Glas Javnosti

RATNI DNEVNIK GENERALA PAVKOVIĆA na koji su ČELNICI NATO ZANEMELI: Bio stostruko slabiji A USPEO NEMOGUĆE! (VIDEO)

Politika
Autor: Glas javnosti

Obraćanje kontraadmirala u penziji Boška Antića tokom promocije knjige generala Nebojše Pavkovića – „Sedamdeset osam dana u zagrljaju ‘Milosrdnog anđela’ – Ratni dnevnik komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije”

Dame i gospodo, draga porodico Nebojše Pavkovića, njegovi saborci i poštovaoci lika i dela legendarnog komandanta Treće armije, generala Nebojše Pavkovića.

Posle objavljene knjige „Miris baruta i smrti na Kosovu i Metohiji 1998. godine”, general-pukovnik Nabojša Pavković, ratni komandant Treće armije Vojske Jugoslavije, pripremio je delo „Sedamdeset osam dana u zagrljaju ‘Milosrdnog anđela’ – Ratni dnevnik komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije”, koje vam danas predstavlja Medija centar „Odbrana” objavivši ga u četiri toma, kao prvo delo u Ediciji „Ratnik”.

General-pukovnik Nebojša Pavković je najpozvaniji da javnosti predoči tok događaja koji su prethodili agresiji NATO pakta na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine, a pogotovo tok događaja u toku i neposredno posle agresije. On još jednom potvrđuje moj stav da istorijske događaje opisuju oni koji su direktni učesnici u njima, da ih ne bi pisali drugi.

General Nebojša Pavković rođen je u Senjskom Rudniku 1946. godine od oca Dragoslava, artiljerijskog oficira, i majke Leposave. Osnovnu i učiteljsku školu završio je u Aleksincu. Završio je Vojnu akademiju smer pešadija, Komandno-štabnu školu taktike i komandno-štabnu školu operatike, uvek sa najvišim ocenama zbog čega je dva puta nagrađen ručnim časovnikom od načelnika Generalštaba JNA.



Govor generala Nebojše Pavkovića pred NATO agresiju!!!

Proizveden je u čin potporučnika pešadije 20. jula 1970. godine, u čin general-majora unapređen je 16. juna 1996. godine, a u čin general-pukovnika u toku rata 1999. godine.
Obavljao je dužnosti komandanta na svim nivoima, od voda do armije, ali i štabne-operativne dužnosti u kabinetima saveznog sekretara za narodnu odbranu i ministra odbrane i na dužnosti prvog operativca i načelnika Štaba Prištinskog korpusa i nastavničke dužnosti – načelnika Katedre operatike u našoj najvišoj vojnoj školi – Školi nacionalne odbrane. Zahvaljujući takvom spiralnom kadrovskom vođenju znao ja šta može tražiti od svojih potčinjenih, uvažavajući njihove predloge, a oni su besprekorno izvršavali njegova naređenja ne sumnjajući ni jednog trenutka u njihovu ispravnost.

Na svim ovim dužnostima ocenjivan je najviši službenim ocenama.Učestvovao je i u ratnim sukobima na teritoriji Republike Xrvatske kao predstavnik Kabineta Saveznog sekretara za narodnu odbranu.

Službovao je u Bileći, Mostaru, Banja Luci, Prištini, Nišu i Beogradu. Penzionisan je 2002. godine.

Za vreme bogate vojničke karijere, sa biografijom , kako bi rekli novinari, za tri života dobio je veliki broj priznanja od Medalje za vojničke vrline do Ordena slobode. Dobitnik je više znački, plaketa i povelja, a patrijarh Pavle ga je odlikovao Ordenom Svetog Vasilija Ostroškog. Počasni je građanin Svilajnca i Gađinog Xana.



Nebojša svira violinu i gitaru, dugo godina je igrao košarku i fudbal, što čini i sada u Finskoj. Slikarstvom se bavi do 1962. godine i do sada je imao 40 samostalnih izložbi, a u toku je priprema izložbe u Finskoj.

Objavio je više stručnih tekstova i studija, nastavnih materijala, autor je više scenarija za nastavne i dokumentarne filmove. Objavio je knjigu „Miris baruta i smrti na Kosovu i Metohiji 1998. godine”.

Detaljnije morate pročitati biografiju na kraju četvrtog toma.

Predgovor je napisao Nikola Šainović, saučesnik autora u događajima na Kosovu i Metohiji za vreme zločinačke agresije NATO, koji, pored ostalog navodi reči generala Pavkovića u poslednjoj reči u svoju odbranu pred konačnu presudu u Xagu: “Ja sam komandovao Prištinskim korpusom 1998… Ja sam komandovao Trećom armijom 1999. Niko mi se nije mešao u komandovanje, a i da je pokušao da se meša ja mu ne bih dozvolio”. Tako govori pravi komandant.

Ratni dnevnik našeg Pavketa, ovako ga zovu njegovi saborci, sastoji se iz tri dela.
Prvi deo obuhvata period od prijema dužnosti komandanta Treće armije do početka agresije.

Drugi, najobimniji, deo obuhvata opis događaja u toku sedamdeset osam dana agresije. Manirom vrhunskog hroničara, svedoka događaja i čoveka koji je najviše uticao na njihov razvoj, general-pukovnik Nebojša Pavković hronološki, argumentovano i dokumntovano, iz dana u dan, iz sata u sat i iz minuta u minut, opisuje sve ono što se desilo tokom 1999. godine u zoni odbrane Treće armije, s težištem na 78 dana agresije na SR Jugoslaviju i na Kosovu i Metohiji gde je proveo sve vreme agresije, komandujući Armijom u celini, neprekidno sa svojim vojnicima, podoficirima, oficirima i generalima na komandnim mestima i borbenim položajima izlažući se opasnostima. Činio je to svestan da komandant mora ličnim primerom i svojom hrabrošću uticati na borbeni moral svojih vojnika, a mogao je to jer je bio hrabar i iskusan general.

Treći deo obuhvata period od potpisivanja Kumanovskog sporazuma do ukidanja ratnog stanja, s težištem na izumeštanje snaga Prištinskog korpusa sa Kosova i Metohije, naglašavajući da su pripaodnici Treće armije završili sve zadatke i da Treća armija nije poražena, a time ni Vojska Jugoslavije u celini. Iz teksta se jasno može izvuči zaključak koliko mu je teško palo napuštanje Kosova i Metohije. U ovom delu je opis događaja do kraja 1999. godine.
Na kraju su prilozi u kojima je dat komandni kadar Treće armije i dokumenti kojima argumentuje sve svoje navode, recenzije i biogarfija autora čiji sam autor.



U celom ovom Ratnom dnevniku provejava njegovo poverenje u ljude, na koje se oslanja i koji su deo jedinstvenog komandovanja snagama Armije, pri tome nikad sebe ne stavlja u prvi plan, već kaže „Laza i ja, Đaković i ja…”, navodeći s puno poštovanja i visoko ocenjujući svog načelnaka Štaba, komandante korpusa, pomoćnike, komandante brigada, svoje obezbeđenje, vojnike koje upoznaje na borbenim položajima, u rovovima…

Ovakav odnos prema svojim saborcima treba da bude školski primer novim generacijama, novim komandantima Vojske Srbije, pa predlažem da se obavi promocija i u Vojnoj akademiji. To treba da bude tema u izučavanju rukovođenja i komandovanja ili, kako se danas kaže, menadšmenta u komandovanju, a ja se nadam da ćemo se brzo vratiti našoj terminologiji i našoj ratnoj veštini koju su izgradile naše slavne vojskovođe, među kojima je i general-pukovnik Nebojša Pavković sa svojim nerazdvojnim saborcem generalom Vladimirom Lazarevićem. Molim novinare da ne pokušaju da ih razdvoje ističući sad jednog sad drugog.

Komandant herojske Treće armije beleži sve hrabre podvige njenih pripadnika, a za poginulim koje po imenu, jedinici i mestu pogibije navodi svaki dan, žali i stalno podseća da ih ne smemo zaboraviti, ni njih ni njihove porodice, koje smo nažalost, u najvećem broju, zaboravili, a poznavajući ga siguran sam da se to ne bi desilo da nije doživeo ono što je doživeo. Ostajući veran tom svom stavu naveo je njihova imena podižući im tako svojevrstan spomenik, jer nije umro onaj ko nije zaboravljen, a njihov komandant ih nije zaboravio.

Kao izvrstan vojskovođa, sklon i peru, potvrdio je reči velikog župana Stefana Nemanje upućene sinu Rastku – Svetom Savi „da dobar vojvoda može osvojiti svaki grad, a drugi ga može preoteti. Knjigu niko ne može pokoriti, a mnoge zemlje i gradove sačuvala je knjiga među svojim tvrdim koricama.” Poručio je veliki župan da onaj ko je vičan peru i hartiji „da nas čitko zapiše u knjigu… da se zauvek zna da smo, da jesmo i da će nas biti”. I Nebojša, srpski vojvoda sklon peru, zapisa u knjige ono što je doživeo sa svojim saborcima za vreme orgijanja „Milosrdnog anđela” po njegovoj i našoj zemlji Srbiji. Zapisa on ono što su doživeli u ratu, a očekujemo da se vrati u Srbiju i zapiše i ono što je on sa svojim saborcima doživeo posle rata. Neko mora zabeležiti sudbine, često tragične, junaka sa Košara, Paštrika, Drenice… junaka ravnim kosovskim vitezovima kneza Lazara.

“Svaki narod je slavan koji imade velika dela. Ali pored velikih dela narod može biti bez slave, ako mu i dela ostanu neznana. Stoga je uvek nužno da se ta slavna dela i obeleže, da se metnu u istoriju kao čuvarku narodnog života, pa da ih potomstvo zna, znajući uvažava i poštuje, uvažavajući i poštujući održava. Veliki su utisci na potomstvo ti spomeni, i narod se uvek sa dostojanstvom ponaša u svetu, a karakterom vlada u životu, s junaštvom ulazi u posao. I kad ne bude više naroda na zemlji, koji je velika i slavna dela činio, opet ostaju opisana njegova dela, i svet im se klanja posle toliko vekova – ona koriste ostalom čovečanstvu”.

Ovo je kapitalno delo, bez koga se neće moći pisati istorija, na koje će se pozivati mnogi istoričari i naučnici drugih naučnih oblasti sa bilo koga aspekta budu posmatrali odbranu od agresije NATO 1999. godine, posebno ulogu Treće armije u njoj.

I na kraju, lako je bilo sarađivati sa Nebojšom na pripremi ovog dela od preko 2.000 stranica, jer on prihvata svaku dobronamernu sugestiju, nije sujetan i zahvalan je za sve ono što se učini da bi ovo delo ugledalo svetlo dana i pojavilo se pred čitaocima.
Kao što ste već uočili ne govorim ništa o presudi pred Xaškim tribunalom, o tome kako je optužen i kako nevin boravi u zatvoru stojički to podnoseći. Šta reči o najvećoj sramoti koju su tadašnji vlastodršci naneli srpskom narodu šaljući u Xag naše najviše državne i vojne rukovodioce, koji su “krivi” što su branili svoj narod.

Neka ova knjiga podseća na slavna dela junaka slavne Treće armije Vojske Jugoslavije, a onima koji budu izučavali iskustva iz odbrane od agresije NATO, pouzdan i nezaobilazan izvor podataka

Klark: Želeli smo rat!

Istoričar Mile Bjelajac u svom izlaganju ukazao na značaj edicije “Ratnik”, koja nije samo oduživanje duga borcima 1999. godine, već je korisna za sve koji bi želeli da znaju kako se stvarno ratovalo protiv NATO-a, a ne da podležu medijskim manipulacijama neprijatelja i drugim proizvoljnim tumačenjima događaja na Kosovu i Metohiji tokom ratne 1999.

– Komandant te NATO operacije general Vesli Klark priznao je da je rat bio željen, kako bi se ispravila po njegovom tumačenju pogrešna odluka Ajzenhauera iz 1945. godine da ne dovede američku vojsku na Balkan. Od posebnog značaja je prva knjiga u kojoj se objašnjava ubrzavanje krize, ubistva lojalnih Albanaca od strane OVK, dirigovano napuštanje naselja. Za nas istoričare knjiga je dragocena jer argumentovano dovodi u pitanje sve klišee o tom sukobu – rekao je Mile Bjelajac.

Komandovao u nemogućim uslovima

Koliko će ljudi stradati tokom rata, umnogome zavisi od ratne veštine komandanta, naglasio je general u penziji Milorad Đorđević.

– General Pavković je delovao u nemogućim uslovima, često bez uputstva ili naredbe Vrhovne komande. On je naredio da se na vreme izmeste sredstva, doneo pravovremenu odluku o mobilizaciji, operativnom razvoju, blokiranju terorista, izmeštanju komandnog mesta iz Kuršumlije. Time je najbolje dokazao tvrdnju da komandovati zapravo znači pre svega predviđati, a ne samo donositi naredbe – rekao je general Đorđević.

IZVOR Srbijajavlja

BONUS VIDEO: Ekskluzivno! Misterija Periš!

SKINI APLIKACIJU

glas javnosti android
glas javnosti IOS

POVEZANE VESTI




KOMENTAR




od Stankovic u 26.01.2022 00:29:58 h
     0 
Zadivljen sam a to i znam, Postovanje za Generala. Ono sto se desavalo u ono vreme,desava se i danas. Mi smo krivi za situaciju na Balkanu a ne nasi dusebriznici. Poznavajuci mog oca, koji je bio isto vojno lice i zivot bi dao za JNA i JU, isto mislim, da je i General bio istim ciljevima opredeljen. Nasa drzava nije tada bila snazna ali danas puno stvari izbija na lice sunca i drugi to shvataju. Treba se boriti za svoju slobodu a ne stranu koju nam nude. Sloboda Generalu i Srbiji.



AKTUELNE VESTI S MREŽA


HOROSKOP