peku, čereče – ovo je grozno, ali je istina – seku glavu, lome glavu detetu u logoru u Sisku… Videla sam kako je jedan ustaša jednom mališanu, mali dečkić, glavu otkinuo i bacio, a majci dete koje je dojila bacio na drugu stranu. Ja sam svojim očima gledala.

Dozvolite da se zahvalim svima koji su podržali jasenovačke velikomučenike, koji su ubijani na 57 načina i nad kojima je izvršen genocid. A i mi preživeli logoraši moramo probiti gromoglasnu tišinu i ćutanje u Skupštini, pa bi odgovornost za čin neusvajanja ove Rezolucije snosila Skupština Srbije – ako se ne zauzme za interese svog naroda i zemlje. Narod koji nema istoriju, istorijsko pamćenje i snagu da osudi genocid – osuđen je da mu se stradanje ponovi.

Ovo nije hrvatski Sabor koji ne priznaje genocid u NDH, ovo je srpski parlament i u tom smislu je dužnost ovog parlamenta da se postavi prema svom narodu na odgovarajući način. Nastojmo da po drugi put ne ubijemo žrtve odbijanjem Rezolucije o osudi genocida koji je nad njima izvršen. Nemojmo da izneverimo očekivanja prognanika „Oluja“ i „Bljeska“, i srpske dijaspore širom sveta, ali i Jevreja i Roma koji su takođe bili žrtve. Sve možemo da oprostimo i zaboravimo, ali decu ne možemo!

U ime srpskog naroda, i svih žrtava NDH-a, dozvolite predsedavajući da vam uručim moj lični primerak Rezolucije, jer ovaj čin je poslednji proboj logoraša Jasenovca, da se nikad ne zaboravi! Strašan smo genocid doživeli tokom Drugog svetskog rata, a posebno srpski narod, rekla je Tišma. 


Logor Jasenovac je građen od avgusta 1941. do februara 1942. godine. Veći deo logora se nalazio u mestu Jasenovac, oko 100 km jugoistočno od Zagreba. Logori I i II bili su u selima Bročici i Krapju, ali su brzo rasformirani zbog čestih poplava. Zatvorenici su prebačeni u logor Ciglana (Jasenovac III), koji je bio najveći logor i uključivao je krematorijum. U Donjoj Gradini sa druge strane reke Save vršena su pogubljenja. Logor za decu bio je u Sisku i u Jastrebarskom, a ženski logor u Staroj Gradiški jugoistočno od Jasenovca, mada je žena i dece bilo i u Jasenovcu. U Jasenovcu je Nezavisna Država Hrvatska izvršila genocid nad Srbima, Romima i Jevrejima. U njemu je stradao i određen broj Hrvata i Muslimana. To su bili antifašisti, komunisti i simpatizeri i pomagači Srbima. Ovaj jedinstveni kompleks logora, uređen po uzoru na koncentracione logore Trećeg rajha, službenog imena „Ustaška odbrana, Zapovjedništvo sabirnih logora Jasenovac“, bio je pod zapovedništvom Ustaške nadzorne službe (UNS) odnosno njenog Ureda III Ustaške odbrane čija je funkcija bila osnivanje i organizacija te uprava i osiguranje logora. Uz centralni logor III Ciglana, postupno su tokom 1942. formirani i drugi delovi logora: radna grupa Kožara - osnovana 1942. godine u samom mestu Jasenovac; logor Stara Gradiška - drugi po veličini logor, smešten unutar objekta bivše kaznionice; te logorske ekonomije Mlaka, Jablanac, Gređani, Bistrica i Feričanci.

Tačan broj žrtava u sistemima logora Jasenovac nije nikada utvrđen.

Spomen park Jasenovac je do 2012. utvrdio poimenični spisak oko 83.000 žrtava, dok su istraživači Muzeja žrtava genocida do sada sastavili spisak od oko 88.000 žrtava.

BONUS VIDEO: PREDRAG PETKOVIĆ: Ovo će nas dočekati u sledećoj godini!

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS



KOMENTAR



 
 

HOROSKOP