POVOD ZA NATO AGRESIJU! SRPSKI OBAVEŠTAJAC O VILIJAMU VOKERU: Bio je odgovoran za zločine u Latinskoj Americi, a na Kosovo je došao da napravi nove Markale!

Srpskim bezbednosnim strukturama je bilo dobro poznato ko je Vilijam Voker.

On je u oktobru 1998. godine postavljen za šefa Kosovske verifikacione misije OEBS, kaže u intervjuu za Kosovo Onlajn general-potpukovnik u penziji Jovan Milanović, koji je nekoliko meseci ranije dostavio Beogradu informaciju da postoje planovi da na Kosovu bude isceniran incident po ugledu na slučaj "Markale“ u Sarajevu, koji bi bio povod za NATO agresiju na SR Jugoslaviju. Po njegovim rečima, Voker je bio poslat sa zadatkom da to sprovede u delo, što je, kako dodaje, i učinio u Račku.

Nepunih mesec dana nakon Vašeg povratka u Beograd dogodio se famozni slučaj Račak, koji je praktično iskorišćen kao povod za agresiju NATO 24. marta 1999. godine. Jedna od ključnih figura vezanih za zbivanja u Račku bio je šef Kosovske verifikacione misije OEBS Vilijam Voker. Da li je bezbednosnim organima bilo poznato ko je on zapravo?

Ništa nije bilo nepoznato, on je inače čovek koji je odgovoran za rušenje sistema i zločine u Latinskoj Americi. To je obaveštajac, čovek kome je to bila profesija. Znači zločinac, ništa drugo.

Račak jeste bio iznenađenje u smislu podmetanja, međutim, mi smo znali, evo ovde piše 7.8.1998. godine, Merkale-Račak. To je datum, kada sam dostavio u Beograd informaciju iz NATO, da će se scenario za aktiviranje agresije biti po modelu "Merkale" u Sarajevu. I evo pročitaću nekoliko rečenica objašnjenja-teza, mada postoji i šira informacija, kako su izgledale Markale i da će se po tom scenariju pronaći trenutak kada će se iscenirati događaj na teritoriji Kosova i Metohije, koji bi bio dovoljan argument da se krene u agresiju:

Eksperiment izveden na američkom poligonu, govorim o Markalama, korišćenjem maketa, ambijent na pijaci kao u Sarajevu, sticajem okolnosti tu pijacu znam, jer sam više od tri godine živeo u Sarajevu i snabdevao se sa te pijace Markale. Mesto na kome je izvedena priprema za Markale je Aleksandrija blizu Vašingtona. Pripreme su izvele Sjedinjene Američke Države. Učestvovali su Muslimani, uz asistenciju muslimanskog vrha. CIA je bila nosilac psihološko-medijske operacije. Doneta je odluka da se pripremi slična operacija za Kosovo i Metohiju. Povod za agresiju da bude kao što je bio za Republiku Srpsku, a to je izazivanje humanitarne katastrofe.

Istovremeno su izračunali i moguće efekti. Ova informacija je bila u Unproforu u Bosni, a po njoj je rađen i model za Račak. Tako da je to bilo projektovano i to se i dogodilo. Naravno, to je famozni Voker obavio na način kako je obavio, presvlačenjem boraca u civilna odela i dovlačenjem na tu poziciju. Napravljena je inscenacija međunarodnog nivoa i uz sve medijske spektakle, da bi se to iskoristilo kao povod.

On se u nekoliko slučajeva vraća u smislu objašnjenja i interpretacije događaja iz same agresije, a ključno je, što je priznao i u emisiji na BBC da je Jugoslavija imala obaveštajnu službu koja je među 10 najboljih u svetu. To je prvo priznao, drugo, priznao je njihovu nesposobnost da prate obaveštajni faktor instaliran u Briselu, koji je bio penetriran u strukture NATO. U ovom slučaju sam to bio ja. Takođe smatra da su veliki propusti koje je NATO napravio zbog čega je došlo do odlaganja agresije.

Oni su celih mesec dana, nakon početka agresije, još uvek imali problem sa oticanjem informacija i na kraju su doneli odluku da izmeste odlučivanje iz Brisela u London. Odluke su praktično donosili Klark, Solana i britanski premijer. Takođe je bitno da su oni za početak i kraj agresije označili 25 ciljeva da bi ubedili članice NATO da će sve trajati ukupno 96 sati. Da će to biti jedan blickrig spektakl, do tada nepoznat i da će to biti promocija NATO pred proslavu 50-godišnjice formiranja u drugoj polovini aprila 1999. godine. Napravljen je ohrabrujući scenario i na taj način su uspeli da privole članice NATO da pristanu da učestvuju u agresiji.

Za svaki novi cilj, bio je poteban konsenzus članica NATO. Mislili su da će sa 15 ciljeva, kad poruše PVO sistem, raketni sistem, ključne odbrambene pozicije, omogućiti jedan do dva dana Miloševiću da pristane na kapitulaciju i da uđu kopnene snage u različitim varijantama. Jedna je da uđu kao međunarodne snage samo na Kosovo, druga da zauzmu deo Srbije, a treća okupacija sa velikim kontingentom.

Naravno računali su na blažu varijantu, međutim pošto se to nije dogodilo, a na na širem spisku su imali između 600 i 900 ciljeva, prešli su sa prve i druge faze ciljeva, na treću fazu i četvrtu fazu, takozvane apokalipse. Tada se išlo na rušenje energetskog sistema, puteva, komunikacija, mostova, škola pod izgovorom kolateralne štete itd.

(Glas javnosti/Kurir)

SKINI APLIKACIJU