Promena spoljne politike Srbije nakon glasanja u Savetu Evrope
Autor: Glas javnosti
Takozvano Kosovo na pragu je ulaska u Savet Evrope nakon što su to podržale 33 od 46 zemalja članica
Iako je bilo očekivano da će tzv. Kosovo dobiti podršku u Savetu Evrope, glasanje pojedinih zemalja bilo je neočekivano. Tako su zeleno svetlo nepriznatoj državi "Kosovo" dale, između ostalih, Crna Gora, Slovenija, Severna Makedonija, Hrvatska, Albanija.
Protiv su bili Mađarska, Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija i, naravno, Srbija, dok su uzdržani bili BiH, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina. Jermenija je odlučila da ne glasa.
Srpski državni vrh najavio je promenu spoljne politike posle glasanja naših suseda ali i Ukrajine. Ako neko ne poštuje naš teritorijalni integritet, zašto bismo mi poštovali njihov, pitali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Posle sednice Vlade Srbije posvećenoj izborima na KiM i glasanju u Savetu Evrope, dogovoreno je a se pristupi izradi strateškog dokumenta u oblasti spoljne politike koji će na precizan način definisati odnose Srbije sa drugim zemljama, uz poštovanje prijatelja i partnera i koji će biti zasnovan na bazi reciprociteta.
Bivši diplomata Zoran Milivojević smatra da će Srbija morati da evidentira stav pojedinih država na glasanju za ulazak "Kosova" u Savet Evrope.
"Srbija je glasala za sve rezolucije koje su se odnosile na očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine i rizikovala svoje odnose sa Rusijom zbog toga. Ali Ukrajina sad nije principijelno postupila nego se vodila isključivo političkim interesom kada je ostala uzdržana na glasanju o ulasku Kosova u Savet Evrope. To je uradila bez obzira što se to kosi sa njenim nacionalnim interesom", rekao je Milivojević za "Blic".
Prema njegovim rečima, ni BiH nije bila principijelna. "BiH u svim kontaktima sa Beogradom insistira na svom teritorijalnom integritetu i suverenitetu i Srbija se sve vreme držala toga. Da bi sada Bih bila neprincipijelna i uzdržana u vezi sa ulaskom Kosova u EU. O Crnoj Gori da ne pričam".
Milivojević kao pozitivan primer ističe Mađarsku koja je glasala protiv iako je priznala nezavisnost "Kosova", jer je uvidela potrebu za mirom i stabilnošću u regionu i imala je u vidu pregovore Beograda i Prištine.
Diplomata kaže da zbog svega toga, Srbija mora da deluje na sličan način u sličnim situacijama prema tim državama koje nisu bile principijelne.
"Te zemlje ne mogu da očekuju razumevanje i principijelan stav Srbije", kaže Milivojević i dodaje da je jasno da je "kod tih država prevagnuo politički interes koji sigurno neće biti zaštita nacionalnog interesa."
Osvrnuvši se na Ukrajinu, Milivojević kaže da Srbija "sigurno neće menjati odluke koje smo doneli, ali neće ni insistirati na njenom teritorijalnom integritetu i suverenitetu".
"Treba računati da ćemo imati u vidu ponašanje pojedinih zemalja. One moraju da budu svesne svojih stavova. A dinamika međunarodnih odnosa je takva da bi vrlo brzo moglo da bude postavljeno pitanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, Moldavije, Jermenije ili BiH", upozorava Milivojević.
Nekadašnji ambasador Branko Branković kaže za "Novosti" da odluka, pre svega Ukrajinaca, nije doneta samostalno, već da je, kao i kada je reč o izjašnjavanju Slovačke i Grčke, u pitanju ucena.
"Po mom mišljenju, ove zemlje su glasale tako pod pritiskom Amerikanaca", rekao je on.
Pokazalo se da Vladimir Zelenski ni po čemu nije samostalan, zna se ko komanduje, tako da on nije mogao, i da je hteo, da zauzme drugačiji stav prema tzv. Kosovu. Kada je reč o Grčkoj i Slovačkoj, sve zemlje članice EU, koje nisu priznale Kosovo, imaju veliki pritisak od SAD i jednog broja evropskih zemalja, kaže Branković.
"Smatram da su žestoko ucenjene, a da će to isplivati na površinu. Tome u prilog govori što je grčka predsednica nedavno rekla da oni ne menjaju stav po pitanju nepriznavanja Kosova, i da potom, ovako glasaju", zaključio je diplomata.
SKINI APLIKACIJU
.png)
