PREMIJERKA ANA BRNABIĆ U UN: Srbi na Kosovu i Metohiji izloženi političkom, pravnom, institucionalnom i fizičkom nasilju
Autor: Glas javnosti
Premijerka Srbije Ana Brnabić ukazala je na sednici Saveta bezbednosti UN da su Srbi na Kosovu izloženi političkom, pravnom, institucionalnom i fizičko nasilju.
Poručila je da je krajnje vreme za uspostavljanje Zajedince srpskih opština, koja je nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma.
Brnabić je istakla da je situacija na Kosovu u protekle dve godine, a posebno u poslednjih 12 meseci, postala veoma ozbiljna.
"Iz onoga što svi možemo da vidimo na terenu, na osnovu brojnih primera u proteklih 12 do 18 meseci, zvaničnici u Prištini, administracija, nažalost, najjednostavnije rečeno, imaju tri ključne poruke za Srbe i drugo nealbansko stanovništvo na KiM i za međunarodnu zajednicu. I sve ono što vidimo u ovim izveštajima i sve što se svakodnevno dešava na terenu, može se sažeti u te tri poruke", kazala je Brnabić.
Prema njenim rečima, prva poruka Prištine je da Srbi koji su otišli posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja, odnosno pogroma 2004. godine, ne treba da se vraćaju i nisu dobrodošli.
"Duboko je uznemirujuće, žalosno, ali i sramotno, da KiM ostaje, prema relevantnim izveštajima UN, teritorija koja, u poređenju sa svim postkonfliktnim teritorijama u celom ovom našem ludom svetu, ima najmanje povratnika. Manje od dva odsto raseljenih vratilo se na Kosovo i Metohiju. Manje od dva odsto i to nije slučajno", ukazala je.
Kako dodaje, ako i kada pokušaju da se vrate, obično vide da im je neko nezakonito zaplenio privatnu imovinu zbog čega prijavljuju uzurpaciju i traže pomoć od vlasti u Prištini i to nadajući se pravdi i pravičnosti.
Međutim, kako navodi, u većini slučajeva, umesto da dobiju pomoć, oni budu uhapšeni i završe u zatvoru.
"Samo u poslednjih nekoliko meseci pojedinci kao što su Dušan Arsić iz Matice kod Prištine, Časlav Jolić i Gavrilo Milosavljević iz Istoka i Milorad Đoković iz Vitomirca, svi su uhapšeni pod optužbom za ratne zločine, iako su u prošlosti više puta ulazili na KiM i nikada nisu hapšeni, niti optuženi, sve do trenutka kada su tražili svoju privatnu imovinu, njihovu zemlju, njihove domove da im se vrate. U tom trenutku optužbe su se iznenada pojavile, tek nakon što su počeli pravni procesi povrata uzurpirane imovine", ukazala je premijerka Srbije.
Kako ističe, to je jasna poruka zvaničnika u Prištini raseljenim Srbima da se ne vraćaju i da nisu dobrodošli te naglašava da otuda i jeste i ponižavajuća činjenica da Kosovo ostaje svetski šampion u najmanjem broju povratnika od svih postkonfliktnih teritorija širom sveta.
Prema rečima premijerke Srbije, druga poruka koja se šalje Srbima na najbrutalnije načine jeste da oni koji su ostali, koji još žive na teritoriji Kosova i koji žele da ostanu, treba da odu.
"Kroz mesece i godine sistematskog, potpunog poništavanja čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca, pretvarajući njihove živote u stalnu noćnu moru nesigurnosti izazvane potpunim odsustvom vladavine prava, a obeleženom samovoljnom odlukom o tome ko će i kada biti hapšen, privođen, prebijan, mučen, ponižavan i držan u zatvoru na nepoznato vreme, pitajući se da li će se na vašu decu, braću, očeve i muževe pucati slobodno, samo zato što su Srbi, ako će vam sveštenici biti deportovani, a imovina zaplenjena, ako će oni koji pucaju na vas i oni koji vas tuku uvek, po pravilu, biti pušteni na slobodu – kao što se svaki dan dešava na današnjem KiM – čineći to svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, svake godine, Priština je poslednjih nekoliko godina uspela da generiše opasnu bezbednosnu krizu", istakla je Brnabić.
Kako dodaje, ono što danas vidimo na Kosovu, a izveštaj generalnog sekretara UN jasno pokazuje neke od tih stvari, jeste sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima.
Ljudski gledano, navodi premijerka, apsolutna prekretnica kada su svi shvatili da Priština želi da Srbi odu, nije bio pokušaj ubistva 11-godišnjeg deteta Stefana Stojanovića i njegovog 21-godišnjeg rođaka Miloša, dok učestvuju u božićnoj litiji u Gotovuši, kod Štrpca, već kada je Azem Kurtaj, koji je počinio taj gnusni zločin pucanja na decu na Božić i koji je pripadnik Kosovskih bezbednosnih snaga, koje su, inače, nelegalna formacija po članu 15. Rezolucije SB UN 1244, pušten kao slobodan čovek.
"Azem Kurtaj koji je na Božić pucao i ranio 11-godišnjeg dečaka danas je slobodan čovek, koga je prištinsko pravosuđe potpuno amnestiralo. To je možda sve što neko treba da zna o vladavini prava na KiM i sve što neko treba da zna o uslovima u kojima danas žive Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM", istakla je.
Upitala je zar nije poziv zvaničnika iz Prištine drugima da pucaju na Srbe kada Albanac, pripadnik Kosovskih bezbednosnih snaga, puca i teško rani dete, a zatim bude proglašen za slobodnog čoveka.
"Zašto ne bi – nema posledica takvih radnji. Amnestija za Kurtaja je u suštini otvoreni poziv drugima da ponove takve radnje. S druge strane, zanimljivo je da u tom istom pravnom sistemu koji je oslobodio zločinca koji je pucao na decu, ako si Srbin, kao braća Andrija i Mihajlo Mitić iz Gračanice, uhapšen si i priveden na mesec dana zbog ne vezivanja pojasa! Neverovatno, zar ne? Ali, tužna istina je: ovako danas izgleda svakodnevica Srba na KiM", naglasila je.
Dodaje da, nažalost, ima još više paradoksalnijih primera kao što su Slađan Trajković i Zlatko Arsić koji su uhapšeni za navodne ratne zločine.
"Začudo, obojica su nekada bili pripadnici takozvane kosovske policije, gde su, da bi se zaposlili, morali da dobiju bezbednosne dozvole iz Prištine! Dakle, prošli su bezbednosne provere u Prištini, primljeni u Kosovsku policiju, godinama služili kao deo multietničke policije (na osnovu Briselskog sporazuma), a kada su izašli iz policije, uhapšeni su i optuženi kao ratni zločinci", napominje.
Podseća da je Slađan Trajković, koji je bio u Kosovskoj policiji od 2013. godine i prošao sve bezbednosne provere, uhapšen 15. decembra i još uvek je u pritvoru što je više od 10 meseci.
Dodaje da je Zlatko Arsić još duže bio u Kosovskoj policiji, ali je uhapšen 7. marta i naravno, i dalje je u pritvoru.
"Na današnjem Kosovu, ako ste Srbin, možete biti proizvoljno hapšeni, optuženi i držani u pritvoru koliko god žele njihovi političari – a to se dešava u prisustvu Kfora, Euleksa i UNMIK. Možete li da zamislite kako bi izgledao život na KiM da njime upravlja Priština, bez prisustva Kfora, Euleksa i Unmika? Samo od početka ove godine upucano je šest Srba, a niko nije krivično odgovoran. U protekle dve i po godine bilo je 434 etnički motivisana napada na Srbe i njihovu imovinu, što je neverovatnih 50 odsto više u odnosu na period pre Kurtijeve administracije – a još uvek ne znamo da li je neko odgovarao, ni da li je bilo optužnica. Kao direktna posledica ovog terora, 11 odsto Srba je napustilo sever KiM od dolaska Aljbina Kurtija na vlast", naglasila je.
Treća jasna poruka zvaničnika iz Prištine Srbima, ali i međunarodnoj zajednici je, kako kaže Brnabić, postignuti sporazumi neće biti sprovedeni, a ti sporazumi ili deo sporazuma koji su sprovedeni, biće poništeni, rastavljeni ili blokirani.
Kako se u ovom Izveštaju jasno kaže, primećuje, kao i u svim ostalim u proteklih 10 plus godina, ni reči o Briselskom sporazumu, prvom sporazumu o normalizaciji, ništa nije sprovedeno od strane Prištine.
"Krajnje vreme za uspostavljanje ZSO je prošlo pre 5-6 godina, ali ipak – ovo je nešto što treba da se uradi. ZSO je nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma.
Međutim, da jasno kažem, to treba da bude ZSO u skladu sa potpisanim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, a ne bilo koja organizacija koja nosi to ime. Način formiranja i donošenja Statuta ZSO-a, kao i njegova ovlašćenja, jasno su definisani i ne mogu biti predmet tumačenja. Opšti principi za uspostavljanje ZSO, njegov pravni okvir i detaljna lista njegovih nadležnosti jasno su navedeni u Sporazumu iz 2015. godine, koji je potpisao Isa Mustafa, kao zvanični predstavnik Prištine u prisustvu tadašnje visoke predstavnice EU Federike Mogerini", podseća Brnabić.
Kako naglašava, svi znamo da je Priština u protekle dve godine otvoreno izjavila nekoliko puta da nema nikakvog interesa i nema nameru da formira ZSO.
Da stvar bude gora, kako dodaje, Priština je poslednjih 12 meseci aktivno podrivala sve što je postignuto Briselskim sporazumom.
"Aljbin Kurti je 3. novembra prošle godine smenio komandanta Regionalne policijske uprave Sever, čime je praktično rasformiran multietnički policijski sastav na KiM, što je direktno u suprotnosti sa članom 9 Briselskog sporazuma. Tek posle te akcije predstavnici srpskog naroda napustili su prištinske institucije. Do tog odlaska je došlo nakon što ih je Kurti u suštini izbacio iz tih institucija", ukazala je.
Kao još jedan signal da ne priznaju Briselski sporazum, kako kaže Brnabić, Priština je 4. avgusta, usred bezbednosne krize na severu Kosova, pokušala da oduzme licencu Telekom kompaniji MTS.
Ta mera predstavlja direktno kršenje Briselskog sporazuma i postignutih rezultata tim sporazumom, ukazuje i dodaje da Priština od 14. juna takođe direktno krši Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) – i to ne prvi put.
"Zabrana kretanja robe srpskog porekla na KiM direktno krši princip slobodne trgovine, CEFTA i Poglavlje IV Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Prištine. Kao direktna posledica, Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM sve teže dolaze do hrane i lekova. Preti nam humanitarna katastrofa. Zdravstvene ustanove u pretežno srpskim sredinama ne mogu da nabave osnovne medicinske potrepštine, poput kiseonika. Među lekovima koji više nisu dostupni su lekovi za hemoterapiju, anestetici, antibiotici, rastvori za infuziju, vakcine itd. Lekovi za izuzetno hitne slučajeve i operacije će biti dostupni još najviše dve nedelje. Nedostaju im čak i be-se-že vakcine za bebe", istakla je.
Govoreći o reakciji Prištine na poslednje zahteve međunarodne zajednice za deeskalaciju, Brnabić kaže da je do eskalacije ionako strašne situacije na terenu došlo sprovođenjem lažnih lokalnih izbora održanih u aprilu, u četiri opštine na severu Kosovu.
"Umesto da shvate da su Srbi napustili privremene institucije kao poziv za potpunu primenu Briselskog sporazuma i spasavanje procesa dijaloga, Priština se odlučila za dalju eskalaciju. Odlučili su da održe lokalne izbore na kojima je učestvovalo samo 0,03 odsto Srba, koji čine više od 95 odsto populacije na severu Kosova i Metohije. Izbori su sprovedeni na smanjenom broju biračkih mesta, glasanje se odvijalo u posebnim kontejnerima pod zaštitom potpuno naoružane vojske. Slobodni i fer nije termin koji bi bilo ko upotrebio da opiše te izbore", kazala je.
Podseća da su nakon tih događaja, "nameštenici Prištine" jer ih ne može nazvati "izabrani gradonačelnici“, nasilno ušli u opštinske kancelarije u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, u pratnji specijalnih jedinica kosovske policije, naoružane puškama dugih cevi, što je još jedno direktno kršenje Briselskog sporazuma.
"Šta se dešavalo narednih dana, svi znate, a kako smo čuli iz Izveštaja UNMIK-a – strašna eskalacija. U protestima je povređeno više od 50 nenaoružanih Srba. Pripadnici KFOR-a su zadobili povrede, što je tragično i nedopustivo. Tom prilikom su 3 Srbina hospitalizovana zbog prostrelnih rana, a 4 su uhapšena. Najteže povrede zadobio je Dragiša Gajak, koji je rafalom iz automatske puške upucan u leđa, zadobio je povrede kičme, stomaka i šake. Pripadnik specijalne jedinice kosovske policije odgovoran za ovaj zločin nije uhapšen, pa čak ni optužen", podsetila je.
Kako dodaje, umesto da goni kriminalce koji su pucali na demonstrante, Priština drži u zatvoru ljude poput Dušana Obrenovića koji je, kako se jasno vidi na video snimku, mirno protestovao protiv nasilja, ali to, kao i dokazi koji su usledili, nisu sprečili njegovo hapšenje, nakon čega je brutalno maltretiran i pretučen.
"Ostao je u pritvoru do danas. EU je tada, 3. juna, pozvala na deeskalaciju. A od 3. juna, kada je EU zahtevala hitnu deeskalaciju, Priština je preduzela ukupno 23 eskalirajuća koraka na severu KiM. Ukupno 24 Srba uhapšeno je otkako je EU zahtevala hitnu deeskalaciju. Jedan od njih, Milun Milenković Lune, tokom hapšenja i pritvora brutalno i nečovečno je pretučen, što je dokumentovano kako kroz medicinske kartone i izveštaje. Optužen je da je učestvovao na protestima građana u Zvečanu, iako tog dana nije ni bio u Zvečanu. Takođe je i dalje u pritvoru", kazala je.
Izveštaj UNMIK-a potvrđuje da postoji video snimak koji prikazuje maltretiranje i degradaciju jedne od uhapšenih osoba dok je bio u policijskom pritvoru, kaže Brnabić i navodi da je taj snimak široko je rasprostranjen na društvenim mrežama.
Kosovska policija presrela je dvoje maloletne dece Kristijana (15) i Daru Radosavljević (17) koji su vozili kvad bicikle u selu Rudine kod Zvečana i brutalno ih pretukli, kazala je premijerka i dodala da je majka zatekla svog sina kako kleči, rukama prekrivajući glavu, dok su nad njim stajala dva teško naoružana policajca.
Kosovska policija je 28. juna, kako kaže premijerka, na najznačajniji državni praznik Srbije - Vidovdan, čak tri puta zaustavljala automobil u kome je bio stariji sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića Danilo ocenjujući da je to jasna i brutalna provokacija.
"Priština je 29. juna jednostrano proglasila Civilnu zaštitu terorističkom organizacijom bez ikakve koordinacije i konsultacija sa međunarodnim partnerima. I tako dalje. Priština je nastavila nezakonitu eksproprijaciju zemljišta u vlasništvu Srba u Zubinom Potoku i Leposaviću. Doneli su i novi zakon o eksproprijaciji, legalizujući protivpravno oduzimanje srpske zemlje. Priština je istrajala u uspostavljanju nelegalnih baza na severu KiM na zemljištu koje je Srbima nezakonito oduzeto", navela je Brnabić.
Ukazala je da je samo pre dva dana, iguman manastira Devina voda kod Zvečana, otac Fotije, deportovan u Severnu Makedoniju bez jasnog objašnjenja.
"U istom ovom kratkom periodu, nakon što je EU pozvala na deeskalaciju, dogodila su se čak 74 etnički motivisana napada na Srbe. Kriza na KiM je, s obzirom na sve iznete činjenice, tragično, ali predvidljivo, eskalirala 24. septembra kada je došlo do oružanog sukoba između grupe naoružanih Srba sa KiM i policijskih i paravojnih formacija iz Prištine u selu Banjska i okolini. Istrage su u toku kako bi se dali svi odgovori i rasvetlile sve nejasnoće u vezi sa ovim događajima, uključujući i način na koji su dva od tri preminula Srbina izgubila živote, što je izgleda bilo hladnokrvno pogubljenje nakon što su se predali.
Odgovorno tvrdim da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa ovim događajem i spremni smo da međunarodnoj zajednici pružimo sve informacije i dokaze koji su danas dostupni da potvrdimo tu izjavu", naglasila je.
Kako je dodala, događaji u Banjskoj su, nažalost, logična posledica vladavine straha i terora koju je Priština odlučila da sprovede, uprkos jasnim zahtevima međunarodne zajednice za deeskalaciju, upravo računajući na to da će miran otpor srpskog naroda na severu Kosova postati nešto više.
Rezimirajući, Brnabić kaže da kontinuirano i iznova izražava zabrinutost zbog opasnosti koje mogu proisteći iz odbijanja Prištine da ispuni obaveze preuzete u dijalogu sa Beogradom, uz posredovanje EU.
"Trenutna situacija na terenu je neizbežna posledica niza više jednostranih akcija Prištine. Raseljeni Srbi ne mogu da se vrate na KiM. Kada pokušaju, muškarci budu uhapšeni, a ženama, poput Dragice Gašić, se preti i bivaju terorisane. Oni Srbi koji su ostali, svakodnevno žive u strahu i nesigurnosti. Priština u suštini želi da oni odu i to jasno pokazuje. 11 odsto je već otišlo. Da budemo potpuno jasni, ono o čemu svedočimo je kampanja tihog etničkog čišćenja", ukazala je Brnabić.
Kako kaže, kampanja sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i svesnog stvaranja nepodnošljivih uslova za život za njih, sastoji se od postepenog, ali trajnog uskraćivanja osnovnih prava, napada pripadnika oružanih prištinskih formacija, fizičkih napada na Srbe i njihovu imovinu i lažnih optužnica.
"Ove represivne i etnički motivisane akcije pažljivo su sračunate da izazovu reakcije Srba na severu KiM, da bi se kasnije iskoristile za nastavak i intenziviranje odmazde i terora", poručila je.
Prema rečima premijerke, cilj Srbije je implementacija svih prethodnih sporazuma, odnosno Briselskog sporazuma i uspostavljanje ZSO u skladu sa sporazumom potpisanim 2015. godine, bezbednost za Srbe i za sve ljude na Kosovu.
"Dok se dijalog nastavlja, a mi tražimo kompromis koji će obezbediti dugoročni mir i stabilnost, istorijsko pomirenje između Srba i Albanaca, prosperitet, pomozite ljudima koji žive na KiM, Srbima kao i ostalim nealbancima, da žive u miru, uživaju osnovne slobode, sigurnost bez stalnog zastrašivanja i progona", navela je Brnabić.
Premijeka je navela da se Srbija zalaže čvrsto i veruje u principe međunarodne vladavine prava i Povelju UN, kao i miru i stabilnosti.
"Dijalog je jedini način da se reše problemi Kosova i Metohije. I mogu samo da kažem da će Beograd i pored svih poteškoća ostati privržen", zaključila je Brnabić.
Glas javnosti/Kosovo onlajn
SKINI APLIKACIJU
.png)
