Teritorija Srbije je već više od dve decenije pod marionetskom vlašću, danas oličenom u liku predsednika Aleksandra Vučića, članovima vlade i poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije. U ime većine naroda, kao nosioci državnog suvereniteta, predočavamo vam činjenice, koje pokazuju da jetzv. Francusko-Nemački plan, neovlašćeno i protivzakonito prihvaćen 27.februara 2023.godine od strane Aleksandra Vučića, od trenutka ličnog dogovora, u potpunosti i trajno ništavan.
Domašaj ove konvecije - „Ova konvencija primenjuje se na ugovore između država“. Tzv. Kosovo* nije država, jer nema puni suverenitet na svojoj teritoriji niti po Ustavu Republike Srbije, niti po Rezoluciji 1244, a ni po „Ustavu“ „Kosova*“
„Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu ustava“. Srbija je član organizacije Ujedinjenih nacija kao država sa jasno definisanim granicama i sve članice ih priznaju kao takve, čak i Francuska, koja ih garantuje svojim potpisom na Rezoluciju 1244, kao stalni član Saveta bezbednosti. Uz to, Francuska prekoračuje svoja ovlašćenja i unutar Evropske unije. Kada je i od strane Ujedinjenih nacija, nepotvrđeno i protivno UN Rezoluciji 1244,prenošenje pitanja KiM sa UN na EU za vreme prethodnog predsednika Tadića predato u ruke Brisela, Francuska se time obavezala da Unija bude posrednik a ne njene pojedinačne članice. To je naročito važno jer EU ne priznaje tzv. Kosovo*
već Srbiju sa celokupnom njenom teritorijom.
Ovde mora da se naglasi da važeće zakonodavstvo Republike Srbije Krivičnim zakonikom, u Glavi 28, predviđa najstrože kazne za: ugožavanje nezavisnosti - članom 305, za dovođenje Srbije u položaj potčinjenosti ili zavisnosti [potčinjavanjem EU, NATO, SAD, Nemačkoj i Francuskoj], do 15 godina robije; članom 306 - za priznavanje kapitulacije ili okupacije [od strane tzv. ”Republike
Kosova*”], najmanje 10 godina; članom 307 - za ugrožavanje teritorijalne celine, do 15 godina robije za pokušaj da otcepi neki deo teritorije Srbije na neustavan način [kršenjem Ustava Srbije zaključujući međunarodne sporazume van svojih ovlašćenja], i da ga pripoji nekoj drugoj državi; članom 308 - za napad na ustavno uređenje [uzurpacijom ustavnih ovlašćenja organima vlasti koji su zaduženi za međunarodne odnose i pregovore], do 15 godina robije za pretnju silom radi promene ustavnog uređenja [zastrašivanjem da će strane sile vojno da prisile Srbiju] ili svrgavanja najviših državnih organa [otimajući im nadležnosti i tako ih poništavajući]; članom 309 – do 8 godina robije za ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije uz pomoć iz inostranstva [pozivanjem na saučesništvo strance], a do 3 godine zbog rasturanja materijala koji na to podstiče [prisiljavajući sve medije na to]; a članom 313, zbog diverzije, kada na neki način uništi [preda Gazivode, na primer] neko postrojenje ili kakav drugi objekat koji ima veći značaj za bezbednost ili snabdevanje građana ili za privredu, sledi robija do 15 godina; a članom 314, u slučaju sabotaže, kada na prikriven, podmukao [upravo očigledna odlika svih nedela] ili drugi način u vršenju svoje službene dužnosti ili radne obaveze prouzrokuje štetu [koliko vrede KiM koje bi da otme građanima Srbije?] koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara, sledi kazna zatvorom do 15 godina.
Član 315. određuje zatvorske kazne do 15, 10, i 8 godina za špijunažu za strane države, kada saopštava, preda ili učini dostupnim tajne vojne, ekonomske ili službene podatke [svi ”pregovori” van ovlašćenja su takvi], za onoga ko stvara obaveštajnu službu koji služi strancima [partijska i medijska struktura stranaka i vlasti i ”opozicije”], ko za nju radi ili pomaže njen rad, ili pribavlja takve podatke, i time izaziva teške posledice za bezbednost, ekonomsku ili vojnu moć Srbije. Za udruživanje radi protivustavne delatnosti [sa vladom, Ustavnim sudom, Skupštinom...] član 319. propisuje kaznu do 5 godina robije, a za pripremanje izvršenja takvog dela [zvanični sastanci vlade, zasedanja Skupštine, partijski skupovi...] član 320. propisuje robiju do 5 godina, a do 10 godina za upućivanje ili prebacivanje na teritoriju Srbije lica koja učestvuju u tome [naročito pozivanjem i ugošćavanjem istih van okvira ustavnih ovlašćenja]. Za sada najteža kazna – doživotnom robijom – je propisana članom 321. za krivično delo izvršenja sa umišljajem gore navedenih radnji a čija posledica bi bila smrt jednog ili više lica, ili izazivanje opasnosti za živote ljudi, ili bi bilo praćeno teškim nasiljima ili velikim razaranjima, ili bi dovelo do ugrožavanja bezbednosti ekonomske ili vojne snage Srbije - što će biti neumitna posledica otimanja KiM od strane terorista i NATO država i vođa albanske manjine u Srbiji.
„Ovlašćuje generalnog sekretara da uz pomoć odgovarajućih međunarodnih organizacija, uspostavi međunarodno civilno prisustvo na Kosovu, kako bi se obezbedila privremena uprava na Kosovu, pri čemu će narod na Kosovu moći da uživa suštinsku autonomiju U OKVIRU SR Jugoslavije, a koja će obezbediti prelaznu upravu, pri čemu će uspostavljati i nadgledati razvoj privremenih
demokratskih institucija samouprave, kao bi se obezbedili uslovi za miran i normalan život“. Pravno stanje na terenu takođe govori u prilog tome da tzv. Republika Kosovo nema puni suverenitet, koji jeste jedan od uslova državnosti, jer na teritoriji „Kosova“ postoje institucije Republike Srbije kroz obrazovanje, zdravstvo i opštinsku upravu.
POTPIS FRANCUSKE (koja se u ovom tzv. Sporazumu/Predlogu pojavljuje kao jedna od dve strane sile koje se protivpravno mešaju u unutrašnja pitanja suverene Republike Srbije) KAO STALNOG ČLANA SAVETA BEZBEDNOSTI GARANTUJE TERITORIJALNI INTEGRITET SRBIJE, TAKO DA OVIM PONAŠANjEM SADA FRANCUSKA KRŠI UPRAVO ONO ŠTO, UZ OSTALE STALNE ČLANICE SAVETA BEZBEDNOSTI, GARANTUJE.
(Treba naglasiti da je ovo Prvi tzv. ustav Kosova*. – kasnije je došlo do izvesnih promena ali je suština ostala ista).
Član 147. (Finalni autoritet Međunarodnog civilnog predstavnika): „Bez obzira na bilo koju odluku ovog Ustava, Međunarodni civilni predstavnik će, u skladu sa Razumnim predlogom za rešavanje statusa Kosova od 26.marta 2007, biti Finalni Autoritet na Kosovu (..)“.
Član 153. (Međunarodni vojni predstavnik): „Bez obzira na bilo koju odluku ovog Ustava... Glavnokomandujući Međunarodnih vojnih snaga će, u skladu sa Razumnim predlogom za rešavanje statusa Kosova od 26.marta 2007, biti Finalni Autoritet na terenu (...) To znači da tzv. Ustav samoproglašene Republike Kosova*, u svojim članovima 147. i 153. jasno i nedvosmisleno, protivno logici suvereniteta odriče tzv. Kosovu* nezavisnost i suverenitet, navodeći da su „konačne vlasti“ na tzv. Kosovu* civilni predstavnik Ujedinjenih nacija i vojni predstavnik NATO snaga – s tim što, budući da je član Ustava 153. nadređen članu 147, oni koji zapovedaju NATO snagama u najvišoj instanci postaju konačni suvereni Kosova*.
Propisi unutrašnjeg prava o nadležnosti za zaključivanje ugovora - „Jedna država se ne može pozvati na činjenicu da je njen pristanak da bude vezana ugovorom izražen na taj način što se narušava odredba njenog unutrašnjeg prava u vezi sa nadležnošću za zaključenje ugovora, kao na slučaj manljivosti, OSIM ako ova povreda nije bila očigledna i ne odnosi se na neko pravilo unutrašnjeg prava od suštinskog značaja“. Prihvatanjem Francusko-Nemačkog plana krši se Ustav, kao najviši pravni akt Republike Srbije, po kome je Kosovo i Metohija njen sastavni i neotuđivi deo.
Prinuda izvršena nad predstavnikom države - „Izražavanje pristanka neke države da bude vezana ugovorom, koje je dobijeno prinudom izvršenom nad njenim predstavnikom putem postupaka ili pretnji učinjenih lično njemu, lišeno je svakog pravnog dejstva“.Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić u svim javnim obraćanjima ističe da je suočen sa strašnim pritiscima od strane viskoh stranih predstavnika, kada je u pitanju konačno rešavanje statusa Kosova i Metohije.
Prinuda nad državom izvršena putem pretnje ili upotrebom sile - „Ništavan je svaki ugovor čije je zaključenje postignuto pretnjom ili upotrebom sile kršenjem principa međunarodnog prava koji su uneti u Povelju Ujedinjenih nacija“.Aleksandar Vučić kao predstavnik Republike Srbije u pregovorima o statusu Kosova i Metohije, u skoro svim svakodnevnim obraćanjima građanima Srbije
putem medija ističe da se državi Srbiji preti uvođenjem sankcija, povlačenjem stranih invenstitora, čak i novim ratom, ukoliko ne prihvati FrancuskoNemački plan. Srbija je slobodna i suverena država, kojoj se po članu 2. Povelje Ujedinjenih nacija garantuje sloboda i jednakost u međunarodnim odnosima, kao i obaveza drugih članica da se uzdržavaju od pretnje silom ili upotrebe sile
protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti.
Po Ustavu Republike Srbije, član 112, predsednik Republike Srbije ima protokolarne nadležnosti i nema ovlašćenja da samostalno vodi spoljnu politiku Republike Srbije.
Imajući u vidu sve gore navedeno smatramo da se Francusko-Nemački sporazum mora oglasiti ništavim, jer je prihvaćen u suprotnosti sa Poveljom Ujedinjenih nacija, Bečkom konvencijom o ugovornom pravu, Rezolucijom 1244, Ustavom Republike Srbije, tzv. Ustavom tzv.Kosova*, a sve pod pretnjom i ucenom njenog neovlašćenog tzv. predstavnika Aleksandra Vučića.
Briselski sporazum, koji je zaključen 2013.godine, a čiji su potpisnici bili Ivica Dačić kao predstavnik Republike Srbije i Hašim Tači kao predstavnik tzv. Kosova*, uz posredovanje Evropske unije, takođe je ništav, po Bečkoj konvenciji, član 1: „Ova konvencija primenjuje se na ugovore između država“.Tzv. Kosovo* 2013.godine nije imalo elemente državnosti, jer su institucije države Srbije funkcionisale u skoro punom kapacitetu. Po članu 8. Ustava Republike Srbije Kosovo i Metohija su sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije. U Rezoluciji 1244 je navedeno da Kosovo „ima suštinsku autonomiju u okviru SR Jugoslavije“.
Ništavost ovog tzv. Sporazuma potvrđuju i međunarodni principi i praksa, među kojima su i 14. tačaka predsednika Sjedinjenih država Amerike Vudroa Vilsona, od 8. januara 1918, a koje su postale deo međunarodnog prava, čija Prva tačka zahteva JAVNOST MIROTVORAČKIH DOGOVORA i zabranjuje ”bilo kakve privatne međunarodne dogovore” jer ”diplomatija uvek mora biti vođena otvoreno i pred očima javnosti.” Narod, tj. građani Srbije, kao nosioci njenog suvereniteta, nisu imali pristup ni privatnom procesu koji je vodio predsednik, koji je prekoračio svoja ovlašćenja, a ni ishodu tih tajnih i mirokršiteljskih privatnih dogovora.
Dogovor o Ligi naroda u svojem članu 18 je obavezao sve države da svaki međunarodni ugovor ili dogovor registruju pri Sekretarijatu Lige i da bude objavljen i dostupan javnosti jer će neispunjavanjem tih obaveza odmah postati ništavan.
Organizacija Ujedinjenih nacija je potvrdila ovo pravilo Lige naroda i Poglavlje 16, član 102, Povelje UN kaže da ”svaki međunarodni ugovor ili sporazum postignut sa ČLANOM UJEDINjENIH NACIJA“… ”mora biti registrovan pri Sekretarijatu i od njega objavljen.” Drugi deo tog člana kaže da ”niko od potpisnika ne može da se na taj ugovor-sporazum poziva pred bilo kojim organom
Ujedinjenih nacija.” Tzv. Kosovo* niti je član UN, niti je ravnopravan pregovarački partner Srbije, Nemačke, a još manje Francuske, koja je garant teritorijalnog integriteta Srbije kao stalna članica Saveta bezbednosti UN. Stoga, istinski suveren Srbije – NAROD, TJ. GRAĐANI SRBIJE - niti ima obavezu da prihvati niti da sprovede ne samo nezakonit i privatan sporazum nenadležnih ”pregovarača” već ima i pravo i obavezu da pred UN zahteva od Saveta bezbednosti da ceo proces i njegov ishod proglasi ništavnim.
Na kraju treba podsetiti sve i na jedan primer tajnog dogovora, od pre tačno 100 godina, predstavnika jedne države sa predstavnicima druge, koji je postignut pod pretnjama i pritiskom, radi obezbeđivanja ostvarenja interesa moćnije države na teritoriji nemoćnije. Radi se o Specijalnoj konvenciji o potraživanjima, među Meksikancima poznatijoj pod imenom Ugovor sa ulice Bukareli, iz 1923, između Meksika i Sjedinjenih država Amerike. Predsednik Meksika, Alvaro Obregon, kome je iz političkih razloga posle Meksičke revolucije bilo potrebno priznanje Amerike, je u Sijudad-de-Mehiku, u državnoj zgradi na ulici Bukareli potpisao taj ugovor kako bi Meksiko bio priznat od američkog predsednika Vorena Hardinga. Tajni deo ugovora je Americi dao neprihvatljive povlastice i doveo Meksiko u stanje potpune zavisnosti, tj. kolonijalnog statusa i onemogućio je bilo kakve političke slobode ili ekonomski razvoj. Posle novih izbora, 1924. godine, novi predsednik Plutarko Elias Kajes, je poništio taj tajni nezakoniti i štetni ugovor.
Taj međunarodno prihvaćeni presedan daje nadu i primer građanima Srbije kako treba postupiti čim budu uspostavljeni uslovi za slobodno i neucenjivo delovanje časnih i istinskih ovlašćenih predstavnika suverene države Republike Srbije.
Usaglasili i objedinili : prof.dr Višeslav Simić - Međunarodna srpska organizacija RAS iz dijaspore, Branko Dragaš – Ekonomski pokret, Slađana Stojadinović – Narodni pokret za vaskrs Srbije
Pripadnici rodoljubive, društveno odgovorne i aktivne elite srpskog naroda su istog dana kada je ceremonijalni šef države sklopio svoj lični sporazum sa neprijateljima Srbije poslali ovu Izjavu srpskog naroda svim vladama i medijima, obezbedivši time pravnu osnovu za potvrđivanje ništavnosti protivpravnog akta predsednika Srbije:
Mi Srbi,
koji smo voljom i delima Kolektivnog Zapada pretrpeli gorka stradanja i bedu, obespravljeni i iscrpljivani patnjama koje su do vrhunca poniženja i genocida dovedene nametanjem nezakonitog i nelegitimnog vladara koji krši Ustav Republike Srbije i međunarodno pravo i koji je danas, 27. februara 2023, u Briselu, javno počinio Veleizdaju i pokušaj nacionalnog i državnog samoubistva privatnom kriminalnom trgovinom sa predstavnicima Evropske Unije i njihovom marionetom, koja se predstavlja kao ”predsednik vlade” ”Kosova”, ODLUČUJEMO DA očuvamo svoja prava i moći kao ljudska bića na ovoj zemlji i da potvrdimo svoj položaj kao odvojene i ravnopravne nacije i države među ostalima u međunarodnom sistemu, koja proističu iz Prirodnog Prava i voljom Stvoritelja.
Kada u propadanju jedne ličnosti i u njenoj dvoličnoj međunarodnoj igri, taj, koji bi trebalo da je Sluga Naroda najvišeg reda, počini Veleizdaju i ugrozi i državu i narod kojima se zakleo da će ih i po cenu života čuvati, postaje obavezno za taj narod DA RASKINE SVE OBAVEZE prema njemu, da obije okove tiranije i da najuri vlasti koje živote i slobodu pojedinaca, kao i opstanak nacije i države, vode u propast.
Sa jedne strane, mi Srbi, smo primoravani da se priključimo đavolskom sistemu pravila koja večito zavađuju i razaraju narode, kolonizatorski ih porobljavaju, izazivaju šovinizam, presiju u pokorenim državama, pogrome, imperijalističke zločine i ratove, a na drugoj strani, mi Srbi, svim srcem želimo da pohrlimo ka novom svetu u nastajanju - svetu uzajamnog poverenja i mira, slobode i ravnopravnosti za narode i države, mirnom suživotu i bratskoj saradnji nacija.
PONIŠTAVAMO i ODRIČEMO SE svake vlasti Republike Srbije koja izdaje Otadžbinu u saučesništvu sa stranim neprijateljima i u zaveri radi istrebljenja sopstvenog naroda. Srećom, Narodna Volja Srba, oslanjajući se na slavnu i pobedničku istoriju našeg naroda, spremnost na junačku borbu i nesebično žrtvovanje u odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše Otadžbine,
zaštite života i imovine, otklanjanja patnji, borbe za narodna prava, ĆE POBEDITI PROTIV BILO KOJE POLITIČKE SNAGE I NjENIH TRUPA I ZATREĆE IH.
Čak i sada, u ovom sumornom času, Narodna Volja je već pobedila jer se većina naroda konačno i mentalno i duhovno i emotivno oslobodila mračnih sila prevare i podvale.
IZJAVLjUJEMO ovo PRED CELIM SVETOM i svečano proglašavamo da je Srbsku Narodnu Volju nemoguće poništiti jer njena moć proističe iz naše istorije, proverena je bezbrojnim izazovima i posvećena stalnim pobedama, i stoga mi, Srbi, ODBACUJEMO, PROKAZUJEMO, OPTUŽUJEMO I ZABRANjUJEMO SVIM NOSIOCIMA JAVNIH FUNKCIJA U SRBIJI DA SAUČESTVUJU U VELEIZDAJI A TAKVE PROGLAŠAVAMO NEZAKONITIM I NELEGITIMNIM, SVE NjIHOVE MEĐUNARODNE AKTE I DOGOVORE SAMO PRIVATNIM I POJEDINAČNIM, A SVA STRANA NAMETANjA I KRŠENjA SUVERENITETA NARODA SRBIJE I TERITORIJALNO INTEGRITETA DRŽAVE SRBIJE KRIMINALNIM, UNAPRED PONIŠTENIM I NEVAŽEĆIM.
Pozivamo SRBSKU INTELEKTUALNU ELITU da predupredi sve pripadnike političke klase u Srbiji, koji od 1992. neprestano rade protiv Srbije i srbskih interesa, da se održi na vlasti ili da se vrati na vlast, tako što će hitno i hrabro formirati Privremenu Izvanrednu Delovodnu Vladu kako bi osiguraliunutrašnji mir i međunarodni opstanak i Srbske Države i Srbskog Naroda.
SERBIAN PEOPLE’S WILL - SRBSKA NARODNA VOLjA