Postoje tri velike strasti: alkohol, kocka i vlast - od prve dve ljudi se nekako mogu izlečiti, od treće nikako

Meša Selimović, jedan od najvećih književnika srpskog i jugoslovenskog prostora, u svom romanu Tvrđava duboko promišlja ljudsku prirodu kroz analizu vlasti kao najopasnijeg poroka. Njegove reči, upečatljive i snažne, otkrivaju paradoks vlasti – neodoljivu privlačnost i razornu moć koje ona nosi sa sobom.

Meša Selimović je u romanu Tvrđava o vlasti zapisao sledeće reči: 

"Postoje tri velike strasti: alkohol, kocka i vlast. Od prve dvije ljudi se nekako mogu izliječiti, od treće nikako. Vlast je i najteži porok. Zbog nje se ubija, zbog nje se gine, zbog nje se gubi ljudski lik. Neodoljiva je kao čarobni kamen, jer pribavlja moć. Ona je duh iz Aladinove lampe, koji služi svakoj budali koja ga drži. Odvojeni, ne predstavljaju ništa; zajedno, kob su ovog svijeta. Poštene i mudre vlasti nema, jer je želja za moći bezgranična. Čovjeka na vlasti podstiču kukavice, bodre laskavci, podržavaju lupeži, i njegova predstava o sebi uvijek je ljepša nego istina.” 

Darka i Meša Selimović, na pokretnim stepenicama iz podzemnog prolaza "Dragstor" u Nušićevoj, 1972. godina pic.twitter.com/aMQE6DM6Vx

— Misko Misko (@todDM53izjASpRe) November 6, 2024

Selimovićeve reči su znažna poruka za sve one koje misle da su nedodirljivi i nesmenjivi. On povlači paralelu između vlasti i drugih strasti, kao što su alkohol i kocka, naglašavajući da su prve dve, iako razorne, podložne lečenju. Vlast, međutim, ostaje trajna zaraza, "najteži porok", od kojeg se niko ne može osloboditi. Njen opijajući efekat nadilazi lične granice, pretvarajući ljude u hladne i beskrupulozne figure, koje se ne libe da gaze preko drugih zarad održanja moći. Vlast je, prema Selimoviću, "duh iz Aladinove lampe", koji nesposobnima i opijenima snagom pruža iluziju svemoći.

Meša Selimović. pic.twitter.com/gVqMs7tgKU

— Miodrag Bebić (@miodrag_bebic) September 16, 2024

Posebno je upečatljiv njegov stav da vlast nikada ne može biti poštena ni mudra. Selimović nas podseća da je ljudska želja za moći bezgranična, čime vlast postaje tamna senka koja iskrivljuje istinu, moral i pravdu. Kukavice, laskavci i lopovi, kako pisac slikovito opisuje, bodre i podržavaju one na vrhu, dok liderova percepcija sebe postaje daleko lepša od stvarnosti. Na taj način vlast gubi svoju društvenu funkciju i pretvara se u sredstvo za ostvarenje ličnih ambicija, ne mareći za zajedničko dobro.

Dobro bi bilo kada bi se i današnji satrapi Srbije podsetili ovih reči. Ničija nije doz zore.

Glas javnosti