План "Ахтисари плус, плус" – шта доноси, а шта узима

У ишчекивању расплета и наставка дијалога, српски председник каже да се пред Београдом ускоро може наћи ултиматум: "Ахтисари плус, плус" план – признање Косова, посебан статус за Србе у замену за чланство у Унији. Шта је нудио први Ахтисаријев план пре 13 година, шта плусеви доносе, а шта узимају српској страни?

Две године пре свог плана, као медијатор, у Београд и Приштину стигао је Марти Ахтисари. Финац, рођен у Совјетском Савезу, посредовање је ставио на папир, 2007. као план.

Између осталог, план је предвиђао:

– Шест нових или проширених српских општина на Косову;

– Проширене општинске надлежности;

– Четрдесет пет заштитних зона око најзначајнијих цркава и манастира, историјских споменика;

– Међународни цивилни представник и међународно војно присуство.

"Они су знали већ 2006. какав ће бити исход мог плана, када је реч о статусу", рекао је Ахтисари.

Надзирана независност није била прихватљива за Србе, план је одбачен у Београду, потом и у Њујорку, у Савету безбедности помоћу вета Русије.

Небојша Чoвић, бивши шеф Координационог центра за КиМ, сматра да је тај план послужио као игра, димна завеса, иза које се, каже, сакрило формирање односно прављење устава тзв. Косова, као предигра за независност.

Додаје да је Ахтисаријев план имао добре ствари везане за децентрализацију.

"Самоуправа није била никакав поклон Ахтисарија него су се Срби са Косова и Србије изборили. Првобитни план међународне заједнице био је да се верификује етничко чишћење, а оно што није учињено '99. настављено је погромом, о децентрализацији се почело говорити после погрома", указује Душан Пророковић са Факултета за дипломатију и безбедност, некадашњи државни секретар за КиМ.

Мало пре проглашења косовске независности, стигла је надоградња првобитног плана.

"То је Ишингеров предлог, то је понуда с краја 2007. у којој се наводи да Србија не треба да призна али треба да се сагласи са пријемом Косова у УН. Што се нашег положаја тиче, није шија него врат", напомиње Пророковић.

Које су нове опције 
Аутори оба плана 2009. са косовским политичарима заједно су славили годишњицу самопроглашене независности. Две године касније, о правима на северу, али и југу почело је да се разговара у Бриселу.

Споразум је постигнут 2013, а као његова главна заоставштина виђена је заједница 10 српских општина. До данас само на папиру. У међувремену, иако не на папиру, у домену спекулација, нове опције.

"Ми треба да бирамо – или разграничење или федерализација. Шта би значила федерализација? Оно што је РС у БиХ. То би требало да буде А плус плус . Највероватније север, уз још већа права Срба на југу Ибра", наводи аналитичар из Приштине Фисник Халими.

План са два плуса поменуо је председник Србије. Рекао је да ће то бити усаглашена понуда западних савезника Србији – признање Косова уз посебан статус за Србе и чланство у ЕУ.

"Мислим да смо у тренутку када остаци дубоких држава у САД, Великој Британији и Немачкој полако губе своје позиције, зато им се жури да спроведу пројекат из деведесетих. Не мислим да је било шта завршено, ја мислим да Србија мора да издржи притиске, да пажљиво игра", сматра Небојша Човић.

За свој рад у више земаља, Марти Ахтисари добио је Нобелову награду за мир, која је, према његовим речима, оправдала његов рад на Косову. Срби на Косову, међутим, ни данас нису добили сва права која су им његовим планом загарантована.

SKINI APLIKACIJU